„Čovek od časti“: Ko je Mihailo Drapatij, novi vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine?

Masovni protest u prestonici, koji je počeo 15. jula nakon što je predsednik Volodimir Zelenski smenio popularnog ministra odbrane, reformski orijentisanog Mihaila Fedorova, prerastao je u zahtev za smenu vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine, Oleksandra Sirskog.

Kako su se pojavljivali detalji o okolnostima Fedorovljeve smene, pažnja javnosti usmerila se na njegov sve lošiji lični i profesionalni odnos sa Sirskim. Mnogi demonstranti, među kojima su bili i aktivni vojnici i veterani, pozvali su predsednika da na mesto Sirskog postavi komandanta Združenih snaga Mihajla Drapatija.

Uveče 21. jula, Zelenski je upravo to i učinio.

Drapatij je zahvalio Zelenskom na ukazanom poverenju, ocenivši da preuzimanje nove dužnosti predstavlja novu etapu njegove službe, te je obećao da će funkciju obavljati odgovorno.

„Služiti Ukrajini oduvek je za mene bila čast, a tokom rata za nezavisnost to znači apsolutnu odgovornost“, napisao je Drapatij u objavi na Fejsbuku nakon zvaničnog saopštenja.

„Radiću odgovorno, usredsređeno i sa poštovanjem prema ljudima koji danas brane našu državu“.
On je takođe izrazio zahvalnost Sirskom, istakavši da je imao značajnu ulogu u oblikovanju njegove vojne karijere.

Iako se o medijski neeksponiranom 43-godišnjem general-majoru ne zna mnogo, među iskusnim najvišim vojnim komandantima uživa ugled sposobnog i efikasnog komandanta, piše Kijev independent.

Zelenski je izjavio da se u prethodna dva dana dva puta sastao sa Drapatijem, kao i da je održao sastanke sa komandantom Desantno-jurišnih snaga Olehom Apostolom i zamenikom načelnika Generalštaba Volodimirom Horbatjukom, ali i sa komandantima elitnih ukrajinskih jedinica — komandantom Trećeg armijskog korpusa Andrijem Bileckim, komandantom korpusa „Hartija“ Ihorom Obolenskim i komandantom korpusa „Azov“ Denisom Prokopenkom.

Zelenski se ranije nije javno izjašnjavao o mogućnosti smene Sirskog, koji se poslednjih meseci suočava sa sve većim kritikama mlađih oficira zbog svog hijerarhijskog, sovjetskog načina komandovanja, zasnovanog na centralizovanom upravljanju i insistiranju na zadržavanju položaja bez obzira na ljudske gubitke.

Drapatij je više puta naglašavao da komandanti moraju preuzimati odgovornost i redovno preispitivati sopstveni rad kako bi učili iz grešaka.

Govoreći pohvalno o šestomesečnom mandatu Fedorova na mestu ministra odbrane, Drapatij je rekao da je u njemu video iskrenu nameru da promeni pravila koja već dugo upravljaju vojskom i da se pozabavi problemima koje je „sistem navikao da ignoriše“.

Podržavajući inicijative bivšeg ministra odbrane usmerene na brže donošenje odluka i promenu načina rada, Drapatij je, slično kao i Fedorov, pozvao na sveobuhvatnu reformu vojske.

„Vojsci su potrebne promene, ali bez pravde nijedna promena neće imati smisla za ljude koji svakodnevno na svojim plećima nose teret ovog rata“, napisao je Drapatij u objavi na Fejsbuku 16. jula, pružajući podršku Fedorovu dan nakon njegove smene.

„Komandant nema pravo da ćuti o problemima, naročito kada se njihova cena meri propuštenim prilikama, izgubljenim vremenom i ljudskim životima. Ćutanje ne štiti vojsku – ono samo omogućava da se greške gomilaju sve dok ih ne postane mnogo teže ispraviti.“

Ko je Mihailo Drapatij?

Drapatij je prethodno komandovao Združenim snagama, novouspostavljenom komandnom strukturom zaduženom za front u i oko severoistočne Harkovske oblasti.

Od kada je u jesen 2025. godine preuzeo nadzor nad operacijama u Harkovskoj oblasti, ukrajinske vojne jedinice, uključujući brigadu Hartija, oslobodile su značajne delove teritorije u okolini Kupjanska, koji je u to vreme bio pod ozbiljnom pretnjom.

Ipak, nije jasno koliki deo tih uspeha na ratištu može da se pripiše upravo Drapatiju, budući da su jedinice poput brigade Hartija predvodile operaciju.

Pre nego što je preuzeo Združene snage, Drapatij je komandovao operativno-strateškom grupacijom Dnjepar (OSUV), velikom objedinjenom komandom zaduženom za istočni front, koju je Sirski raspustio u oktobru 2025. godine.

Kao komandant grupacije OSUV Dnjepar, Drapatij je stekao ugled zbog toga što je od svojih potčinjenih tražio mišljenje i pitao kakva im je podrška potrebna, umesto da samo izdaje naređenja, izjavio je za Kijev Independent Rob Li, viši saradnik Programa za Evroaziju pri Institutu za istraživanje spoljne politike sa sedištem u Vašingtonu.

Li, koji redovno obilazi linije fronta, rekao je da je svoju ocenu zasnovao na razgovorima sa više komandanata brigada.

Zelenski je 2024. godine imenovao Drapatija za komandanta Kopnene vojske, najvećeg roda Oružanih snaga Ukrajine.

Vojnu karijeru započeo je kada je imao 21 godinom kao poručnik tenkovskih jedinica, a kroz teške borbe na prvoj liniji fronta postepeno je napredovao do položaja armijskog komandanta.

„S obzirom na njegovo iskustvo, ugled i posvećenost reformama, Drapatij bi bio odličan izbor za vrhovnog komandanta Oružanih snaga“, ocenio je Li.

Rođen 21. novembra 1982. u Kamjanec-Podiljskom, na zapadu Ukrajine.  Drapatij je 2004. godine diplomirao na Harkovskom institutu tenkovskih snaga, u vreme kada je ukrajinska vojska počela postepeno da se udaljava od sovjetskog vojnog nasleđa.

Na početku ruske okupacije delova Donjecke i Luganske oblasti 2014. godine, Drapatij je, tada u činu majora, komandovao bataljonom u sastavu 72. mehanizovane brigade. Vrlo brzo se našao u borbama tokom haotičnih pokušaja ukrajinskih snaga da zaustave ruske napore da preuzmu kontrolu nad Mariupoljem.

U događaju koji je u međuvremenu stekao gotovo legendarni status, borbeno vozilo pešadije (BMP) iz Drapatijevog bataljona probilo je jednu od improvizovanih barikada koje su proruske snage postavile na jednoj od glavnih avenija u Mariupolju.

Mykhailo Drapatyi on his way to interview https://t.co/bA4EqOsxWK pic.twitter.com/VVWVEZe7p9

— Kvist (@kvistp) July 18, 2026

Ovaj smeli napad predstavljao je uvod u potpuno ponovno uspostavljanje ukrajinske kontrole nad Mariupoljem i postao važan simbol odlučnosti Ukrajine da potisne takozvane „separatiste“.

Kada je Rusija 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Drapatij je komandovao odbranom jednog od manje poznatih, ali strateški najvažnijih sektora tokom haotične početne faze rata.

Kao zamenik komandanta Operativne grupe Jug Oružanih snaga Ukrajine, zaustavio je napredovanje ruskih snaga prema Krivom Rogu u Dnjepropetrovskoj oblasti, sprečivši razvoj događaja koji je mogao da preraste u stratešku katastrofu za Ukrajinu.

Kasnije iste godine, general je odigrao značajnu ulogu u oslobađanju Hersona i potiskivanju ruskih snaga sa zapadne obale reke Dnjepar.

Godine 2024, kada su ruske snage pokrenule novu ofanzivu preko državne granice u pravcu Harkova, Drapatijeva organizacija odbrane kojom je rusko napredovanje ograničeno na dve male tampon-zone uz granicu donela mu je dodatno priznanje, u trenutku kada su kritike na račun Sirskog i njegovog ukupnog načina komandovanja postajale sve glasnije.

Šest meseci kasnije, imenovan je za komandanta Kopnene vojske, koju je, prema sopstvenim rečima, zatekao u stanju „upravljačke stagnacije“.

„Atmosfera straha, nedostatak inicijative, zatvorenost za povratne informacije, ravnodušnost prema problemima ljudstva, prividna disciplina i dubok jaz između komande i jedinica“ – tako je Drapatij opisao ključne probleme sa kojima se suočio na toj dužnosti.

Njegova borba protiv tih pojava, koje su često odražavale i šire karakteristike načina rukovođenja Oleksandra Sirskog u Generalštabu, doprinela je stvaranju Drapatijevog ugleda kao jednog od najmodernijih i na ljude najviše usmerenih vojnih lidera u Ukrajini.

Drapatij je 1. juna 2025. podneo ostavku na mesto komandanta Kopnene vojske Ukrajine nakon što je ruska balistička raketa Iskander pogodila poligon za obuku kojim je upravljao 239. centar za obuku, pri čemu je poginulo 12 ukrajinskih vojnika.

„Ovo je promišljen korak, vođen mojim ličnim osećajem odgovornosti za tragediju na poligonu 239. centra za obuku, u kojoj su poginuli naši vojnici“, naveo je Drapatij u saopštenju o ostavci.

Taj napad bio je deo niza ruskih udara na ukrajinske centre za obuku tokom 2025. godine, u kojima je poginulo najmanje 70, a ranjeno više stotina vojnika. Nakon što je Rusija 1. marta pogodila poligon u Čerkaskom, u Dnjepropetrovskoj oblasti, usmrtivši gotovo 40 polaznika obuke, Drapatij je obećao potpunu i temeljnu istragu, uz poruku da će učiniti sve kako bi se zaustavio niz smrtonosnih napada.

U saopštenju o ostavci otvoreno je preuzeo odgovornost zbog toga što nije uspeo da otkloni suštinske uzroke koji su doveli do takvih tragedija.

„Kolektivna odgovornost i nekažnjivost otrov su za vojsku. Pokušao sam da ih iskorenim u Kopnenoj vojsci. Ali ako se tragedije ponavljaju, to znači da moji napori nisu bili dovoljni“, rekao je Drapatij.

„Vojska u kojoj komandanti lično odgovaraju za živote svojih ljudi je živa. Vojska u kojoj niko ne odgovara za gubitke umire iznutra“, dodao je.

„Kada je došlo do raketnog napada na taj poligon, on je podneo ostavku“, rekao je Bohdan Krotevič, bivši načelnik štaba brigade Azov. Krotevič, koji je tokom perioda kada je bio vršilac dužnosti komandanta „Azova“ blisko sarađivao sa Drapatijem, to je izjavio u intervjuu u novembru 2025. godine.

Prema njegovim rečima, Sirski nije preneo dovoljno ovlašćenja na Drapatija da bi mu omogućio da sprovede stvarne i efikasne promene.

Drapatij je, kao „čovek od časti“, umesto da traži izgovore odlučio da podnese ostavku, zaključio je Krotevič.

Drapatij je nosilac sva tri stepena Ordena Bogdana Hmeljnickog. Prvi stepen ovog odlikovanja dobio je u avgustu 2016, drugi 2018, a treći u julu 2022. godine. Pored toga, odlikovan je i Krstom za vojne zasluge, kao i počasnim vatrenim oružjem Ministarstva odbrane Ukrajine.

Drapatij je oženjen i ima dvoje dece – sina i ćerku.