Hrvatska je ozbiljno pala na listi kvaliteta vode za kupanje. Evo šta se zapravo dogodilo

U ukupnom poretku po kvalitetu voda za kupanje sada je na 12. mestu, dok je po kvalitetu morske vode zauzela 14. poziciju. Kada je reč o kopnenim kupalištima, rezultat je još slabiji: Hrvatska je tu pretposlednja, na 22. mestu, piše Index.

Pad je upadljiv upravo zato što je zemlja godinama bila pri samom vrhu evropske liste. Dugo je držala treće mesto, a u prethodnom izveštaju bila je peta. Na prvi pogled, deluje kao da je kvalitet mora naglo oslabio. Ali brojke, kao i obično, traže malo pažljivije čitanje.

Kako se meri kvalitet vode za kupanje

Evropska agencija za životnu sredinu i Evropska komisija svake godine objavljuju izveštaj o kvalitetu voda za kupanje u Evropi. Najnoviji, objavljen 16. juna 2026. godine, odnosi se na sezonu 2025. i zasniva se na podacima koje su dostavile države članice Evropske unije, kao i Albanija i Švajcarska. U analizu je uključeno ukupno 22.289 kupališta.

Važno je razumeti da se kvalitet vode ne procenjuje „odokativno“, na osnovu toga da li more ili jezero izgledaju čisto. Uzorci vode uzimaju se pre i tokom sezone kupanja, a zatim se u laboratorijama ispituje prisustvo dve grupe bakterija: Escherichia coli i crevnih enterokoka.

Ove bakterije nisu nužno same po sebi najveći problem, ali su važan pokazatelj mogućeg fekalnog zagađenja, bilo da ono potiče iz kanalizacije, septičkih jama, stočnog đubriva ili površinskog spiranja nakon obilnih kiša. Drugim rečima, one funkcionišu kao alarm: ne znače automatski da postoji ozbiljan problem, ali ukazuju da bi on mogao da postoji.

Četiri kategorije, ali ne na osnovu jednog uzorka

Prema evropskoj Direktivi o vodi za kupanje, kupališta se svrstavaju u četiri kategorije: izvrsna, dobra, zadovoljavajuća i nezadovoljavajuća.

Ocena se ne zasniva na jednom merenju, već na podacima iz tekuće i tri prethodne sezone. U ovom slučaju, reč je o periodu od 2022. do 2025. godine. Takav sistem treba da pruži stabilniju sliku, kako jedan kratkotrajan incident, recimo zagađenje posle jakog pljuska, ne bi potpuno oborio ocenu neke plaže.

Gde je onda nastao problem

Na papiru, Hrvatska i dalje izgleda vrlo dobro. U sezoni 2025. čak 896 od ukupno 1.039 prijavljenih kupališta dobilo je najvišu ocenu, odnosno oznaku „izvrsno“. To je 86,2 odsto svih prijavljenih lokacija. Ipak, prethodnih godina taj procenat je redovno bio iznad 95, pa je ovogodišnji pad izazvao dosta pažnje.

Delom se ovakav rezultat i očekivao, jer je poslednjih godina već postojao silazni trend, a među razlozima se pominje i pritisak masovnog turizma, uključujući i izuzetno razvijen nautički turizam. Međutim, kako objašnjava dr Slaven Jozić, viši naučni saradnik Instituta za okeanografiju i ribarstvo, veliki deo pada ne govori nužno o pogoršanju kvaliteta mora, već o načinu na koji se vodi statistika.

Prema njegovim rečima, ključni problem je to što čak 113 hrvatskih kupališta nije klasifikovano, uglavnom zato što za njih ne postoji dovoljno dug niz uzorkovanja. Ranijih godina takvih neklasifikovanih plaža bilo je tek nekoliko.

To menja sliku ukupnog plasmana. Ako se posmatraju samo kupališta koja su zaista klasifikovana, dakle ona za koja postoje svi potrebni podaci iz posmatranog perioda, Hrvatska i dalje stoji veoma visoko. Od 926 klasifikovanih lokacija, njih 896 ima ocenu „izvrsno“, što je oko 96,8 odsto.

Drugim rečima, procenat plaža sa izvrsnim kvalitetom vode ne računa se samo u odnosu na one lokacije koje su redovno praćene, već u odnosu na ukupan broj prijavljenih kupališta. A kada u taj zbir uđu i desetine mesta za koja nema dovoljno podataka da bi bila klasifikovana, ukupna statistika automatski izgleda lošije.

Zašto neke plaže uopšte nisu klasifikovane

To otvara logično pitanje: zašto se neka kupališta prijavljuju, a ne prate dovoljno redovno da bi mogla da dobiju konačnu ocenu?

Jozić objašnjava da je reč o čitavom nizu novih plaža koje su uključene u monitoring, ali na kojima se uzorkovanje ne sprovodi sistematski svake godine. Uzorkovanje se plaća, pa se dešava da investitori nekad finansiraju testiranje, a nekad ne. Takve plaže, kaže on, verovatno imaju odličan kvalitet vode, ali ako nema dovoljno uzastopnih podataka, Evropska agencija za životnu sredinu ih jednostavno neće svrstati među „izvrsne“. Ipak, one će i dalje biti deo ukupnog broja prijavljenih kupališta, što obara procenat.

Za kupače je, međutim, važna jednostavnija poruka: hrvatsko more se i dalje ubraja među najbolja u Evropi. Prema Jozićevim rečima, ono je i dalje odmah iza Kipra, Grčke, Bugarske i Austrije.

Slabija tačka Hrvatske nisu obala i more, već kopnena kupališta

Na ukupni rezultat Hrvatske utiču i kopnena kupališta, odnosno plaže na rekama i jezerima, koje evropska statistika takođe uključuje u zbir. A upravo su ta kupališta znatno problematičnija od morskih, ne samo u Hrvatskoj već širom Evrope.

Na nivou Evropske unije, tokom 2025. godine čak 88 odsto morskih plaža imalo je ocenu „izvrsno“, dok je kod kopnenih kupališta taj udeo bio 78 odsto. Razlika je još izraženija kada se pogledaju rečna kupališta: samo 47 odsto od oko 1.200 zvaničnih rečnih kupališta u Evropi imalo je najvišu ocenu.

Razlog je prilično jednostavan. More je veliko, slano i dinamično, pa se zagađenje u njemu često brže razblažuje, dok sunčevo zračenje i salinitet mogu da smanje preživljavanje mikroorganizama koji se mere. Reke, mala jezera i slični vodeni sistemi mnogo su osetljiviji. Ako posle oluje kanalizacija ili oborinske vode završe u maloj reci, posledice mogu da se osete gotovo istog dana, a sve što se dogodi uzvodno brzo se prenosi nizvodno.

Hrvatska kopnena kupališta kvare ukupnu statistiku

Hrvatska je u 2025. godini imala 42 prijavljene kopnene lokacije za kupanje. Od tog broja, 23 su bile ocenjene kao izvrsne, 11 kao dobre, tri kao zadovoljavajuće, tri kao nezadovoljavajuće, dok dve nisu bile klasifikovane.

Reč je o relativno malom broju lokacija, među kojima su, između ostalog, Jarun, kupališta oko Varaždina, Slavonskog Broda i Osijeka. Ipak, njihov kvalitet je osetno slabiji od kvaliteta morske vode, pa utiče na ukupni hrvatski plasman. Ne presudno, jer ih nema mnogo, ali dovoljno da poprave ili pokvare konačnu sliku.

To ujedno objašnjava i naizgled neobičan raskorak u tabeli: Hrvatska je po kopnenim kupalištima tek 22, po morskim 14, a ukupno 12.

Šta pokazuje evropska slika

Na nivou cele Evropske unije, 85 odsto kupališta u 2025. dobilo je ocenu „izvrsno“, 96 odsto zadovoljilo je makar minimalne standarde, dok je samo 1,5 odsto lokacija ocenjeno kao nezadovoljavajuće.

Evropska agencija za životnu sredinu naglašava da je kvalitet voda za kupanje u Evropi tokom poslednjih decenija znatno poboljšan, pre svega zato što se danas manje neprečišćenih ili delimično prečišćenih otpadnih voda ispušta direktno u prirodu.

Evropska komesarka za životnu sredinu, otpornost voda i konkurentnu cirkularnu ekonomiju Džesika Rosval tim povodom je poručila da rezultati još jednom potvrđuju vrednost evropskog ekološkog zakonodavstva, kao i višedecenijskih ulaganja u prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje vodnim resursima.

Šta oznaka „izvrsno“ ipak ne govori

Iako su ovakvi izveštaji važni, oni ne daju kompletnu sliku stanja vodenih ekosistema. Hrvatska sistematski prati kvalitet mora za kupanje još od 1989. godine, a u nekim županijama ispitivanja su počela i ranije, još sredinom osamdesetih. Program je tokom godina usklađivan sa evropskim pravilima, smernicama Mediteranskog akcionog plana i preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Ali evropska direktiva prvenstveno štiti kupače od mikrobiološkog rizika, odnosno od bakterija koje ukazuju na moguće fekalno zagađenje. Ona ne daje potpunu sliku hemijskog zagađenja, poput pesticida, farmaceutika, nutrijenata, PFAS jedinjenja ili mikroplastike. Ti problemi prate se kroz druga evropska pravila, pre svega kroz Okvirnu direktivu o vodama.

Zato oznaka „izvrsna voda za kupanje“ ne znači da je čitav ekosistem savršen. Ona znači nešto preciznije i istovremeno vrlo važno: da je voda, prema propisanim mikrobiološkim kriterijumima, bezbedna za kupanje.