Odgovore o ratu u Iranu Hegset nije dao, samo je tražio dodatni novac: Kako je proteklo saslušanje ministra odbrane SAD u Senatu?

Kenedi i Amerikanci koji žele da znaju koliko će trajati rat predsednika Donalda Trampa i koliku će cenu imati, tražili su odgovore od ministra odbrane Pita Hegseta.

Nisu ih dobili, piše CNN.

Umesto toga, većina republikanaca ostala je uz administraciju tokom ključnog saslušanja o ratu koji je krajnje nepopularan u javnosti, dok su demokrate ukazivale na razliku između preuranjenih izjava o pobedi i trenutnog zastoja na terenu.

U najznačajnijem trenutku saslušanja, demokratski senator Džon Osaf rekao je Hegsetu: „Vi ne želite da odgovorite da li je vaša izjava, koju ste dali 14. dana rata, da je iranska vojska bila, citiram, uništena i onesposobljena za borbu, bila istinita izjava upućena američkom narodu dok sada sedite ovde i tražite još desetine milijardi dolara“.

Monotono, ali neumoljivo ispitivanje senatora iz Džordžije izvuklo je ključni zaključak sa saslušanja: Trampova administracija traži ogroman dodatni iznos finansiranja za rat koji je od samog početka teško objašnjavala, kojim ne uspeva da u potpunosti upravlja i za koji nema jasne pokazatelje uspeha niti definisan izlaz iz sukoba.

Hegset i predsedavajući Združenog štaba američkih oružanih snaga, general Den Kejn, došli su na saslušanje sa zahtevom administracije Donalda Trampa za dodatno finansiranje u iznosu od 87,6 milijardi dolara, od čega je više od 67 milijardi namenjeno ratu i drugim izdacima Pentagona.

Istovremeno, dok je Hegset saopštio da je sukob do sada koštao 37,5 milijardi dolara, rat se i dalje širi. Tokom vikenda poginulo je još američkih vojnika, čime je broj stradalih porastao na 18.

Od početka jula povređeno 100 pripadnika američkog osoblja. Iran je gotovo u potpunosti zatvorio pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz a njegovi saveznici Huti u Jemenu prete alternativnim rutama kroz Crveno more.

Tramp je u utorak upozorio da će „uskoro“ narediti novu eskalaciju – napad na „Planinu Krampova“, još jednu lokaciju za koju se sumnja da je povezana sa iranskim nuklearnim programom.

Zastrašujuća nova stvarnost

Hegset i Kejn su uglavnom izbegavali direktne odgovore. A za Belu kuću je bio veoma promišljen potez da pošalje ministarku poljoprivrede Bruk Rolins, sposobnu političarku, da svedoči o dodatnom paketu finansiranja koji predviđa 11 milijardi dolara za proizvođače pogođene zimskim olujama. Na kraju krajeva, svaki senator ima neku vrstu problema povezanog sa poljoprivredom.

Ali dok je Hegset hvalio Trampa zbog pokretanja rata i za sve probleme optuživao administraciju bivšeg predsednika Džo Bajdena, a Kejn oprezno pokušavao da se udalji od stranačkih političkih sukoba, saslušanje je ipak otkrilo nešto više nego što se administracija možda nadala.

Sada je jasno da je neuspeh Memoranduma o razumevanju, koji je nakratko zaustavio borbe, suzio ratne ciljeve administracije i što se mnogim Amerikancima možda neće dopasti učinio ih očigledno otvorenijim i dugoročnijim.

Nekada je Tramp govorio o promeni režima u Iranu, o oslobađanju iranskog naroda da povrati svoju zemlju i o preoblikovanju Bliskog istoka. Međutim, kada je Hegset više puta upitan kako izgleda pobeda, ostao je nedorečen.

„Pitali ste me koji je glavni cilj, a ja bih rekao da je to osigurati da Iran nikada ne poseduje nuklearno oružje“, rekao je Hegset. Kasnije je dodao: „Na kraju krajeva, veliki deo napada donosi Iranu sposobnost da vidi i registruje situaciju u Ormuskom moreuzu“.

Ovo će zabrinuti Amerikance koji su oprezni prema dugotrajnim angažmanima na Bliskom istoku iz dva posebna razloga.

Prvo, administracija je prošle godine tvrdila da je svojim napadima na iranska nuklearna postrojenja „potpuno uništila“ sposobnost Irana da ikada napravi nuklearno oružje.

Ako je to bilo tačno, zašto je Tramp ove godine pokrenuo rat? Ako nije bilo tačno, to ukazuje da će SAD možda morati stalno da budu spremne na upotrebu vojne sile kako bi ograničavale iranske nuklearne aktivnosti.

Drugo, Hegsetove izjave takođe ukazuju na mogućnost dugotrajnog američkog vojnog angažmana. Ormuski moreuz je, na kraju krajeva, bio otvoren kada je rat počeo. Čak i ako sadašnje američko bombardovanje bude uspešno, možda će biti potrebni stalni nadzor i novi napadi kako bi se zaustavili raketni i napadi dronovima na tankere za naftu i gas.

Neke Trampove izjave u utorak takođe su podržale mogućnost da bi rat mogao da se oduži. Novinarima u Ovalnom kabinetu rekao je da novembarski izbori za Kongres neće uticati na njegovu strategiju.

„Ne gledam na to kao: ‘Pa, imamo izbore u nekom trenutku'“, rekao je.

To će biti loša vest za republikanske kandidate, imajući u vidu da ankete pokazuju da se većina Amerikanaca protivi ratu.

Kasnije tokom dana, Tramp je delovao kao da sugeriše da duži rat sa Iranom ne bi bio naročito značajan, posmatrano kroz istorijsku perspektivu.

Uporedio je 18 poginulih američkih vojnika u ratu sa Iranom sa gubicima u drugim savremenim vojnim sukobima, uključujući oko 58.000 poginulih u Vijetnamu i broj žrtava u hiljadama tokom ratova u Iraku i Avganistanu.

Njegova objava je kod nekih kritičara izazvala utisak da ne pokazuje dovoljno poštovanja prema poginulima. Tramp će u sredu prisustvovati dostojanstvenoj ceremoniji prenosa posmrtnih ostataka vojnika stradalih tokom vikenda u vazdušnoj bazi Dover.

Predsednik često naglo menja stavove te zbog toga ništa nikada nije potpuno izvesno. Čak bi i iznenadni zaokret mogao biti verovatan ukoliko cene goriva naglo porastu, globalne rezerve nafte oslabe, a ekonomski troškovi ponovo izazovu političke posledice koje bi mu nanele štetu.

Međutim, administracija za razliku od početka rata više ne postavlja rokove izražene u nedeljama za završetak sukoba i povratak vojnika kući.

Demokrate testiraju svoju privlačnost za birače pred izbore 2026.

Saslušanje je takođe predstavljalo test za novu poruku Demokratske stranke pred međuizbore u novembru. Povezivanje krajnje nepopularnog rata sa krizom troškova života koja pogađa milione Amerikanaca najbolje je izrazila senatorka iz Njujorka Kirsten Džilibrend.

„Sekretare Hegset, tražite milijarde dolara dodatnog finansiranja za rat za koji ste rekli da će trajati nedeljama i za koji predsednik nema ni plan ni sposobnost da ga okonča“, rekla je Džilibrendova Hegsetu.

„Birači su videli kako rastu njihovi računi za namirnice i gorivo, a ovaj nepopularni i neodobreni rat u inostranstvu za ovu administraciju predstavlja veći prioritet nego njihova sposobnost da prehrane svoje porodice i obezbede zdravstvenu zaštitu za svoje bolesne najbliže“.

Hegset je odgovorio da se politika zasniva na pravljenju izbora i kompromisa, te da sprečavanje Irana da dođe do nuklearnog oružja predstavlja dugoročnu meru za uštedu troškova. Imao je određenu osnovu za takav argument, kako iz geopolitičkog tako i iz finansijskog ugla.

Međutim, opravdavanje trenutnog ekonomskog bola pozivanjem na daleku pretnju teško da će pomoći republikanskim kandidatima.

Uprkos nejasnim i ponekad zabrinjavajućim porukama administracije, većina republikanaca u sali ostala je uz Hegseta i podržala dodatni zahtev za finansiranje.

Saslušanje se nije pretvorilo u uobičajenu predstavu sa nadvikivanjem, kakva se često viđa na kongresnim saslušanjima u današnjoj politički otrovanoj atmosferi barem ne do završnih pitanja, kada je senator iz Mičigena Geri Peters nazvao Hegseta „neuspehom“, a ministar odbrane uzvratio kritikama na račun onoga što je nazvao demokratskim „kukavičlukom“.

Predsedavajuća Senatskog odbora za aproprijacije Suzan Kolins postavila je ljubazan i umeren ton tokom saslušanja. Ipak, Kolinsova, koja je najugroženija republikanska senatorka na predstojećim međuizborima, teško da bi pozdravila signale da se rat još dugo neće završiti.

A percepcija da administracija možda ne govori o strategiji izlaska iz rata – zato što ona možda ni ne postoji – mogla bi da izazove političke posledice koje daleko prevazilaze njeno mesto u Mejnu, državi koja bi mogla odlučiti ko će kontrolisati Senat sledeće godine.