Izbor je nikad lakši

„Mislim da je nedovoljna pažnja posvećena mojoj istorijskoj izjavi da je izbor koji građani imaju jasan i nikad lakši. Evo, pogledajte samo, imate na jednom mestu Sisolinija, a na drugom rektora Đokića. Šta birate od ta dva?“

„Rektora Đokića.“

„Niste me razumeli. Imate na jednom mestu, evo zamislite da je to mesto ovde, Sisolinija, a na drugom mestu, onom mestu tamo, rektora Đokića. I sad, neko vam daje da izaberete jedno od ta dva. Šta biste izabrali?“

„Rektora Đokića.“

„Ja ne znam, ljudi, šta je sa vama. Je l’ ja govorim kineski? Inače, da li sam vam se pohvalio kako znam kineski? Vu ći ći. Eto, sintagma koju razume ceo kosmos. Hm, možda je prethodno pitanje trebalo ipak da postavim na kineskom. Dakle, s jedne strane je Vu ći ći, a s druge strane Đo ki ći, blo ka der. Šta birate?“

„Đo ki ći ja.“

„Vi ste nemogući. Postoji dobra šansa da mi skoči pritisak od vaših odgovora, a zna se da sam ja staložen kao semafor. Kad smo već kod toga, evo, pojasniću malo bolje. Imate da izaberete Vu ći ći ja, u stvari bolje da pitam na srpskom, pošto me na kineskom niste razumeli. Imate, dakle, Sisolinija, a s druge strane imate rektora Đokića. Izbor je lak, a to je?“

„Rektor Đokić.“
„A ako bih se ja sad srušio ovde i umro od tuge, jer ste nastavili da insistirate na tom sumanutom odgovoru, šta biste onda rekli?“

„Rektora Đokića.“

„Gospodine, da li je ovo moj intervju sa vama ili vaš sa mnom? Otkud to da ja postavljam pitanja, a vi odgovarate? Pritom, svaki odgovor vam je pogrešan.“

„Evo, da mi vas pitamo. Ako na jednoj strani imate Sisolinija, a na drugoj rektora Đokića, koga biste izabrali?“

„Rektora Đokića.“

„Da li ste sigurni?“

„Zašto? A, ne ne, Sisolinija biram! Bio je to lapsus simpleks. Izbor je nikad lakši.“

„Dobro, da li treba još o nečemu da razgovaramo, sad kad smo sve razjasnili oko izbora koji je pred nama?“

„Znate šta, osim Sisolinija, mi imamo da ponudimo još dosta toga. Može vilica da vam bude prelomljena na tri mesta, jer ste hteli da se rugate Mladićevom herojstvu u Srebrenici. Možete zbog svoje jezičine da završite u egzilu…“

„Već sam tamo.“

„Šta se bunite onda, ostali su u Srbiji, zamislite kako je njima. Pa onda, pod određenim uslovima možete da provedete određeno vreme u đakuziju sa tužiocem, ako ipak završite u zatvoru jer ste blokader, postoji lepa šansa da se nikada ne vratite kući. Sad, kad pred sobom imate ovakvu ponudu, čiji je nosilac Sisolini, a sa druge strane užas koji predstavlja rektor Đokić, izbor je jasan i nikad lakši.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.