Jermenija odabrala pravac: Kremlj danas nema stabilne odnose ni sa jednom od tri zemlje Južnog Kavkaza

To je dovoljno za formiranje vlade, ali nedovoljno za sprovođenje ustavnih promena u zemlji. To je važno istaći jer je Azerbejdžan više puta saopštio da je promena ustava ključni uslov za finalizaciju sveobuhvatnog mirovnog sporazuma sa Jermenijom, posebno u vezi sa referencom na osvojenu enklavu Nagorno-Karabah.

Rezultat takođe šalje jasnu poruku Kremlju, koji je pokušao da utiče na ishod, ali u tome nije uspeo. Napori vlade u kampanji za reizbor imali su i jasnu podršku Sjedinjenih Država, piše u analizi za CEPA.org Emil Avdaliani, istraživač u istraživačkom centru Turan i profesor međunarodnih odnosa na Evropskom univerzitetu u Tbilisiju, Gruzija.

Od ukupno 16 političkih partija i dva izborna saveza koji su učestvovali na izborima, trkom su dominirale tri glavne grupe: stranka premijera Pašinjana Građanski ugovor, blok „Snažna Jermenija“ koji predvodi jermensko-ruski biznismen Samvel Karapetjan, i „Jermenski savez“ bivšeg predsednika Roberta Kočarjana.

Ipak, Pašinjan nije naročito popularna ličnost, njegov uspeh se relativno lako objašnjava.

Prvo, opozicija nije imala jedinstvenu nacionalnu figuru koja bi mogla da privuče širi sloj društva. Opozicioni lideri su predstavljani kao predstavnici starih, korumpiranih i uglavnom proruski orijentisanih partija. Takođe su optuživani da žele da uvuku Jermeniju u novi sukob sa Azerbejdžanom — scenario koji bi dodatno oslabio Jerevan, s obzirom na očiglednu razliku u vojnim kapacitetima dve strane.

Izbori su privukli veliko interesovanje i van granica zemlje. Ruski lideri vršili su pritisak na Jermeniju da donese jasnu odluku da li će zemlja izabrati EU ili ostati u okviru Evroazijske ekonomske unije (EAEU) pod vođstvom Rusije. Takođe su zabranili određeni jermenski izvoz i zapretili da će onemogućiti Jermenima rad u Rusiji.

Bilo je i drugih pokušaja da se utiče na izborni rezultat. Jedna istraga zasnovana na otvorenim izvorima iz maja dokumentovala je jedan navodni plan. Pored takvog prikrivenog delovanja, istaknuti zagovornici dali su opoziciji zapadno „lice“.

Robert Amsterdam, advokat uhapšenog Samvela Karapetjana, i ranije angažovan od strane Vadima Novinskji, sankcionisanog oligarha koji se smatra finansijerom Moskvi naklonjene Ukrajinske pravoslavne crkve, izneo je 2025. Karapetjanov slučaj u emisiji Takera Karlsona, prikazujući Pašinjan kao neprijatelja hrišćanstva.

„Razvod“ je u početku tekao relativno glatko, jer Moskva retko otvoreno protestuje ili reaguje oštrim merama.

Međutim, kako su se izbori približavali, pojavile su se naznake mogućeg radikalnog raskida, pri čemu su ruski zvaničnici izjavili da Jermenija više ne važi za pouzdanog saveznika i upozorili da bi Moskva mogla preduzeti drastične mere kako bi obuzdala svog (formalnog, ali neposlušnog) saveznika na Južnom Kavkazu.

Nasuprot tome, zapadne prestonice su jasno izrazile podršku Pašinjanu. U maju je Jerevan bio domaćin dva velika skupa na kojima su učestvovali evropski lideri, a neposredno pre izbora američki državni sekretar Marko Rubio posetio je jermensku prestonicu i potpisao nekoliko sporazuma, uključujući jačanje američkog angažmana u okviru TRIPP putnog koridora od Azerbejdžana do njegove eksklave u Nahčivanu, koji prolazi kroz Jermeniju.

Dakle, od samog početka bilo je jasno da će glasanje funkcionisati kao de facto referendum o geopolitičkom opredeljenju Jermenije: da li će zemlja nastaviti da produbljuje veze sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama ili će biti vraćena u rusku stratešku orbitu.

Izborni uspeh daje Pašinjanu dovoljno političkog prostora da nastavi strateški kurs koji vodi od 2023. godine, a koji Moskva strahuje da će dodatno udaljiti Jermeniju od Rusije. Ovo je posebno izraženo u spoljnoj politici.

Od gubitka Nagorno-Karabaha u septembru 2023. godine, Jermenija nastoji da diverzifikuje svoje spoljne partnere i smanji gotovo potpunu zavisnost od Rusije.

Tokom poslednje dve godine, Jerevan je proširio odnose sa nizom evropskih i azijskih država, nastojeći da izgradi mrežu strateških veza koje mogu delimično da nadoknade povremene ruske isporuke oružja i preteranu ekonomsku zavisnost od Moskve.

Dakle, udaljavanje Jermenije od Rusije je realno, a za Zapad Pašinjanova pobeda predstavlja priliku da se uspostave bliže veze i možda dodatno proširi razdor između Jerevana i Moskve.

Za Rusiju, Pašinjanov reizbor predstavlja geopolitički izazov jer primorava Kremlj da preispita svoj pristup ne samo Jermeniji već i celom Južnom Kavkazu.

Iako Rusija i dalje ostaje moćna, njena sposobnost da projektuje uticaj u regionu značajno je opala od početka rata u Ukrajini. Kao rezultat toga, Moskva danas nema stabilne odnose ni sa jednom od tri zemlje Južnog Kavkaza.

Ovo se poklapa i sa rastućim uticajem drugih regionalnih sila. Turska podstiče normalizaciju odnosa sa Jerevanom. Sjedinjene Države se angažuju u svakoj od regionalnih zemalja, dok Kina i bogate zalivske arapske države ulažu u transportne i digitalne veze u Jermeniji, Azerbejdžanu i Gruziji.

Ipak, Jerevan verovatno neće težiti potpunom raskidu sa Moskvom. Rusija i dalje zadržava značajan ekonomski i bezbednosni uticaj. Da li će Rusija to prihvatiti, drugo je pitanje – njena ambicija da zadrži uticaj u onome što naziva „bliskim inostranstvom“ ostaje nepromenjena.