Fajnenšel tajms: SAD prikupile oko 13 milijardi dolara od venecuelanske nafte, ali se ne zna gde je novac

SAD su preuzele kontrolu nad izvozom nafte iz Venecuele i ublažile deo sankcija nakon što su u januaru zarobile predsednika Nikolasa Madura i postavile potpredsednicu Delsi Rodriges na njegovo mesto, podseća list i dodaje da prihodi od nafte čine oko četvrtinu bruto domaćeg proizvoda Venecuele i da je ublažavanje sankcija trebalo da pruži veliki podsticaj privredi, koja je bila u krizi i pre razornog zemljotresa prošlog meseca.

Međutim, šest meseci nakon što su SAD preuzele kontrolu nad tim sredstvima, ekonomisti kažu da su dokazi o oporavku Venecuele prilično skromni, što bi mogao biti znak da Vašington nije vratio Karakasu sve prihode, ukazuje FT.

Vašington je davao različita objašnjenja šta radi sa tim novcem, od izvršne uredbe u kojoj svoju ulogu opisuje kao starateljsku, do predsednika Donalda Trampa koji je rekao da SAD „zarađuju mnogo novca“ od venecuelanske nafte.

Američki zakonodavci iz obe stranke počinju da vrše pritisak na administraciju da objasni gde je novac završio i šta čini kako bi sprečila korupciju u vezi sa njegovom raspodelom.

„Trampova invazija na Venecuelu od samog početka bila je usmerena na naftu, moć i korupciju, pri čemu milijardama dolara prihoda od venecuelanske nafte upravlja Trampova administracija bez transparentnosti i zaštitnih mehanizama“, rekao je za FT Hoakin Kastro, istaknuti demokratski član Kongresa, dodajući da je Kongres „ostavljen u mraku“.

FT je procenio verovatne prihode Venecuele od nafte koristeći podatke o isporukama sirove nafte iz te zemlje od januara, koje je prikupila kompanija Kpler, platforma za analizu pomorskog saobraćaja i podataka. List je koristio procene cena agencije Argus Media za sirovu naftu Merej, vrstu ekstra teške nafte koja se proizvodi u Venecueli, kao i za Boskan i Hamaku, dve ređe vrste venecuelanske sirove nafte.

Podaci o cenama ne obuhvataju sve vrste venecuelanske nafte, a dostupni su tek od februara. Vrednost isporučenih barela za koje postoje direktne procene cena od januara iznosi oko 11,5 milijardi dolara. Međutim, na osnovu istorijskih obrazaca kretanja cena, procenjuje se da su bareli za koje nema procene podigli ukupan iznos na više od 13 milijardi dolara.

Venecuelanska vlada uspostavila je internet stranicu za praćenje prihoda od prodaje nafte kojom upravljaju SAD, ali ona sadrži samo jedan unos – transfer od 300 miliona dolara u martu.

Na saslušanju u utorak, republikanska kongresmenka iz južne Floride Marija Elvira Salasar zatražila je da izveštaji o tim sredstvima budu objavljeni zbog „važnosti transparentnosti o tome gde novac odlazi“.

Sudbina prihoda od venecuelanske nafte postala je još važnije pitanje nakon dva razorna zemljotresa 24. juna. Ujedinjene nacije procenjuju da će samo šteta na zgradama i infrastrukturi iznositi 37 milijardi dolara.

Bendžamin Gedan, bivši visoki zvaničnik Bele kuće za Latinsku Ameriku u administraciji Baraka Obame, rekao je da bi demokrate mogle da pokrenu istragu o prihodima od nafte ukoliko u novembru osvoje većinu u jednom ili oba doma Kongresa.

„Ovo bi mogla da bude zaista atraktivna meta. Možete da zamislite koliko bi bilo sudskih poziva i zahteva za svedočenje o raspodeli prihoda od venecuelanske nafte“, rekao je.

Ubrzo nakon januarske akcije, predsednik Tramp rekao je da će prihodima „upravljati on“. Od tada je administracija iznosila različita objašnjenja o tome kako sredstva od nafte mogu da se koriste.

Prvobitna izvršna uredba iz januara navodila je da će sredstva biti vlasništvo venecuelanske vlade i da će se nalaziti na računima američke vlade u „starateljskom i državnom svojstvu“.

Međutim, Ministarstvo energetike SAD saopštilo je da će sredstva „biti raspodeljena u korist američkog i venecuelanskog naroda“. U junu je Tramp rekao da su SAD kroz prihode od nafte nadoknadile troškove vojne operacije u Venecueli 28 puta, dodajući da SAD „takođe zarađuju mnogo novca“.

„Bilo nam je potrebno 48 minuta da dobijemo taj rat“, rekao je Tramp. „Izvukli smo milione barela nafte“, dodao je.

U aprilu je visoki zvaničnik Stejt departmenta Majkl Kozak rekao da je oko tri milijarde dolara prihoda od nafte poslato Venecueli i da revizorska kuća KPMG kontroliše bankovne račune. Naveo je da će administracija podnositi tromesečne izveštaje o tim sredstvima, ali demokrate iz Odbora za spoljne poslove tvrde da od tada nisu dobile nikakve informacije.

Američki zvaničnici navode da se kontrola nad prihodima od nafte koristi kao sredstvo pritiska na Delsi Rodriges, ključnu članicu čavističkog režima, koja sada upravlja zemljom delom i po instrukcijama iz Vašingtona.

Na saslušanju u Kongresu prošle srede, Kozak je rekao: „To jeste njihov novac, ali… moraju da dobiju našu dozvolu.“

Kako je objasnio, sredstva su stavljena na raspolaganje za troškove poput plata u državnom sektoru i opreme za naftnu industriju.

Stejt department saopštio je da su „milijarde dolara isplaćene venecuelanskoj privredi“ kroz ovaj sistem.

„Sprovodi se finansijski nadzor kako bi se obezbedilo da sredstva koriste venecuelanskom narodu“, navodi se u saopštenju.

Mnogi ekonomisti očekivali su snažan privredni oporavak Venecuele ove godine, imajući u vidu da je zemlja do januara bila primorana da prodaje naftu uz znatne popuste na međunarodnom tržištu kako bi zaobišla američke sankcije. Vlada je usvojila novi zakon o prirodnim resursima radi podsticanja ulaganja u sektor nafte i gasa, a proizvodnja je ove godine povećana.

Međutim, Fransisko Rodriges, venecuelanski ekonomista iz Centra za ekonomska i politička istraživanja u Vašingtonu, rekao je da je zvanična stopa privrednog rasta u prvom tromesečju od 2,5 odsto bila najniža u gotovo pet godina.

„Venecuela verovatno nije ostvarila brži rast uprkos većim prihodima od nafte u prvom tromesečju zato što SAD nisu venecuelanskoj vladi prenele celokupan iznos povećanih prihoda od nafte“, rekao je on.

Hose Gera, venecuelanski ekonomista i bivši opozicioni poslanik, rekao je da bi prihodi od nafte morali da budu mnogo veći nego prethodnih godina.

Alehandro Grisanti, direktor konsultantske kuće Ekoanalítika, specijalizovane za Venecuelu, rekao je da postoje pokazatelji velikog priliva dolara tokom poslednja dva meseca. Očekivao je da će privreda ubrzati rast u četvrtom tromesečju ove godine, ali smatra da će zemljotres verovatno odložiti taj oporavak do sredine naredne godine.

Posle zemljotresa, Rodriges je lobirala za pristup sredstvima koja se nalaze van zemlje, uključujući novac koji drži Međunarodni monetarni fond, kao i venecuelansko zlato koje se nalazi na čuvanju u Banci Engleske do okončanja sudskog postupka.

SAD su stavile na raspolaganje 386 miliona dolara pomoći za saniranje posledica katastrofe i poslale stotine vojnika u Venecuelu kako bi pomogli u tim naporima.

Otpravnik poslova SAD u Karakasu Džon Baret rekao je ovog meseca da se novac sa računa na koje se slivaju prihodi od nafte takođe „stavlja na raspolaganje za ovu konkretnu obnovu“, ali nije precizirao o kom iznosu je reč.

Procena prihoda od nafte ne uključuje prihode od rudarskog izvoza, od kojih deo takođe prikuplja američka administracija, naveli su američki zvaničnici.