Politiko: Ono što je za Putina bilo krunsko dostignuće sada se pretvara u ozbiljnu ranjivost

Krim je trebalo da bude krunsko dostignuće ruskog predsednika Vladimira Putina – uporište u ratu protiv Ukrajine, polazna tačka za projekciju ruske vojne moći širom Crnog mora i unutrašnji simbol njegovih imperijalnih ambicija.

Sve to sada dolazi u pitanje, piše Politiko, jer Ukrajina stiče vazdušnu kontrolu nad prilazima poluostrvu pod ruskom okupacijom, gađa logističke pravce snabdevanja i nastoji da izoluje i oslabi ruske snage na jugu.

„Moja majka je bila uverena da ni Rusija, ni Ukrajina nikada neće učiniti ništa što bi ugrozilo Krim“, prisetila se Oleksandra, koja iz bezbednosnih razloga nije želela da otkrije svoje prezime kako ne bi dovela rođake u opasnost. Čak i dok su rakete lansirane sa Krima pogađale Kijev, „govorila je: ‘Ali Krim je poseban.’“

Tokom 12 godina od ruske aneksije poluostrva Moskva je stvorila utisak da je Krim nedodirljiv zahvaljujući intenzivnoj militarizaciji i ekonomskoj integraciji.

Međutim, ono što je nekada predstavljalo stratešku prednost za predsednika Vladimira Putina sada se pretvara u ozbiljnu ranjivost — kako u vojnom smislu, tako i za samog ruskog lidera.

Danas oko 2,5 miliona stanovnika Krima — među njima i Oleksandrini roditelji — žive uz česte prekide u snabdevanju električnom energijom i vodom, bez redovnih isporuka robe i goriva, dok ukrajinski dronovi gađaju energetske objekte zajedno sa vojnim postrojenjima.

Mobilna telefonija često nestaje zbog čestih nestanaka struje, javni prevoz je gotovo potpuno obustavljen, a prodaja goriva privatnim licima i preduzećima je zabranjena. Cene su naglo porasle, a turistička sezona, od koje mnogi žive, praktično je propala.

Krajem juna vlasti su proglasile vanredno stanje.

Za mnoge je odlazak sa Krima postao gotovo nemoguć. Ukrajinski dronovi uništili su mostove i sada nadziru kopneni pravac kroz okupirani jug Ukrajine prema Rusiji. Većina železničkih linija više ne saobraća. Početkom juna više od 3.000 vozila čekalo je u redu da napusti poluostrvo preko Kerčkog mosta, za koji Kijev tvrdi da je izgrađen bez saglasnosti Ukrajine i da je zbog toga nelegalan.

„Plašila sam se da će moja majka za sve ovo okriviti Ukrajinu“, rekla je Oleksandra, koja od 2014. godine živi u Kijevu zbog pritiska ruskih bezbednosnih službi.

Ruske vlasti su na Krimu procesuirale hiljade ljudi zbog navodne naklonosti prema Ukrajini ili povezanosti s njom.

Umesto toga, kako ukrajinska kampanja izolacije Krima sve više menja odnos snaga na jugu zemlje, Oleksandrina majka sada veruje — kao i mnogi Ukrajinci — da će se upravo na Krimu rat završiti.

„Moja majka gaji tu nadu“, rekla je Oleksandra. „Ali nisam sigurna da razume da bi to moglo da ima svoju cenu.“

„Krim je zlatni ključ“

Krim je zaista poseban. Rat u Ukrajini započeo je njegovom aneksijom 2014. godine, čime je poluostrvo postalo gotovo sveti simbol ruske imperijalne moći. Iako su Ujedinjene nacije i zapadne zemlje uvele sankcije Moskvi zbog ovog očiglednog kršenja međunarodnog prava, vremenom su uglavnom prihvatile aneksiju kao svršen čin.

Tokom protekle decenije Rusija je nekadašnji turistički raj pretvorila u veliku vojnu bazu, koja je njenim snagama omogućila da tokom sveobuhvatne invazije 2022. godine brzo zauzmu velike delove južne Ukrajine.

Krim je postao bezbedna pozadina ratišta, iz koje se snabdevao ruski južni front i odakle je Moskva projektovala svoju vojnu moć, dok su stanovnici poluostrva istovremeno bili relativno pošteđeni neposrednih posledica rata.

To se ovog leta dramatično promenilo.

Zahvaljujući trenutnoj prednosti Ukrajine u dronovima srednjeg dometa, Kijev je sada u prilici da oslabi, pa čak i uništi deo ruskih vojnih kapaciteta na jugu zemlje ometanjem logistike od koje zavisi funkcionisanje ruske vojske.

Ukrajina se nada da će time primorati Rusiju da prebaci deo svojih snaga sa drugih delova fronta, čime bi se smanjio pritisak na ukrajinsku vojsku, ali i intenzitet ruskih napada na gradove i naselja.

„Želimo da uništimo rusko vojno prisustvo na Krimu i verujem da ćemo u tome uspeti“, rekao je Andrij Zagorodnjuk, predsednik Centra za odbrambene strategije i bivši ministar odbrane Ukrajine.

Slabljenje ruske vojne kontrole nad Krimom ima značaj koji prevazilazi samu Ukrajinu jer bi poremetilo vojne operacije Moskve koje se oslanjaju na njenu crnomorsku luku. Tako je, na primer, Krim od 2015. do 2024. godine bio glavni logistički centar za podršku ruskoj vojnoj kampanji u Siriji.

Krim takođe ima ogroman lični značaj za predsednika Putina, čija je popularnost u Rusiji naglo porasla nakon što je poluostrvo, koje je Rusko carstvo kolonizovalo pre oko 300 godina, gotovo bez otpora ponovo došlo pod rusku kontrolu.

Njegov eventualni gubitak predstavljao bi ozbiljan udarac Putinovom ugledu i mogao bi da podstakne nezadovoljstvo njegovim vođstvom i samim ratom unutar Rusije.

„Krim je zlatni ključ ruskih imperijalnih ambicija“, rekao je Ilja Pavlenko, bivši zamenik načelnika Glavne obaveštajne uprave Ukrajine.

Neki od partnera Ukrajine — pre svega američki predsednik Donald Tramp, koji je prošle godine izjavio da Ukrajina „nema adute“ — ranije su nagoveštavali da bi prepuštanje Krima Rusiji moglo biti deo sporazuma o okončanju rata.

Međutim, izgleda da Rusiji postaje sve teže i skuplje da administrativno i vojno zadrži kontrolu nad poluostrvom, a kamoli da ispuni obećanja o miru i boljem životu koja je stanovnicima Krima dala 2014. godine.

„Sada sami stvaramo svoje adute“, rekao je Pavlenko.

Obični ljudi

Iako je ukrajinska kampanja usmerena na slabljenje ruske vojne moći i ugleda, ona je neizbežno pogodila i civilno stanovništvo Krima. Pored hiljada ruskih državljana koje je Moskva podsticala da se nasele na poluostrvu, tamo i dalje žive brojni ukrajinski građani, uključujući autohtone krimske Tatare, koji su od tada bili izloženi nesrazmerno snažnoj represiji.

Prema rečima Refata Čubarova, predsednika Medžlisa krimskih Tatara — predstavničkog tela koje su ruske vlasti zabranile, a koje danas deluje iz Kijeva — autohtono stanovništvo poluostrva treba da bude spremno na još teže okolnosti u narednom periodu.

On je savetovao građanima da naprave zalihe hrane i lekova za vanredne situacije, da se drže podalje od ruskih vojnih objekata i da unapred obezbede sigurno sklonište u slučaju napada.

„Ne znamo kako će se ovo završiti“, rekao je.

Ali može li se završiti povratkom Krima pod kontrolu Ukrajine? Poslednji put kada je to delovalo ostvarljivo bilo je tokom ukrajinske kontraofanzive 2023. godine, koja je u početku izazvala velika očekivanja. Međutim, ta očekivanja su kasnije splasnula, pošto Ukrajina nije uspela da značajnije pomeri liniju fronta.

„Ljudi na Krimu gaje određeni optimizam da bi se ovoga puta sve moglo završiti oslobođenjem. Ali istovremeno poručuju: ‘Nemojte nas ponovo zavaravati kao 2023. godine’“, rekao je Čubarov.

Rusija se decenijama pripremala za preuzimanje Krima – vojno, ekonomski, kroz obrazovni sistem i propagandu, ukazao je Pavlenko. Prema njegovim rečima, Ukrajina mora da primeni podjednako širok spektar metoda.

„Oduvek smo govorili da je Krim Ukrajina i da će Ukrajina koristiti sva sredstva kako bi ga vratila. Krim se ne može vratiti isključivo vojnim putem… Trenutno vršimo vojni pritisak kako bismo našim diplomatama dali priliku da za pregovaračkim stolom kažu: ‘Krim ne dolazi u obzir kao tema za odricanje.’“

Zagorodnjuk smatra da Ukrajina možda ima oko godinu dana da iskoristi tehnološku prednost koja joj sada omogućava da vrši pritisak na Rusiju.

„Naravno, Rusija će nas na kraju kopirati. Zato sebi nikako ne možemo da priuštimo gubljenje vremena“, rekao je on.

Zaista, ovo bi mogao da bude period u kojem Ukrajina ima priliku da povrati deo teritorije na jugu zemlje koju Rusija drži pod kontrolom od 2022. godine. Međutim, iako Ukrajina nastoji da Krim učini još težim i skupljim za Rusiju da ga zadrži nego što je to već sada slučaj, verovatno će i za samu Ukrajinu njegovo zadržavanje biti podjednako teško i skupo.

„Verujem da je oslobađanje Krima moguće. Ali ne u neposrednoj budućnosti“, rekao je Zagorodnjuk.