Scena Svesrpskog narodnog pozorišta pod belom šatrom. Na sceni dva srpska robota, Dragutin i Milutin, igraju srpsko kolo ‘moravac’. Izlazi treći srpski robot Milorad – Milo i, sa suzom u oku, besedi.
Milo: ( sa suzom u oku) Braćo Srbi i sestre Srpkinje, danas je subota uoči Svetog Aranđela letnjeg, 25. jul 2026. Na današnji dan godine 1817. u Radovanjskom lugu mučki je ubijen junački vožd srpski Karađorđe Petrović.
Tu robot srpski Vukota ne izdrža – dohvati se instrumenta i poče Rekvijem za gusle i mešoviti srpski hor, a okupljeni srpski narod uhvati se u kolo. Odjednom, odnekud s nebesa oglasi se i pesnik srpski Petar Pajić:
Srpskog vođu Karađorđa
Ubio je drugi vođa,
Mesto gde je bilo klanje
Srbi zovu Radovanje.
Ubijenom i ubici
Dignuti su spomenici.
Pod belom šatrom Svesrpskog narodnog pozorišta, u kolu kao i na Voždovcu – tuga. I pečenje, i vino ‘Vožd’ i hladno pivo, rakija ‘Vožd’, Era Ojdanić, Voždovački klan…
A s druge strane srpske duge – ni robota, ni guslara, ni pečenja, ni piva… Samo podsećanje.
Danas je subota, 25. jul ove 2026. Da nije ubijen od srpske ruke 2003. Zoran Đinđić bi za sedam dana, 1. avgusta napunio 74 godine.
Iznenada, odnekud s nebesa, začu se Glas: ‘ Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sastati vi i ja…’
Glas je pratio refren Duška Trifunovića:
„Mislio sam da se zveri boje
Ove vatre koja trag mi prati,
A sada je kako oni kroje…
Po meni se ništa neće zvati,
Po meni se ništa neće zvati…“
ZATAMNJENJE
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
