„Sačekati da Rusi padnu na kolena“: Kina se tajno priprema za Putinov odlazak i promenu vlasti u Kremlju

Pritom Peking neprimetno uspostavlja veze sa ruskom vladajućom klasom, ne ograničavajući se samo na Putina i njegov najbliži krug, piše Volstrit žurnal koji je razgovorao sa zvaničnicima obe zemlje i analitičarima.

Kinezi jačaju veze sa zvaničnicima i predstavnicima elite koji će određivati budućnost Rusije nakon Putinovog odlaska, navodi WSJ.

U zemlji se sve češće otkrivaju slučajevi kineske špijunaže i vrbovanja službenika srednjeg ranga, ali Moskva ne žuri da te informacije objavi u javnosti niti da ih razmatra sa Pekingom, iz straha da ne pogorša odnose, rekao je listu izvor blizak ruskim obaveštajnim službama.

Antizapadna raspoloženja toliko su duboko ukorenjena u ruskom društvu i institucijama da će nadživeti vladara koji ih je u velikoj meri podsticao, smatraju neki analitičari.

Istovremeno, Peking je u mnogim aspektima već potčinio Rusiju sebi i izborio značajne ustupke, iako se trudi da javno ne pokazuje svoju nadmoć kako ne bi ponizio Moskvu i lično Putina.

„Kina ima zaista izvanrednu priliku da Rusiju pretvori u neku vrstu ogromnog Laosa, ogromnog Pakistana – zemlju koja mnogo više zavisi od Kine, mnogo je čvršće povezana sa njom i koja mnogo više doživljava Kinu kao uzor i izvor predstava o modernosti“, kaže direktor Berlinskog centra Karnegi za proučavanje Rusije i Evroazije Aleksandar Gabujev.

Oprezno, ali uporno, Peking primorava Moskvu da deluje u skladu sa kineskim interesima, stvarajući odnose i strukture koje će funkcionisati decenijama.

Poznato je koliko je Putin osetljiv na bilo kakve pokušaje uticaja na situaciju u „bliskom inostranstvu“ – državama bivšeg Sovjetskog Saveza, koje i dalje smatra isključivom sferom ruskih interesa. To je u velikoj meri razlog njegovog napada na Ukrajinu.

Međutim, kada je reč o Centralnoj Aziji, Putin, iako se tome opire, postepeno ustupa prostor Kini.

Više od decenije, strahujući od jačanja kineskog uticaja, protivio se ideji da juan postane glavna valuta novog Razvojnog fonda Šangajske organizacije za saradnju, koji bi trebalo da finansira projekte u Centralnoj Aziji.

Ali tokom poslednje godine Si Đinping je uspeo da od Putina dobije ovaj važan ustupak, naveli su za WSJ savetnici kineske vlade i diplomate.

Prema njihovim rečima, finansijska izolacija naterala je Rusiju da promeni stav, pa je sada spremna da postane članica banke, a zauzvrat traži garancije da njeno poslovanje neće biti ograničeno zapadnim sankcijama.

Međutim, druge međunarodne kreditne organizacije u kojima Kina ima vodeću ulogu za sada su odbile da Rusiji obezbede takve načine za zaobilaženje sankcija.

Konkretno, pod pritiskom Zapada, Rusija je isključena i iz Azijske banke za infrastrukturne investicije sa sedištem u Pekingu, kao i iz banke BRIKS-a – Nove razvojne banke sa sedištem u Šangaju, jer te institucije, uz njeno učešće, nisu mogle da nastave normalno poslovanje.

Rusija je za Kinu pre svega dobavljač sirovina isporučujući joj uglavnom naftu i gas po velikim popustima, kao i druge prirodne resurse. Kada se Si Đinping, tek nakon dolaska na vlast, prvi put sastao sa Putinom 2013. godine, na Kinu je otpadalo oko 10 odsto ukupne ruske spoljnotrgovinske razmene. Od tada je ta brojka porasla četiri puta, dok udeo Rusije u kineskoj trgovini iznosi manje od 4 odsto.

Pritom Peking jasno štiti sopstvene interese. Teško je pronaći upečatljiviji primer od pokušaja Moskve da ubedi Kinu da pristane na izgradnju gasovoda „Snaga Sibira 2“.

Tokom posete ruske delegacije na čelu sa Putinom Kini u septembru 2025. godine, predsednik uprave „Gasproma“ Aleksej Miler objavio je navodni proboj – potpisivanje „pravno obavezujućeg memoranduma o izgradnji gasovoda“.

Međutim, on je to saopštio samo ruskim novinarima, nije izneo nikakve informacije o uslovima sporazuma, uključujući i ključno pitanje – cenu gasa, dok Peking o takvom dogovoru nije rekao ni reč.

U maju 2026. godine, uoči svoje 14. posete Kini, Putin je ponovo javno stavio do znanja da bi dogovor trebalo da bude postignut.

Međutim, ruska delegacija koja je stigla u Peking pre njegovog dolaska naišla je na zid, piše Volstrit žurnal.

Kako su listu rekli izvori upoznati sa tokom pregovora, kineski zvaničnici su stavili do znanja Alekseju Mileru da će pristati na izgradnju gasovoda samo ukoliko Rusija bude isporučivala gas po ceni koja odgovara domaćem ruskom tržištu, gde su cene u velikoj meri subvencionisane.

Štaviše, Rusima je poručeno da više ne pokreću to pitanje dok ne pristanu na uslove Pekinga. Među 42 sporazuma i deklaracije koje je Putin potpisao dan kasnije nije bilo nijednog dokumenta koji se odnosi na projekat „Snaga Sibira 2“.

„Si je primio Putina kao što car prima gosta u svom zamku, a zatim ga poslao kući“, kaže Jorg Vutke, nemački biznismen sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti kinesko-ruskih odnosa. On smatra da Kina nema nikakav ekonomski razlog da pristane na novi gasovod.

U svetu postoji velika ponuda tečnog prirodnog gasa (LNG), a očekuje se da će potrošnja uvoznog gasa u Kini, koja sprovodi ogroman program razvoja zelene energije, dostići vrhunac sredinom 2030-ih godina.

„Zašto bi oni sebe vezivali obavezom izgradnje gasovoda za koji bi bilo potrebno pet do šest godina, i time dodatno povećavali zavisnost od Rusije, kada gas mogu da kupuju od bilo koje druge zemlje?“, kaže Vutke.

Gabujev potvrđuje: „Bolje je nastaviti da Ruse držimo u neizvesnosti. Sačekati da se ekonomska situacija u Rusiji još više pogorša, da Rusi padnu na kolena kako bi pristali na uslove koji odgovaraju Kini“.