Šta se dešava na samitu NATO u Ankari: Tramp o Grenlandu, Iranu i Španiji, Rute ga obasuo pohvalama, za Mađara Rusija „brutalni agresor“

„Izneću svoje zamerke“, rekao je Tramp, obraćajući se zajedno sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom na početku samita, preneo je CNN.

On je naglasio da SAD izdvajaju „milijarde dolara više nego što bi trebalo“ za osiguranje bezbednosti Evrope.

Dodao je da se zemlje članice NATO-a „nisu ponašale korektno prema nama“ i da su SAD „bile nepravedno tretirane; mi plaćamo nesrazmerno više“.

Bio je to upečatljiv početak skupa, ukazuje CNN, na kojem su evropski zvaničnici zabrinuti zbog toga kako bi Trampovo nezadovoljstvo NATO-om moglo da se odrazi na promene u vojnom angažovanju SAD.

U međuvremenu, članice NATO-a nastoje da istaknu povećanje svojih izdvajanja za odbranu uoči samita. Ranije danas, Rute je pohvalio rast odbrambene potrošnje drugih država, navodeći da je dodatnih 258 milijardi dolara koje će Kanada i evropske zemlje izdvojiti tokom 2025. i 2026. godine „zapanjujuće“.

Gardijan je preneo da je Tramp rekao da nije zadovoljan NATO-om; nazvao je Španiju „užasnim partnerom“ i poručio zvaničnicima da „obustave svu trgovinu sa Španijom“.

Izvori iz španske vlade saopštili su da mirno dočekuju najnovije oštre kritike američkog predsednika, dodajući:„Naša zemlja održava odlične društvene, kulturne i ekonomske odnose sa SAD i nemamo nameru da to menjamo.“

Takođe su poručili da bi bilo dobro imati u vidu tri stvari:

„Prvo, da Sjedinjene Države imaju trgovinski suficit sa Španijom (što znači da više imaju koristi od ovog odnosa nego mi). Drugo, da je Evropska unija trgovinska unija u kojoj se nijedna država članica ne može izdvajati pojedinačno (što je i sama Evropska komisija više puta naglasila). I treće, da ekonomske veze stvaraju privatne kompanije, a ne vlade. Bilateralni odnos između SAD i Španije koristan je za obe zemlje, kako u trgovinskom, tako i u odbrambenom sektoru.“

Podsetimo, Tramp je i u martu zapretio da će obustaviti svu trgovinu sa Španijom nakon što je ona odbila da SAD dozvoli korišćenje zajedničkih baza na jugu Španije za nastavak napada u Iranu.

Predsednik SAD je na samitu NATO ponovio da „nije zadovoljan NATO-om zbog onoga što su uradili u vezi sa Grenlandom“, kao i zbog, kako tvrdi, njihovog odbijanja da pomognu u vezi sa Iranom.

Rekao je da je razgovarao sa nekoliko zemalja koje, prema njegovim rečima, nisu pružile pomoć.

Posebno je oštro kritikovao Španiju, navodeći da „ne želi da ima bilo šta sa Španijom“ dok je svojim zvaničnicima poručio da „obustave svu trgovinu sa Španijom“.

„Španija je užasan partner u NATO-u. Ne učestvuju, ne plaćaju i ne želim da imam bilo kakve veze sa Španijom. Prekinite svu trgovinu sa Španijom, uključujući i posete. Ne želimo ništa. Videćete kako će se vratiti moleći – oh, vratiće se oni.“

Tramp je takođe izjavio da je „Grenland veliki problem za nas“, uz ocenu da SAD troše ogromne količine novca „kako bi zaštitile ove zemlje od Rusije“, a da zauzvrat ne dobijaju ništa.

Prema njegovim rečima, samo su neke manje države bile spremne da pomognu u vezi sa Iranom jer su „one najranjivije kada je reč o Rusiji“ i razumeju šta je u pitanju.

„Veoma sam nezadovoljan NATO-om jer mi plaćamo daleko, daleko više nego što bi trebalo“, rekao je Tramp.

Rute je rekao da razume Trampove frustracije, ali je naglasio da su to „izolovani“ slučajevi i da mnoge evropske zemlje ipak pružaju pomoć. Takođe je vrlo blago uzvratio na kritike koje je Tramp ranije uputio pojedinim državama, uključujući Nemačku i Francusku, ukazuje Gardijan.

Tramp je potom nastavio sa oštrim kritikama na račun Ujedinjenog Kraljevstva, tvrdeći da mu „dve nedelje nisu dozvolili da koristi ostrvo“, a za Italiju je rekao da je „veoma loša“.

Na to je Rute odgovorio da je Tramp „čak uspeo da natera Španiju da izdvaja dva odsto“ za odbranu.

Govoreći o Grenlandu, Rute je rekao da su se njih dvojica u Davosu dogovorili o povećanju američkog vojnog prisustva na tom ostrvu i obećao da će se „pobrinuti da se taj dogovor sprovodi korak po korak“.

Međutim, to je podstaklo Trampa da ponovo izjavi kako je Grenland „veoma važan za SAD, ali nije važan za Dansku“.

Nakon toga, Tramp je govorio o Drugom svetskom ratu i nacistima u Danskoj, da bi se potom ponovo vratio na temu NATO-a i rekao da je „veoma nezadovoljan NATO-om“.

Rute je zatim uputio niz veoma pohvalnih komentara na Trampov račun, na šta je američki predsednik odgovorio: „Zato ga i volim.“

Kada je reč o Iranu, američki predsednik je izjavio da veruje kako je Memorandum o razumevanju sa Iranom „završen“, nakon niza napada širom regiona.

„Gubljenje je vremena baviti se njima“, rekao je Tramp.

To je do sada najjasniji pokazatelj da je Trampov sporazum praktično propao, ukazuje CNN. Njegove najnovije izjave usledile su nakon što je Islamska revolucionarna garda saopštila da je izvela napade na američke vojne ciljeve u Bahreinu i Kuvajtu, kao odgovor na američke udare na Iran.

Prema navodima jednog američkog zvaničnika, SAD su pokrenule napade i ponovo uvele sankcije na prodaju iranske nafte kao „kaznu“ zbog napada na brodove u blizini Ormuskog moreuza. Američka vojska je saopštila da je pogodila više od 80 vojnih ciljeva. Cene nafte su naglo porasle nakon napada i uvođenja sankcija.

Tramp je u Turskoj Iran nazvao „zlim i bolesnim ljudima“ dok se čini da je njegov preliminarni dogovor sa Teheranom na ivici potpunog raspada.

Takođe je rekao da je Iran „prljav igrač“ zbog napada na trgovačke brodove u Ormuskom moreuzu, čime je, prema njegovim rečima, prekršen prekid vatre.

Tramp je naveo da Sjedinjene Države uzalud troše vreme razgovarajući sa Iranom i poručio da želi da se „posvetimo svom poslu“, umesto da nastavljamo diplomatske napore.

„Moramo da uklonimo njihov rak, njihov rak“, rekao je. „A znate kako se postupa sa rakom? Mora da se odstrani što ranije. Tako ja na to gledam.“

Generalni sekretar NATO Mark Rute ocenio je danas da su novi američki napadi na Iran bili „apsolutno neophodni“, navodeći da je Teheran prekršio primirje, prenose agencije.

Komentarisao je i nove Trampove izjave o mogućoj vojnoj intervenciji na Grenlandu.

Na pitanje novinara da li Trampove pretnje shvata ozbiljno ili smatra da je američki predsednik posvećen NATO savezu, Rute je kratko odgovorio: „On je potpuno posvećen timu“.

Osvrćući se na kritike predsednika SAD na račun Alijanse, Rute je izneo sve napretke u oblasti izdvajanja za odbranu koje su ostvarile članice NATO-a.

„Rekao bih da se ovo ne bi dogodilo bez vas na ovoj poziciji“, rekao je Rute Trampu tokom njihovog susreta jutros. „Prihvatite ovu pobedu. Ona je vaša.“

Rute je takođe ponovio Trampu, kao što je već ranije činio, da su zemlje koje prema Trampovom mišljenju nisu bile od pomoći u vezi sa Iranom predstavljale „izolovane slučajeve“, preneo je AP.

Generalni sekretar NATO je ukazao da se samit tiče „sprovođenja dogovorenog, toga da se stvari završe“ nakon prošlogodišnjeg nastojanja da se povećaju izdvajanja za odbranu.

On je naveo, preneo je Gardijan, da evropski saveznici i Kanada „pojačavaju napore“ kroz više novca, više radnih mesta i veće kapacitete, ali da još uvek ima mnogo toga da se uradi.

„Ako posmatrate iz ugla Sjedinjenih Država, imaćete evropske saveznike koji će biti mnogo sposobniji, zajedno sa SAD, da sarađuju u okviru NATO-a kako bi zaštitili milijardu ljudi“, rekao je on, više puta hvaleći Trampa zbog toga što je podstakao Evropu da učini više.

Rute je takođe rekao da je sastanak posvećen ponovnom potvrđivanju podrške Alijanse Ukrajini, očekujući da će lideri postići dogovor o „snažnoj posvećenosti nastavku podrške Ukrajini“.

Rekao je da očekuje da će lideri zajednički „priznati da je Rusija dugoročna pretnja“ za NATO.

Tramp je obasuo pohvalama turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, ističući snagu turske vojske, a onda je, kako se navodi, neočekivano i bez posebnog povoda, uputio pohvale i Kini.

Turski predsednik je otvorio sednicu, govoreći o jačanju turske proizvodnje u oblasti odbrane i izvoznog kapaciteta, uključujući dodatnih 24 milijarde dolara iz budžeta za unapređenje NATO-ove protivvazdušne i protivraketne odbrane.

On je takođe pozvao zemlje da „uklone“ sva ograničenja u saradnji u oblasti odbrambene industrije – uključujući isključivanje saveznika koji nisu članice EU iz njenih odbrambenih programa – i da se „uzdrže od donošenja odluka i preduzimanja poteza koji bi mogli oslabiti jedinstvo Alijanse i transatlantske odnose“.

Rekao je da podržava Trampovu viziju mira u Ukrajini i obećao da će Turska nastaviti da podržava kupovinu kroz mehanizam PURL za Kijev.

Kada je reč o Iranu, zahvalio se SAD, Španiji, Nemačkoj i Italiji na njihovoj pomoći tokom rata sa Iranom.

Erdogan je rekao i da je njegova zemlja spremna da doprinese naporima na uklanjanju mina u Ormuskom moreuzu.

Ranije je Erdogan viđen u razgovoru u manjem krugu sa Trampom, kojem su se pridružili i turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan i ministar obaveštajne službe Ibrahim Kalin, piše AP.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na marginama današnjeg samitavodržao je sastanke sa brojnim saveznicima, uključujući predsednika Evropskog saveta Antonija Kostu, italijansku premijerku Đorđu Meloni, južnokorejskog predsednika Lija Dže Mjunga, kao i dvostranačku delegaciju američkog Kongresa.

Takođe je planiran i sastanak sa Trampom.

Zelenski je, nakon razgovora sa Kostom, rekao da su razgovarali o „mogućem vremenskom okviru za naredne korake“ u nastojanju Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji, ističući da je „od ključnog značaja da se u tom pravcu napreduje što je brže moguće“.

Sa Meloni je razgovarao o „mogućnostima zajedničkog rada u Evropi na protivbalističkim sposobnostima kako bi se svima obezbedila veća zaštita“.

Sinoć je Zelenski takođe potpisao sporazum o dronovima sa Danskom – deveti takav sporazum Ukrajine – tokom sastanka sa premijerkom te zemlje Mete Frederiksen.

Danas uoči početka samita je govorio i mađarski premijer Peter Mađar koji je rekao da je „Ukrajina žrtva, a Rusija brutalni agresor“.

On je takođe izjavio da je Mađarska pouzdan saveznik NATO-a i da je posvećena ispunjavanju obaveza koje proizlaze iz članstva u Savezu, odnosno da će do 2035. godine povećati izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).