Oštra poruka Beogradu iz Vašingtona: Američki zakonodavci lobiraju da se skup OEBS održi u Južnoj Karolini, a ne u Beogradu

Republikanski kongresmen Džo Vilson danas će predstaviti zajedničku rezoluciju Kongresa, koju podržava 40 kopredlagača, a kojom se traži da se godišnje zasedanje OEBS 2027. godine održi u Čarlstonu, njegovoj matičnoj saveznoj državi Južnoj Karolini, umesto u Beogradu, potez koji podržavaju i drugi uticajni republikanci.

Rojters je imao uvid u nacrt rezolucije pre njenog objavljivanja.

Čarlston i Beograd kandidati su za domaćina godišnjeg skupa država članica OEBS-a iz Evrope, Centralne Azije i Severne Amerike. Ta organizacija se poslednjih godina uglavnom bavila posledicama ruske invazije na Ukrajinu.

Iako su američki zakonodavci i iz redova republikanaca i demokrata izneli različite logističke i praktične argumente u prilog svojim favoritima, od kojih neki nemaju mnogo veze sa geopolitikom, spor odražava i širu raspravu u Vašingtonu o Srbiji, koja održava bliske odnose i sa Moskvom i sa administracijom predsednika Donalda Trampa.

Pojedini zakonodavci, nezadovoljni snažnim ekonomskim vezama Beograda sa Rusijom, zalažu se za oštriji pristup prema Srbiji, koja je značajan kupac ruskih energenata i odbila je da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije.

Drugi ističu da je neophodno nastaviti saradnju sa vladom Srbije ne bi li se zemlja, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, u potpunosti uskladila sa Zapadom.

U intervjuu, Vilson, koji je kopredsedavajući Helsinške komisije, tela američkog Kongresa koje se bavi evropskim pitanjima, naglasio je da bi održavanje sastanka OEBS-a u SAD poslalo signal posvećenosti Amerike njenim saveznicima u toj organizaciji. Takođe je kritikovao Srbiju zbog njenog, kako je rekao, neprijateljskog stava prema Kosovu, koje je opisao kao američkog saveznika, dok Beograd Kosovo smatra nelegalno otcepljenom pokrajinom.

Među kopredlagačima Vilsonove rezolucije nalazi se i demokrata Vilijam Kiting, vodeći član demokrata u potkomitetu Predstavničkog doma za Evropu pri Odboru za spoljne poslove, koji je i ranije javno kritikovao srpsku vladu iz različitih razloga.

Kiting je u saopštenju naveo da bi godišnje zasedanje trebalo da bude održano u Sjedinjenim Državama „kako bi se istakla važna uloga koju SAD treba da imaju u multilateralnim institucijama“.

Ambasada Srbije u Vašingtonu nije odmah odgovorila na Rojtersov zahtev za komentar.

Geopolitika naspram lokalne politike

Vilson je rekao da je među protivnicima održavanja skupa u Čarlstonu i republikanski senator Rodžer Viker, predsednik Odbora Senata za oružane snage. Prema Vilsonovim rečima, Viker mu je rekao da možda neće biti obezbeđena budžetska sredstva potrebna za organizaciju sastanka u Čarlstonu, što je Vilson odbacio kao neosnovanu zabrinutost.

Viker je ujedno i vodeći senator u Helsinškoj komisiji, zbog čega bi imao veliki uticaj na odluku da li bi godišnji samit u SAD mogao da bude održan.

Vilson je u intervjuu dodao da bi Južna Karolina bila dobar domaćin i zato što bi njegov sin, republikanski kandidat za guvernera te savezne države, pomogao da delegati budu srdačno dočekani. Nekoliko kopredlagača rezolucije takođe dolazi iz Južne Karoline.

Za sada nije jasno da li će Vilsonova rezolucija napredovati u Kongresu. Iako među potpisnicima ima više uticajnih demokrata i republikanaca, Kongres će za nekoliko dana otići na letnju pauzu koja traje do septembra.