Na putu da dobije svog šestog premijera u poslednjih sedam godina: Zašto Britanija stalno gubi predsednike vlade?

Jedan politički lider za drugim dokazuju, tvrdi CNN, da nisu dorasli slaboj ekonomiji, koja opterećuje prihode i životni standard, iscrpljujući biračko telo.

Odlazeći premijer i lider Laburističke partije Kir Starmer, koji se povlači nakon samo dve godine na funkciji, nalazi se u dobrom društvu. Njegova četiri prethodnika – Riši Sunak, Liz Tras, Boris Džonson i Tereza Mej – suočili su se sa mnogim istim teškim izazovima i podneli su slično kratke mandate.

Period Liz Tras u “vrućoj stolici” trajao je manje od dva meseca, nakon što joj je tržište obveznica nedvosmisleno reklo da ide nakon plana za nefinansirane poreske olakšice koje su skoro dovele britanska finansijska tržišta do kolapsa.

Starmera je pobeda Endija Bernama u Mejkerfildu nije primorala da prihvati neizbežno.

“Nikada nije postojao period kao što je sadašnji“, rekao je za Entoni Seldon, autor knjige „Nemoguća kancelarija?“, koja prikazuje 300-godišnju priču premijerskog mandata.

Šeldon smatra da je Britanija u veoma dubokoj rupi nakon što Starmer i prethodnici poput Liz Tras i Borisa Džonsona nisu uspeli da inspirišu poverenje i poverenje iznošenjem jasne naracije.

Govoreći o verovatnom Starmerovom nasledniku, rekao je Rojtersu da ako Endi Bernam ne uspe kao premijer, “izgledi za Britaniju su mračni.“

Kako priznaje Ket Hadon iz istraživačkog centra Institut za vladu, dolazi do tačke kada lično neefikasni premijeri moraju da odu.

Ali ona se takođe brine da će pojedinac u kancelariji postati neefikasan uskraćivanjem „vremena potrebnog za učenje, upravljanje i sprovođenje projekata“. Kako se „stopa konverzije od premijera pod pritiskom do premijera koji odlaze“ povećava, ona vidi da drugi deo te jednačine postaje „potcenjen“, piše Gardijan.

Britanija je nekada viđena kao stub političke i ekonomske stabilnosti, dom lidera poput Margaret Tačer i Tonija Blera čijih je zajedno 21 godina na vlasti pomoglo da se preoblikuje moderna Britanija.

Ali globalna finansijska kriza je teško pogodila Britaniju, koja je bila u velikoj meri zavisna od prevelikog finansijskog sektora za svoj ekonomski rast, dok je štednja u javnom sektoru koja je usledila ostavila zemlju nespremnom za ono što je sledilo.

Poslednji premijer koji je pobedio na izborima bez podrške druge stranke i koji je služio pun mandat bio je Bler između 2001. i 2005. godine.

Dok mnogi analitičari povezuju nestabilnost Britanije sa glasanjem o Bregzitu pre 10 godina, Džil Rater, bivša zvaničnica ministarstva finansija i viša saradnica u Institutu za vladu (IfG), smatra da je sve počelo sa krahom.

„Jednostavno je postojao opšti osećaj da ne vidimo da nam se životi poboljšavaju i da ne vidimo da se životi naše dece poboljšavaju. I svaka vlada od tada izgleda nije u stanju da to promeni”, ukazuje Rater.“

Britanija je 2016. razbila svoj dugoročni model spoljne politike glasanjem za izlazak iz EU, ponovo pokrećući pokret za nezavisnost u Škotskoj, gde je biračko telo glasalo da ostane deo britanije.

Finansijski odgovor na pandemiju kovida-19 i potpunu invaziju Rusije na Ukrajinu takođe su podigli nivo nacionalnog duga na nešto ispod 100 odsto BDP-a, piše Rojters.

Starmer je kritikovan zbog dolaska u vladu bez nekog posebnog plana o tome kako će se nositi sa svim, od rasta troškova struje do potrebe za podsticanjem investicija, poboljšanjem zdravstvene službe i troškovima za odbranu.

Njegov rival Bernam, karijerni političar koji je nedavno bio gradonačelnik Velikog Mančestera, mogao bi potencijalno da preuzme vlast za nekoliko nedelja. On će morati da formira kabinet i postavi jasnu viziju za zemlju.

Riši Sunak, poslednji konzervativni premijer koji je izgubio izbore 2024. godine od Starmera, rekao je da Bernamu treba plan.

“Bez toga, postaće još jedan premijer koji leži budan brinući se zašto ne funkcioniše“, napisao je Sunak u Sandej tajmsu.