„Rok trajanja OHR odavno istekao“: Sagovornici Danasa o tome da li treba ukinuti Kancelariju visokog predstavnika u BiH

I dok mnogi likuju zbog odlaska Šmita, pojavilo se pitanje šta će biti sa Kancelarijom visokog predtsvnika u BiH (OHR). Da li treba da nastavi sa radom ili da se ukine? Šmit je nedavno izjavio da postoje različiti stavovi međunarodne zajednice o tome da li se želi nastaviti sa Dejtonskim sporazumom ili će se slediti drugačiji pristupi, kao i o samoj ulozi međunarodne zajednice.

Sagovornici Danasa Igor Crnadak, predsednik PDP Republike Srpske i Sead Numanović, urednik na portalu Politički.ba, smatraju da je nikome nije žao što Šmit odlazi, da je rok trajanja OHR-a odavno istekao, ali da demontaža OHR-a nije ni malo jednostavna

U međuvremenu su poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske usvojili Deklaraciju o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika, kojom se traži da bude okončana funkcija visokog predstavnika u BiH i zatvoren OHR. U Deklaraciji, između ostalog, se navodi da Kristijan Šmit u BiH ne predstavlja međunarodnu zajednicu, nema nikakvo pravo da vrši funkcije iz nadležnosti domaćih organa.

Zanimljivo je da bivši visoki predstavnici u BiH Karl Bilt i Volfgang Petrič smatraju da treba ukinuti Kancelariju visokog predstavnika (OHR), navodeći i da toj zemlji treba ponuditi vereodostojnu evropsku budućnost.

U autorskom tekstu za nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) pod nazivom „Ukinite visokog predstavnika“, Bilt i Petrič naveli su da je ostavka Šmita otvorila „puno više od pukog pitanja njegovog naslednika“, ocenivši da Evropa treba da se suoči s „neugodnom geopolitičkom realnošću“.

Da je Šmit podneo ostavku pod pritiskom američke administracije smatra Milorad Dodik, predsednik SNSD-a. On je u intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske (RTRS) rekao da je Šmit bio protiv Donalda Trampa u predizbornoj kampanji, jer nije računao da će Tramp pobediti.

„Znao sam tačno i dan i trenutak kada odlazi. Rečeno mi je da će se to uraditi na fin način, a ako se suprotstavi, biće na (američkoj) crnoj listi. On, kukavica kakva jeste, povinovao se“, rekao je Dodik.

S druge strane, sedam stranaka iz Federacije BiH, uključujući vladajuću Socijaldemokratsku partiju i opozicionu Stranku demokratske akcije, odgovorilo je Memorandumom o zaštiti ustavnog poretka, državnosti i evropskoatlantskog puta zemlje.

Poručili su da OHR mora ostati u BiH, u kojima će visoki predstavnik ostati sa bonskim ovlašćenjima sve dok bh. institucije „ne budu imale mehanizam za savladavanje blokada“.

Istovremeno, predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH, Dragan Čović, pre nekoliko dana je izjavio za Federalnu TV da je OHR-u potrebna transformacija, ograničenje nadležnosti, a i moguća selidba u Brisel.

„Ja bih volio da novi visoki predstavnik bude izmješten u briselske prostore, jer ako naš put ide tim pravcem, zašto to ne uraditi? Da ima ograničen kapacitet u ovlastima i da bude zaštitni mehanizam za dejtonsku BiH. Sve ostalo moramo biti u stanju sami rješavati“, izjavio je Čović, prenosi RSE.

Igor Crnadak, predsednik PDP Republike Srpske, kaže za Danas da nikome nije žao što je Šmit podneo ostavku i što odlazi, “ali ja sam veoma nezadovoljan jer sam se nadao da će on biti poslednji visoki predstavnik, a za koji dan dobićemo vjerovatno novog”.

“Na žalost, nijedna od dvije vlasti u poslednja dva mandata, SNSD sa SDA, kao ni ova druga SNSD sa Trojkom, nisu uradile ništa da se ispune uslovi poznati kao 5 plus 2 za odlazak OHR”, ukazuje Crnadak.

Kako navodi, u ovoj zemlji i dalje je ogromna korupcija, tačnije sistematsko izvlačenje novca iz budžeta u džepove vladajućih elita, ubedljivo najveći problem zbog kojeg se dešavaju svi zastoji u reformama, u procesu integracija, pa i po pitanju odlaska OHR-a.

“Pismo Bilta i Petriča mi djeluje pomalo idealistički, ne može to sve da ide preko noći, a mislim da ono nije neka vrsta najave nečega negdje dogovorenog, nego istinski njihovo privatno razmišljanje u ovom momentu”, ukazuje Crnadak.

Prema njegovom mišljenju, odlazak Šmita će uticati na domaće aktere, “jer će mnogi izgubiti svoj omiljeni izgovor za svaki problem”.

“A za druge procjene narednih dešavanja treba sačekati sjednicu PIC sledeće sedmice, da vidimo da li će to biti italijanski prijedlog kao što se najavljuje i da li će PIC uopšte donijeti tada odluku”, naglašava Crnadak.

Sead Numanović, urednik portala Politički.ba, smatra da je rok trajanja Kancelarije visokog predstavnika davno istekao.

“A zna se sta se dešava s robom kojoj je istekao rok trajanja. Posebno ako se ne povlači iz opticaja. No, demontaža OHR-a nije ni malo jednostavna, a pogotovo nije bezazlena. Šta više. U sve luđem svijetu, čak i u teoriji, jednoj takvoj operaciji mora se pristupiti vrlo oprezno. Pošto to više niko i nigdje ne radi, bolje ne čačkati. Sigurnije je ući u gnijezdo zvečarki”, ukazuje Numanović za Danas.

Što se tiče stavova Bilta i Petriča u tekstu FAZ-u, naš sagovornik navodi da njih dvojica nisu rekli ništa novo.

“Ali je veliko pitanje koliko je to realno? Zamjena OHR-a Evropskom unijom mi čak zvuči kao da se pacijenta pita – imate leukemiju, u poodmakloj fazi, hoćete li da je zamijenimo sarkomom. U poodmakloj fazi. Ne samo BiH, cijeli region već tri decenije čeka ispunjenje obećanja iz Soluna. Sad će biti „jubilej“ – 33 godine od obećanog ulaska u EU cijelog ovog našeg regiona. Ko misli da smo sada bliže tom cilju nego tog 21. juna 2003.? Ja ne mislim. Dobro, ima ova Crna Gora. Da vidimo. I tu sam izrazito skeptičan. Tek, ništa nije vječno. A još manje da OHR do „sudnjeg dana“ može i treba ostati u BiH. Ne treba”, naglašava Numanović.

Plus, dodaje on, okolnosti u kojima je stvoren OHR više ne postoje.

“To da se Rusija i Velika Britanija, na primjer, svađaju u Vijeću za provođenje mira (PIC), kao vrhovnom tijelu OHR-a, i tada je i sada sasvim logično. (Doduše, pitanje je dokad će i to biti tako). Ali da se Sjedinjene Američke Države i evropske države stalno svađaju u istom tom PIC-u, ne samo da je bilo nezamislivo. To je postalo opasno. A tome upravo svjedočimo. I ne samo kada je u pitanju novi visoki predstavnik. Pukotine između dvije obale Atlantika su sve veće. I neće mimoilaženja Vašingtona i Brisela prestati. Šta više, nastavit će se i produbljavati. I sraz između Evrope i SAD davno nije bio veći. Kao ni bliskost Moskve i Vašingtona”, zaključuje Numanović.