„Bezbednosna situacija stabilna, politička nestabilna“: Bundestag produžio misiju u BiH

Poslanički dom nemačkog parlamenta, Bundestag, odobrio je na sednici u četvrtak 11. juna produženje učešća vojnika Bundesvera u oružanoj misiji Evropske unije Eufor Althea u Bosni i Hercegovini.

Kao što je bilo očekivano, za produženje su, osim poslaničkih grupa vladajućih Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD), glasali i Zeleni. Poslanici desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i stranke Levica su se, uoči glasanja, izjasnili protiv produženja.

Na kraju je od 582 prisutna poslanika, 386 glasalo za, 193 protiv produženja uz tri uzdržana.

Misija je i nakon više od trideset godina od Dejtona potrebna

Glasanju je prethodila polusatna rasprava tokom koje je bilo vidljivo kolike su razlike u spoljnopolitičkim smernicama između različitih poslaničkih grupa. Govornici CDU/CSU, SPD-a i Zelenih pozvali su članove svojih poslaničkih grupa da podrže produženje učešća nemačkih vojnika u misiji EU u BiH obrazlažući to potrebom stabilizacije bezbednosti u zemlji koja još uvek nije sigurna.

„Bila bih srećna kada bi mogla da kažem da misija više nije potrebna – ali nažalost nije tako“, rekla je poslanica SPD-a Jasmina Hostert i sama rodom iz BiH. Ona je ocenila da proces približavanja BiH Evropskoj uniji i misija „idu ruku pod ruku“.

Njena demohrišćanska koleginica Dijana Herbštrojt naglasila je da je situacija u BiH u bezbednosnom smislu stabilna, ali da se to ne može reći i za političku.

„Bezbednosna situacija jeste stabilna, ali je to zasluga prisustva misije. A politička situacija je nestabilna. Izbori bi mogli da donesu zahteve i da pojačaju nastojanja za otcepljenjem“, rekla je demohrišćanska poslanica.

Predstavnik Zelenih i član parlamentarnog Odbora za spoljnu politiku, Boris Mijatović, takođe je istakauo potrebu produžavanja misije. On je kao posebno dostignuće Eufora naveo delovanje tzv. LOT kuća na području zemlje koje služe da negovanje kontakata s lokalnim stanovništvom. „Mi smo prisutni i vidljivi i građani to cene“, rekao je Mijatović. Izrazio je nadu da će Bundesver, nakon LOT kuća u Vlasenici i Čapljini, uskoro da otvori i treću.

Besmislena misija bez vidljivih rezultata

Nasuprot predstavnicima Demohrišćana, Socijaldemokrata i Zelenih, govornik Alternative za Nemačku, najveće opozicione poslaničke grupe u Bundestagu, Jerg Cirvez, odbacio je produženje učešća vojnika Bundesvera, a čitavu misiju EU nazvao je besmislenom.

„Moramo sami sebi da postavimo pitanje: koliko puta ćemo još automatski da produžavamo. I ja pitam vladu: koliko dugo? Mi ne vidimo politički napredak već samo troškove“, zaključio je Cirvez. Zapitao se i koliko škola ili vrtića može da se sagradi za 16 miliona evra, koliko jednogodišnje produženja misije košta nemačke poreske obveznike.

Slične argumente imao je i poslanik Levice Ulrih Toden, koji je vladu optužio da nema koncept, a ni izlazne strategije u BiH.

Odbrana Kristijana Šmita

Neminovno se kroz raspravu provlačio i slučaj Visokog predstavnika, nemačkog demohrišćanskog političara Kristijana Šmita, koji je nedavno najavio povlačenja sa funkcije. Političar CDU zadužen za spoljnu politiku, Peter Bajer, svoje izlaganje na početku rasprave u celini je posvetio Šmitu i njegovoj funkciji. Ona, kako je rekao, „spada u jednu od najtežih funkcija koju neko na međunarodnom planu može da obavlja“.

„Znamo da si kao nepokolebljiv demokrata, ali i neko ko se ne ustručava da jasno kaže svoje mišljenje, bio na udaru mnogih – kako van Nemačke, tako i u Nemačkoj“, rekao je Bajer obraćajući se Šmitu.

Poslanik Levice Toden izjavio je, pak, da je Šmit bio političar koji je svojom delovanjem „klijentistički išao na ruku samo hrvatskoj strani“, dok je političar CDU Tobijas Vinkler zaključio da Šmita podržavaju „sve demokratske snage u zemlji“.

Bezbednosna situacija stabilna i kontrolisana

U svom predlogu produžavanja misije, nemačka vlada bezbednosnu situaciju u Bosni i Hercegovini trenutno ocenjuje kao stabilnu i kontrolisanu. Politička situacija, kako se nadalje navodi, ostaje međutim nestabilna. Zemlju i dalje obeležavaju napetosti. „Težnje za autonomijom u entitetu Republika Srpska, kao i blokirajući stav drugih nacionalističkih aktera, podrivaju funkcionalnu celovitost države.“

Prema mišljenju nemačke vlade, sprovođenje političkih i socioekonomskih reformi neophodnih za pristupanje EU, uz politički volju, zahteva i stabilnu bezbednosnu situaciju. „Sklonost blokiranju u političkom sistemu, niska otpornost bosanskohercegovačkih institucija i politika organizovana uglavnom prema etničkoj pripadnosti, čine BiH ranjivom i na spoljno uplitanje i destabilizaciju“, navodi nemačka Savezna vlada.

U kontekstu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, porastao je i rizik od pokušaja destabilizacije kandidata za pristupanje EU, Bosne i Hercegovine, smatraju vladajući u Berlinu. Angažman Nemačke i EU usmeren je zato i na jačanje otpornosti BiH.

Mandat Bundesvera vremenski je ograničen do kraja juna 2027. Pravna osnova su nekoliko rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, poslednja 2795 (2025), zajednička akcija Saveta EU iz 2004. godine, te Aneksi 1-A i 2 Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine. Dodatne troškove uzrokovane misijom Savezna vlada procenjuje na oko 16,1 miliona evra.