„Neki bi u Briselu pre da otvaraju klastere nego oči pred dešavanjima u Srbiji“: Irena Joveva za Danas o odnosu EU i Srbije

Iako je Evropski parlament u sredu usvojio jednu od oštrijih Rezolucija o Srbiji na osnovu izveštaja Tonina Picule, na samoj diskusiji se osim kritika evroparlamentaraca mogao se čuti i dosta blaži komentar komesarke za proširenje EU Marte Kos koja je još pozvala srpske vlasti da postupaju u skladu sa izjavama zvaničnika i još jednom preporučila otvaranje Klastera 3.

Komentarišući diskrepanciju između Evropske komisije i EP u odnosu prema Srbiji, Joveva za Danas ističe da razlika nažalost postoji i da je više nego očigledna.

„Dok bi neki u Briselu još uvek da pre otvaraju klastere nego oči pred onim što se u Srbiji dešava već gotovo dve godine, da ne kažem i duže, EP o tim problemima ipak govori dosledno i bez ulepšavanja. Mi stvari nazivamo pravim imenom“, kaže naša sagovornica.

Ona napominje da problemi sa vladavinom prava, slobodom medija, izbornim uslovima ili funkcionisanjem institucija nisu nastali juče, niti su ikoga iznenadili.

„Na njih upozoravamo godinama kroz naše izveštaje, odnosno, da budem precizna, kroz izveštaje o nedostatku istog“, kaže Joveva.

Zbog toga, dodaje ona, iskreno žali što građanima i građankama Srbije iz različitih adresa u Briselu stižu različite poruke.

„Takva nedoslednost ne pomaže ni Srbiji ni Evropskoj uniji. Naprotiv, ona stvara konfuziju i dodatno narušava poverenje građana u evropski projekat“, ističe Joveva.

Tu nedoslednost ona vidi i kao razloga da EP ostane dosledan sopstvenim principima.

„To i radimo, bar u ovom slučaju. Moram jasno još da napomenem da govoriti o činjenicama nije izraz neprijateljstva prema Srbiji. Naprotiv. To je jedini način da Evropska unija sačuva sopstveni kredibilitet. U tom smislu, rekla bih da Evropski parlament danas čuva obraz Evropske unije. Drago mi je što su nam se u tome ovog puta pridružile i pojedine države članice“, pojašnjava naša sagovornica.

Na pitanje da li je EU u ovom trenutku „bitnije“ da se Srbija uskladi sa njihovom spoljnom politikom EU, pre nego da popravi stanje na unutrašnjem planu, Joveva napominje da svaka suverena država ima pravo da vodi svoju spoljnu politiku i sama odlučuje sa kim će sarađivati i na kojim događajima će učestvovati.

„Međutim, svaka takva odluka nosi određenu političku i vrednosnu poruku i zato se potezi Srbije koja teži ka članstvu u Evropskoj uniji svakako posmatraju i u Briselu. I da, članstvo u Evropskoj uniji nije samo pitanje tehničkog ispunjavanja kriterijuma, već i postepenog usklađivanja sa zajedničkim vrednostima i spoljnom i bezbednosnom politikom Unije“, kaže ona.

Zbog toga se, dodaje, u Briselu pažljivo posmatraju potezi poput odlaska na vojnu paradu u Moskvu, prisustva inauguraciji Nikolasa Madura ili drugih odluka koje odudaraju od zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.

„Ali ajde, da ne bude da samo kritikujem, prate se i pozitivni signali, poput održavanja konferencije predsednika parlamenta država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u Beogradu ovih dana, kao i poruka koje su sa tog skupa upućene“, napominje Joveva.

Ipak, naglašava da je važno reći i da usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije ne može biti zamena za reforme u oblasti vladavine prava, demokratije, slobode medija ili funkcionisanja institucija.

Ni Srbija ni EU ne mogu da biraju samo pravila i obaveze koje im odgovaraju

„Evropski put nije švedski sto sa kojeg se bira ono što nekome odgovara. On podrazumeva prihvatanje celog paketa vrednosti, pravila i obaveza. Ali isto važi i za Evropsku uniju! Ni ona ne može od sopstvenih pravila da bira samo ono što joj u datom trenutku geopolitički odgovara. Tačno je da će pojedine države članice različito vrednovati pojedina pitanja; baltičke zemlje će, razumljivo, više insistirati na spoljnopolitičkom usklađivanju, dok će druge, poput Holandije, veći akcenat staviti na vladavinu prava i demokratske standarde. Ali upravo zato nijedna oblast ne može nadoknaditi izostanak napretka u nekoj drugoj“, navodi Joveva.

U tom kontekstu, Joveva ističe da Srbija neće napredovati ka članstvu tako što će ispuniti samo ono što je u datom trenutku politički najvažnije, jer napredak zahteva rezultate u svim oblastima.

Na pitanje o reakciji srpskih vlasti na neotvaranje klastera ali i na sam izveštaj odnosno Rezoluciju EP, evroposlanica naglašava da je proces proširenja Evropske unije oduvek je bio politički proces, ali da su upravo zato i reforme politička odluka.

„Vlasti u Srbiji danas imaju vrlo jednostavan izbor: ili će sprovesti reforme na koje su se same obavezale ili će preuzeti odgovornost za to što ih nisu sprovele. Podsećam da se upravo ta vlast, i kroz non-pejper, obavezala da će ukloniti prepreke za otvaranje Klastera 3. Ako pet godina ne uspevate da ispunite iste obaveze, teško je za to okriviti bilo koga drugog“, poručuje sagovornica Danasa.

Zbog toga je, prema rečima Joveve, krajnje neozbiljno kada se odgovornost uporno prebacuje na opoziciju, civilno društvo, Evropski parlament ili pojedine države članice.

„Mnogo je lakše napasti one koji na probleme ukazuju nego objasniti zašto ti problemi i dalje postoje“, dodaje ona.

Komentarišući argumente Srbije da je neotvaranje Klastera 3 političke prirode, a ne administrativne, s obzirom da je Srbija ispunila sve uslove, ona navodi da bi mogla da razume takvu argumentaciju da se radi o jednom otvorenom pitanju ili jednoj državi članici koja blokira Srbiju zbog bilateralnog spora.

„Ipak, ovde govorimo o velikom broju država članica koje godinama ukazuju na iste sistemske probleme, ponavljam, od vladavine prava i izbornih uslova do slobode medija i funkcionisanja institucija. I zato ova rezolucija nije ni protiv Srbije ni protiv njenih građanki i građana. Naprotiv. Ona je podrška svima koji traže institucije koje rade svoj posao, slobodne medije, borbu protiv korupcije i državu u kojoj zakon važi jednako za sve. Naša poruka je vrlo jednostavna: demokratija ne može postojati samo na papiru. A ako ne bude stvarnih reformi, bojim se da ćemo i sledeće godine razgovarati o potpuno istim, a možda i gorim problemima“, zaključuje Joveva.

Joveva je, kao jedna od evroparlamentaraca koji su od početka protesta u Srbiji bili kritični prema srpskim vlastima, pažnju privukla svojim govorom u EP prilikom rasprave o situaciji u Srbiji kada se poklonila studentima i poručila im da nisu sami na tom putu.

„Reka ljudi koja je sve veća, koja postaje sve odlučnija, to su ulice Srbije danas, to je Srbija danas koja više neće biti utišana, osim onih 15 minuta tišine. Sada su na ulici i mladi i stari i umetnici i profesori, radnici, veterani, farmeri i mnogi drugi, svi su ujedinjeni u želji za promenom sistema koji je ispunjen korupcijom i nepotizmom. Oni odbacuju da budu deo tog sistema“, rekla je tada.

Na kraju govora se obratila i na srpskom jeziku poručivši studentima „zato nemojte odustati jer dobro pobeđuje zlo, jer narod koji traži pravdu ne može biti poražen“.

I pored njene aktivnosti u parlamentu podržala je proteste i „na terenu“ kada je posetila Dijanu Hrku tokom njenog štrajka glađu ispred Skupštine Srbije.