„Put ka iskupljenju“: Politički analitičar o kriminalcima sa fronta koji su promenili način na koji Putin promoviše rat

Tokom leta 2022. godine, nekoliko meseci nakon početka invazije punog obima, Rusija je počela da nadoknađuje vojne gubitke angažovanjem zatvorenika – praksa koja nije korišćena u tako velikim razmerama još od Drugog svetskog rata.

U zamenu za učešće u borbama, osuđenicima je nuđena mogućnost da „iskupe“ svoje zločine i vrate se u društvo kao heroji.

Iako tačan broj nije poznat, procene ukazuju da su desetine hiljada, a možda i do 200.000 zatvorenika, do sada mobilisane kao plaćenici za grupu Vagner, a kasnije i za jedinice Storm Z.

Nudeći mogućnost da vojna služba bude zamena za oslobađanje iz zatvora, Kremlj je učinio regrutaciju praktično jedinim izlazom iz zatvora i društvene marginalizacije, podseća u analizi za CEPA.org Nikita Vorobiov, politički analitičar koji se fokusira na rusku i istočnoevropsku politiku i bezbednost.

Moskva je uložila značajna sredstva u legitimizaciju ove politike, a analizom govora, državnih medija i zakonskih mera usvojenih između 2022. i 2025. godine, pokazuje se da je vojna služba dosledno predstavljana kao jedini pravi put izlaska iz zatvorskog života.

Bojno polje se prikazuje kao mesto na kojem se nasiljem može zameniti krivica za iskupljenje, društvena marginalizacija za priznanje, a zatvor za slobodu.

Režim Vladimira Putina očigledno je crpeo inspiraciju iz prethodnih istorijskih primera. Kada je Sovjetski Savez tokom Drugog svetskog rata regrutovao zatvorenike, borbu je predstavljao kao način da se „krvavim putem iskupe za zločine“, kako je to formulisano u Staljinovoj naredbi broj 227 iz 1942. godine, poznatoj kao „Ni korak nazad“.

Uvedene su kaznene jedinice i dozvoljena su pogubljenja za kršenje discipline, ali je Putinov Kremlj otišao korak dalje. Umesto da mobilizaciju zatvorenika tretira kao vanrednu meru, izgradio je čitavu javnu priču oko nje, koju promovišu političke elite, zakonodavci i državni mediji.

Ruske političke i verske elite promovisale su ideju rata kao iskupljenja kroz različite perspektive.

Patrijarh Kiril, poglavar Ruske pravoslavne crkve, pružio je versko opravdanje 2023. godine kada je rekao da svako ko pogine na frontu „žrtvuje sebe za druge“ i da takva žrtva „spira sve grehe koje je čovek počinio“.

Jevgenij Prigožin, vođa grupe Vagner do svoje smrti 2023. godine, istu ideju je preveo na jezik ruskih zatvora. Umesto oproštaja, nudio je transformaciju iz društvenog izopštenika u heroja.

Zatvorenici su podsticani da svoje „kriminalne sposobnosti“ zamene za novac, status i novi društveni identitet. Njegovi govori prilikom regrutacije ponavljano su predstavljali vojnu službu kao jedini stvarni izlaz.

„Da li imate nekoga ko može da vas izvuče odavde?“, upitao je Prigožin zatvorenike u jednoj koloniji. „Postoje samo dvojica koji mogu da vas izvuku. To su Alah/Bog – u drvenom sanduku – ili ja. A ja vas odvodim žive“.

Putin je redovno opisivao bivše zatvorenike kao heroje, a ne kao kriminalce, umanjujući njihova krivična dela nazivajući ih „greškama“ koje „mogu da se dogode svakome od nas“. Tvrdio je da su „oni u jednom trenutku napravili te greške, ali su dali svoje živote za svoju zemlju i u potpunosti iskupili svoju krivicu“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov otišao je još dalje, tvrdeći da oni „iskupljuju svoje zločine svojom krvlju“, koristeći isti izraz koji je sadržan u Staljinovoj uredbi iz 1942. godine.

Državni mediji dodatno učvršćuju ovu priču predstavljajući iskupljenje kao stvarno životno iskustvo samih bivših zatvorenika. Umesto da čitaocima samo poruče da rat preobražava osuđenike, državne novine pozivaju „preobražene“ vojnike da sopstvenim rečima ispričaju svoje priče.

Jedan intervju u listu Komsomolskaja pravda iz 2023. godine, na primer, predstavio je bivšeg zatvorenika koji opisuje kako ga je vojna služba promenila.

„Rat me je promenio iz korena. Sada sam potpuno druga osoba“, rekao je. „Spremniji sam, odgovorniji, pošteniji. Ranije sam bio  pomalo neradnik“.

Slične priče prikazuju regrutaciju kao dobrovoljan izbor koji pruža smisao, pripadnost i drugu šansu, a ne kao posledicu stvarnosti ruskih zatvora ili ograničenih mogućnosti nakon izlaska na slobodu.

Isti mediji dodatno učvršćuju ovu poruku poređenjem ruskih i ukrajinskih zatvorenika. Dok se ruski osuđenici predstavljaju kao heroji koji su se iskupili i prevazišli svoje ranije greške, ukrajinski zatvorenici na frontu označavaju se kao „kriminalci“ koji su „loši vojnici“.

Iskupljenje se prikazuje kao posebno rusko moralno dostignuće, a ne samo kao posledica vojne službe.

Između 2022. i 2024. godine ova ideja je ugrađena u ruski Krivični zakonik, a regrutacija zatvorenika formalno je postala deo ruskog zakonodavstva.

Predsednik Odbora za odbranu Državne dume Andrej Kartapolov, jedan od tvoraca tih zakonskih izmena, objasnio je osnovnu logiku prilikom odbrane reformi.

„Pošto odsluže svoju kaznu, kriminalci se ionako vraćaju u društvo“, rekao je. „Ali ako mora da ide u borbu svakog dana vratiće se kao druga osoba. A ko zna koliko im je dana još ostalo“.

On je borbu predstavio kao delotvorniji oblik prevaspitavanja od samog zatvora. Zatvorenici ili poginu u borbi, što je u skladu sa izuzetno visokim stopama gubitaka u kaznenim jedinicama, ili se vraćaju u društvo kao navodno preobraženi građani. Ruska država je ideju iskupljenja pretvorila u zvaničnu politiku, a ne samo u političku retoriku.

Posmatrati regrutaciju zatvorenika isključivo kroz prizmu vojnih potreba znači propustiti važan deo priče. Kremlj zatvorenicima nije samo ponudio izlaz iz zatvora; on je izgradio narativ u kojem sam rat postaje put ka iskupljenju, društvenom prihvatanju i slobodi.

Ugrađivanjem tog narativa u retoriku političkih elita, državne medije i zakonodavstvo, Putinov režim je preoblikovao regrutaciju zatvorenika u politički i društveno legitimnu politiku i promenio način na koji govori o ratu, zaključuje Vorobjov.