„Nema odraslog u prostoriji“: Parlament Ukrajine u krizi i preti da parališe zemlju

Andrij Jermak, kao šef Kabineta predsednika, imao je neviđen uticaj koji je koristio da obezbedi funkcionisanje vlade. Bez njega, komunikacija između predsednika i parlamenta se raspala i Ukrajini hitno treba neko ko bi preuzeo njegovu ulogu, naglašava u analizi za CEPA.org Nikita Vorobiov, politički analitičar koji se fokusira na rusku i istočnoevropsku politiku i bezbednost.

U martu je Međunarodni monetarni fond upozorio da bi njegov paket pomoći za Ukrajinu od 8,1 milijardu dolara mogao biti ugrožen ako poslanici odbiju da glasaju o zakonima koje on zahteva, uključujući nepopularne poreske reforme.

Finansijska podrška Svetske banke i EU takođe je dovedena u pitanje zbog nesposobnosti parlamenta da usvoji neophodne zakone, pa čak i da ih stavi na glasanje.

Ukrajinska politička analitičarka Julija Zabelina kaže da su uzroci krize nedostatak komunikacije između izvršne i zakonodavne vlasti, tenzije oko antikorupcijskih istraga protiv poslanika i odsustvo posrednika koji bi pregovarao između kabineta ministara i parlamenta.

Prošlogodišnji korupcionaški skandal, koji je uključivao mito i druge zloupotrebe u energetskom sektoru, doveo je do smene ljudi u samom vrhu vlasti Zelenskog i naveo poslanike da signaliziraju promenu odnosa prema predsedniku i njegovom užem krugu.

Više nisu želeli da budu puki instrument za „pečatiranje“ zakona.

Nakon skoro mesec dana pregovora, uz posredovanje nekoliko aktera, određeni zakoni koje traže međunarodni donatori usvojeni su 8. aprila.

Posao pregovaranja u ime vlade, koji je ranije obavljao Jermak, sada je preuzelo troje ljudi koji se bore za uticaj: Julija Sviridenko, nova premijerka, Kirilo Budanov, novi šef Kabineta predsednika, i David Arakhamija, lider predsedničke stranke u parlamentu.

Ovog puta, glasovi su obezbeđeni pre svega zahvaljujući Arakhamiji i njegovom zameniku Andriju Motovilovecu. Jedan od ključnih uslova koje su poslanici razmenjivali za podršku bilo je obećanje da Nacionalni antikorupcioni biro neće pokretati istrage protiv članova parlamenta, prenosi ukrajinski portal ZN.UA.

Sviridenko, koja kao premijerka blisko sarađuje sa predsedničkim kabinetom, nije uspela da ublaži krizu jer je komunikacija sa poslanicima bila prekinuta, navodi Kijev Independent.

Nedostatak poverenja prisutan je i među članovima predsednikove stranke Sluga naroda, kao i u opoziciji.

„Ne bih rekao da je kabinet ministara izneo bilo kakve ubedljive ili suštinske argumente u dijalogu sa parlamentom“, napisao je poslanik Sluge naroda Maksim Bužanski na Telegramu nakon ključnog glasanja.

„Nisam siguran da su uopšte shvatili šta treba da se uradi, a kamoli kako to da sprovedu“.

Incident, u kojem je Bužanski rekao da su poslanici glasali po svojim frakcijama i „u interesu države“, dodatno je naglasio krizu komunikacije između izvršne vlasti i parlamenta, kao i nedostatak političke težine Julije Sviridenko.

Kirilo Budanov, novi šef Kabineta predsednika, ima energiju da pokrene promene i značajno iskustvo kao bivši šef ukrajinske obaveštajne službe, ali za sada izgleda da mu nedostaje razumevanje političkih nijansi koje nisu povezane sa bezbednošću.

Nije uspeo da ubedi grupu u parlamentu, što ukazuje da još uvek mora da se prilagodi civilnoj politici.

Kriza je dodatno produbljena od strane Zelenskog, koji je, umesto da traži kompromis, zapretio parlamentu, rekavši da će poslanici „morati da rade“, ili će on preispitati zakon o mobilizaciji kako bi mogli da budu poslati na front.

S obzirom na to da je premijerka nepopularna među poslanicima, a novi šef predsedničkog kabineta tek treba da izgradi uticaj u parlamentu kakav je imao njegov prethodnik, predsednik bi verovatno imao više uspeha da iskoristi politički uticaj za ubeđivanje poslanika, umesto da im preti.

Parlamentarna kriza dodatno je produbljena zbog ekonomske politike vlade, koja je naišla na široke kritike, uključujući populističke programe poput „kešbeka za gorivo“ i „hiljadu od vlade“, kroz koje je novac neorganizovano deljen građanima.

Pored toga, izveštaj objavljen 6. aprila ukazao je na spor napredak u sprovođenju reformi neophodnih za evropske integracije Ukrajine, što je dodatno narušilo poverenje u kabinet.

Populistički zakoni, nedostatak reformi koje zahtevaju međunarodne institucije i pretnje da će poslanici biti poslati na front neće pomoći u rešavanju parlamentarne krize. Činjenica da čak i članovi predsednikove stranke odbijaju da glasaju za vladine predloge pokazuje da je problem strukturne prirode.

Nakon gubitka Jermaka kao posrednika između predsedničkog kabineta i parlamenta, njegova funkcija mora ili biti podeljena među više ljudi ili mora biti stvoren „novi Jermak“.

Bez obzira na to koje rešenje vlada izabere, predsednički kabinet više ne može da tretira parlament kao ranije i mora se ponovo uspostaviti dvosmerna komunikacija.

Ukoliko se ne pronađe kompromis između predsednika, kabineta ministara i parlamenta, svaka veća odluka vodiće u blokadu koja može paralizovati zemlju, zaključuje Vorobiov.