Šta smena u vojnom vrhu otkriva o Zelenskom?

U tom svetlu, odluka predsednika Volodimira Zelenskog da u utorak zameni Sirskog 43-godišnjim Mihajlom Drapatijem – mlađim generalom iz nove generacije vojnih lidera – deluje možda i zakasnelo, piše u analizi CNN-a.

Sirski je bio proizvod sovjetske ere i u prve godine rata uneo je upornu, surovu istrajnost, uz povremene blistave strateške poteze. Odgovarao je početnoj potrebi Ukrajine da parira većem i krvavijem neprijatelju, a povremeno i da ga nadmudri.

Odbrana Kijeva 2022. godine, brzo vraćanje kontrole nad delovima Harkovske oblasti kasnije iste godine, kao i iznenadni upad u Kursku oblast – na samu teritoriju Rusije – 2024. godine, predstavljaju njegove zasluge.

Međutim, njegovo rukovođenje obeležili su i ogromni gubici u redovima ukrajinskih snaga. Na kraju, iste političke borbe unutar sistema i otvorena ambicija koje su doprinele njegovom usponu dovele su i do njegovog pada.

Sirski je došao na tu poziciju nakon neuspešne ukrajinske kontraofanzive 2023. godine, kada je tadašnji glavnokomandujući Valerij Zalužni premešten u London na mesto ambasadora Ukrajine. Mnogi analitičari smatraju da je neuspeh proizašao iz toga što je Sirski ubedio Zelenskog da bi istovremeni napad na istočni grad Bahmut i front u Zaporožju na jugu mogao da razdvoji rusku odbranu.

Međutim, umesto da oslabi ruske snage, taj plan je podelio kapacitete dugo najavljivane letnje ukrajinske ofanzive – koja je na kraju propala.

Sirski je dospeo na čelo vojske i zato što je Zalužni možda postao previše popularan. Njegovo lice se često moglo videti na zidovima vojnih kafića, a istraživanja javnog mnjenja pokazivala su da uživa daleko veću podršku od bilo kog drugog ukrajinskog zvaničnika.

Zato je neuspeh na bojnom polju na kraju značio i njegov odlazak.

Dve godine kasnije, slična situacija se ponavlja – sukob oko strategije ponovo izbija i navodi Zelenskog da – u početku – ukloni rastuću i popularnu zvezdu, 35-godišnjeg ministra odbrane Mihajla Fedorova.

Kao glavni pokretač promena, Fedorov se previše otvoreno sukobljavao sa Sirskim oko reformi, a Zelenski je – takođe previše javno – morao da prizna da je postao arbitar između njih dvojice.

„Tako se rat ne može voditi“, rekao je, i to sasvim opravdano.

Smena Fedorova, pionira u oblasti tehnologije i reforme sistema regrutacije, izazvala je retke proteste na ulicama Ukrajine.

Nedelja političke drame sledila je poznati obrazac za Zelenskog – podsećajući na krizu od pre godinu dana oko sudbine ukrajinskog antikorupcijskog biroa.

Zelenski je tada ograničio njegova ovlašćenja, a zatim promenio odluku i smenio svog šefa kabineta zbog optužbi za korupciju, sve zato što je protestni pokret počeo da narušava njegovu do tada gotovo neprobojnu političku reputaciju.

Čini se da Zelenski iz tog slučaja gotovo ništa nije naučio. A ponavljanje istog ciklusa – odluka, protest, reakcija – otkriva dve važne stvari o trenutnoj fazi ukrajinskog rata.

Prvo, ukrajinska vojska je u utorak doživela generacijsku promenu. Način ratovanja Sirskog – veliki frontalni napadi koji su bili izuzetno skupi, ako ne i jedini stvarni način za vraćanje teritorije – počeo je da izgleda zastarelo.

Fedorovljev napad na stare metode – uvođenje robota, dronova, automatizacije i analize podataka kako bi se utvrdilo zbog čega vojnici bivaju ranjeni – imao je smisla za zemlju koja očajnički oskudeva u ljudstvu.

Takav pristup je Ukrajinu postavio na čelo svetskog razvoja tehnologije na bojnom polju.

Ova nova vojska nije bila samo Fedorovljeva ideja, ali je on postao njen glavni zagovornik, a vremenom i lice uspeha koje je donosila – naslovi o spasilačkim i borbenim robotima, kao i neprekidnim posledicama ukrajinskih napada dugog dometa na teritoriju Rusije.

Ti uspesi bili su uspesi Ukrajine, ali i Fedorova, koji je početkom ove godine javno isticao svoju odluku da finansira nabavku dronova.

Još je rano reći da li dronovi i roboti zaista mogu da zamene vojnike na prvim linijama fronta. Ukrajina ima malo izbora osim da to utvrdi, a vreme provedeno u učenju te lekcije omogućilo je Kijevu korisnu pauzu za reorganizaciju, kao i snažno tehnološko unapređenje koje Moskva i dalje mora da dostigne.

Rat više nikada neće biti isti – sve dok, naravno, neko ne nauči kako da isključi mašine. Čak i sada pojedini stratezi tvrde da artiljerija i dalje ima ulogu u zaustavljanju velikih ruskih prodora. Nije sve iz prošlosti preko noći postalo zastarelo.

Ipak, uspon Fedorova – uprkos sukobima ega i borbi za uticaj – označio je jednostavnu promenu – mlađu generaciju Ukrajinaca koji vode ovaj rat sada će predvoditi generali koji su približno njihovih godina.

Novi komandant, Drapatij, borio se na najtežim frontovima rata, a na dan njegovog imenovanja ponovo je objavljen snimak iz 2014. godine na kojem se vidi kako oklopnim transporterom prolazi kroz barikadu proruskih separatista.

On nije početnik, ali ne pripada generaciji Sirskog. Od Fedorova, sa njegovim „hakerskim“ načinom razmišljanja, deli ga osam godina razlike; od Sirskog, čija mu je sklonost ka brutalnim jurišnim jedinicama donela nadimak „Kasapin“, deli ga 17 godina.

Drapatij je tokom rata stekao iskustvo slično Sirskom, ali je izgradio reputaciju kroz vojne uspehe i reforme. Imao je ključnu ulogu u zaustavljanju početne ruske invazije kod Krivog Roga, zatim je nadgledao povlačenje ruskih snaga iz Hersona, a kasnije je zaustavio i rusko napredovanje u Harkovskoj oblasti.

Bio je jedan od prvih zagovornika upotrebe dronova za stvaranje „zone uništenja“ duž linije fronta i praktično zaustavljanje ruskog napredovanja. Njegovo rukovođenje kopnenim snagama dovelo je i do radikalnog preispitivanja strukture i načina komandovanja.

Izazovi sa kojima se Ukrajina suočava ne nestaju ovim dovođenjem relativno mlađih ljudi na najviše vojne položaje. Zemlji i dalje nedostaju ljudstvo, novac i ključna infrastruktura kako bi izdržala narednu zimu.

Ali, Ukrajina je dovela nove ljude i zadržala usmerenost ka novim idejama i tehnologijama koje su promenile i način na koji se rat posmatra, ali i njegovu dinamiku, u njenu korist.

U tom smislu, poslednjih nekoliko dana predstavljaju malu pobedu. Ipak, ovaj događaj Ukrajincima pruža i jednu manje ohrabrujuću lekciju.

Pouka je da Zelenski, politički gledano, teško podnosi kada mu izmakne kontrola nad narativom, gotovo koliko i kada se druge ličnosti u njegovoj blizini previše istaknu i steknu popularnost.

Gledano unazad, čitava situacija mogla je biti izbegnuta. Zelenski je mogao da smeni Sirskog nedelju dana ranije – što se mesecima činilo gotovo neizbežnim dok se u Kijevu sve glasnije govorilo o njegovim neuspesima.

Umesto toga, javni sukob između mladog Fedorova i starijeg generala naveo je Zelenskog da ostane uz staru, lojalnu gardu.

Sirski se tokom godina pokazao kao sposobniji politički operativac, a možda se Zelenski plašio poremećaja u uspostavljenom sistemu komandovanja koji bi njegov odlazak izazvao.

Ili je možda više brinuo da bi se moglo smatrati da mu je mladi reformator nametnuo jednu od ključnih kadrovskih promena?

Zelenskijev prvi instinkt bio je da ukloni rastuću i popularnu zvezdu. Zatim su izbili veliki – ali ne i masovni – protesti na ulicama.

Tada je Zelenski započeo spor i promišljen proces promene pravca, kroz niz javnih sastanaka sa najvišim vojnim komandantima – svojevrsno osluškivanje stavova, ali i svojevrsne audicije za mesto koje je Sirski očigledno već izgubio.

Malo je verovatno da je Zelenski želeo ovako dug put do ishoda koji je mogao da postigne već prošle nedelje. Ipak, ostala je slika prosvetljenog predsednika koji sluša i narod, posebno mlađu generaciju, i svoje vojne komandante.

Nije jasno kakvu je „značajnu“ ulogu Fedorovu ponuđeno u vladi, niti da li će je prihvatiti. To je sada postalo manje važno – Zelenski je pokazao svojim zapadnim saveznicima i biračima da ume da sluša i da može da sprovede velike promene tako da one postanu trajne.

Kijev može naneti štetu Moskvi samo ako promeni same okolnosti i način vođenja borbe.

Ali ostaje jedna zanimljiva stvar – Zelenski je jednom rekao da će sesti na plažu i popiti pivo kada se rat završi.

Zaista, teško je zamisliti zašto bi i dalje želeo najvišu državnu funkciju nakon što se uspostavi pravedan mir za koji se zalaže. U ratnoj Ukrajini ne postoji pravi mehanizam za njegovu zamenu jer su regularni izbori gotovo nemogući. U tom smislu, on je praktično zaštićen od političkog ugrožavanja.

Ipak, on i dalje izrazito vodi računa o svojoj popularnosti, do te mere da se potencijalni rivali – Zalužni i Fedorov – uklanjaju, uprkos svojim sposobnostima, i to posebno nakon što su se obojica sukobili sa Sirskim.

Zelenski je bio vrhunski politički govornik i promoter ukrajinskog ratnog napora na međunarodnoj sceni. Ali ovi trenuci slabosti u zemlji otkrivaju predsedničku kancelariju na Bankovoj ulici u kojoj se loše odluke – poput onih vezanih za borbu protiv korupcije i Fedorova – donose brzo, a zatim se pod pritiskom javnosti polako povlače.

To jeste demokratija na delu, ali ostavlja pitanje: Koliko je još pogrešnih odluka tokom protekle četiri godine ostalo bez ikakvog izazova ili preispitivanja?