Putin je želeo carstvo ali umesto toga postao je vazal Kine: Kako je Rusija degradirana u rang srednjih sila

Umesto toga, mogao bi ući u istoriju kao čovek koji je transformisao Rusiju u mlađeg partnera Kina, čime je degradirao Rusiju u rang srednjih sila – ili, još gore, pretvorio je u zemlju Trećeg sveta sa nuklearnim oružjem, piše za The Hill Dejvid Kiričenko, pridruženi istraživač u britanskoj organi9zaciji Henri Džekson koja se bavi spoljnom politikom, međunarodnim odnosima i bezbednosnim pitanjima.

Putin želi da Zapad veruje da i dalje ostaje snažan. Ali ruske snage se iscrpljuju u sukobu sa ukrajinskim „zidom dronova“. Ukrajinski dronovi srednjeg dometa nameću logističku blokadu ruskih snabdevačkih pravaca ka okupiranom Krimu.

Kremlj i dalje pokušava da prikaže Rusiju i Kinu kao ravnopravne sile ujedinjene protiv Zapada. Ali realnost je znatno manje laskava.

Frustracije na bojnom polju ogledaju se u taktikama zastrašivanja, pri čemu ruski zvaničnici upozoravaju Vašington da evakuiše Amerikance iz Kijeva i grubo nagoveštavaju da bi evropske diplomate koji ostanu tamo mogli biti meta.

Što duže rat u Ukrajini traje, Rusija postaje sve zavisnija od Kine – ekonomski, tehnološki i strateški. Dok Kremlj teško održava rat, Kina je postepeno povećala podršku ruskoj ratnoj mašineriji, sa ciljem da Zapad ostane zaglavljen u Ukrajini.

Kako bi održao svoj brutalni rat, Putin žrtvuje ekonomsku budućnost Rusije, dok istovremeno povećava polugu uticaja Pekinga nad Moskvom. Fiskalni pritisci u Rusiji postaju sve teži za prikrivanje, a neki zvaničnici upozoravaju da zemlja ulazi u najgori budžetski pritisak u poslednjim decenijama.

Rusija danas snažno zavisi od Kine za sve – od elektronike i industrijskih mašina do automobila i tehnologija dvostruke namene koje pomažu održavanje ruske ratne mašine, piše Kiričenko.

Kako zapadne sankcije izoluju Rusiju od mnogih globalnih tržišta, Kina je postala glavna ekonomska linija života Moskve. Ipak, ovaj odnos postaje sve asimetričniji.

Čak i ruske ambicije u oblasti veštačke inteligencije sve više zavise od kineske tehnologije, pri čemu Moskva sada traži kineske mikročipove za svoje ključne AI sisteme. Tokom poslednje posete Kina, visoki ruski zvaničnici javno su se žalili da kineski proizvođači automobila preplavljuju domaće proizvođače u Rusiji.

Pre invazije na Ukrajinu, veliki ruski industrijski subjekti su radije sarađivali sa evropskim i američkim partnerima. Zapadne sankcije i rat prekinuli su te veze, ostavljajući kineske kompanije da dominiraju sektorima koji su se ranije smatrali strateški ruskim.

Neravnoteža je možda najvidljivija u energetskim pregovorima. Kina je ponovo odbila da zaključi dugo odlagani sporazum o gasovodu „Snaga Sibira 2“, projektu koji je ključan za Moskvu nakon što je ruska invazija na Ukrajinu u velikoj meri dovela do gubitka evropskog gasnog tržišta. Peking navodno i dalje zahteva velike popuste, koristeći rastuću zavisnost Rusije kao polugu.

To predstavlja dramatičan preokret za Kremlj. Rusija je nekada snabdevala Evropu iz pozicije snage. Sada Moskva pregovara iz pozicije slabosti sa jedinim velikim kupcem koji može da zameni izgubljenu evropsku potražnju.

Uprkos retorici Kremlja o „partnerstvu bez granica“, Peking pristupa odnosu pragmatično. Kina želi jeftiniju energiju, pristup ruskim resursima i veći geopolitički uticaj nad izolovanom Moskvom. Ne želi ravnopravan odnos.

U međuvremenu, ova rastuća zavisnost posebno je vidljiva na ruskom Dalekom istoku. Region je izgubio skoro 300.000 stanovnika od 2010. godine, dok su investicije znatno ispod nivoa Moskve i Sankt Peterburga.

Ta demografska i ekonomska slabost čini region sve ranjivijim na kineski uticaj, čak i bez formalnog osporavanja ruske suverenosti. Zaista, prema Saratoga Foundation, u delovima Sibira i ruskog Dalekog istoka, lokalni zvaničnici i stanovnici sve češće se okreću Pekingu za rešenja koja Moskva više ne može da pruži.

U Irkutsku su frustrirani stanovnici apelovali na Putina da zatraži pomoć Kine u izgradnji škola jer, kako su naveli, „Ruska Federacija nije u stanju to da uradi“.

U Jakutiji (Saha), udeo Kine u stranoj ekonomskoj saradnji porastao je sa 27,5 odsto u 2021. na više od 45 odsto u 2024, dok je nastava mandarinskog jezika proširena u lokalnim školama nakon 2022.

Sve više, Moskva restrukturira delove ruskog Dalekog istoka oko kineskih ekonomskih potreba. Infrastruktura, logistički koridori i investiciona pravila prilagođavaju se privlačenju kineskog kapitala kako Rusija postaje sve izolovanija od zapadnih tržišta.

Kina ne mora formalno da anektira rusku teritoriju da bi je dominirala. Ekonomska zavisnost, finansijska poluga i regionalna integracija mogu postići ono što je nekada tražila vojna osvajanja.

Putin je započeo invaziju na Ukrajinu tvrdeći da brani suverenitet Rusije i preokreće njen istorijski pad. Ipak, rat je ubrzao upravo proces koji je navodno želeo da zaustavi. Rusija je pretrpela ogromne vojne i ekonomske gubitke, dok sve više zavisi od daleko moćnije Kine, čija ekonomija daleko nadmašuje rusku.

Čak i ako Rusija osvoji još ukrajinske teritorije, dugoročni trošak može biti katastrofalan. Najbolja buduća tržišta, tehnologije i investicije Rusije istorijski su dolazile iz Evrope, a ne iz Kine. Prekidajući te veze u potrazi za imperijalnim fantazijama, Putin vezuje Rusiju za odnos u kojem Peking ima prevlast.

Na kraju bi mogao biti zapamćen kao čovek koji je iscrpeo imperijalnu Rusiju na poljima Donbasa, dok je istovremeno predao veliki deo strateške nezavisnosti svoje zemlje Kini, zaključuje Kiričenko.