Crvene linije: Orbana više nema, hoće li vlade zemalja EU javno preuzeti odgovornost za svoje protivljenje sankcijama protiv Rusije?

Godinama je Orban, dugogodišnji populistički lider Mađarske koji je negovao bliske veze sa Kremljom i više puta pretio da će blokirati sankcije, omogućavao drugim prestonicama da se protive strožim merama bez većeg političkog pritiska.

Sada, kada Peter Mađar predvodi Mađarsku i Budimpešta više ne stoji na putu, te zemlje su prinuđene da svoje prigovore iznesu javno.

„Bilo je iznenađenje i razočaranje videti koliko je država članica usporilo svoje aktivnosti“, rekao je Vile Ninisto, finski poslanik u Evropskom parlamentu i predsednik delegacije EP za Rusiju.

„Od najveće je važnosti da nastavimo da jačamo sankcije EU protiv Rusije u trenutku kada Rusija počinje da oseća pritisak rata kroz svoju unutrašnju ekonomiju i javno mnjenje“.

I dalje se uglavnom očekuje postizanje dogovora, ali će možda biti potrebno još ustupaka pre nego što ambasadori konačno usvoje paket. Sedam osoba uključenih u rad na paketu reklo je za Politico da je nekoliko mera već ublaženo ili potpuno uklonjeno.

Paket, koji je u junu predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predstavlja 21. paket sankcija od kada je Rusija pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu. Nakon prethodnih 20 rundi, diplomate kažu da EU ostaje bez lakih ciljeva i da se sve češće sudara sa snažnim nacionalnim interesima. Za usvajanje sankcija potrebna je jednoglasna podrška svih 27 članica EU.

„Nema više lakih meta, nakon 20 paketa. Sve češće ćete nailaziti na interese pojedinačnih država članica, pa morate pronaći ravnotežu“, rekao je jedan diplomata EU uključen u pregovore, uz uslov anonimnosti zbog poverljivosti razgovora.

Grčka i ruski tečni prirodni gas

Grčka za sada odbija da podrži 21. paket zbog zabrane kompanijama iz EU da prevoze ruski tečni prirodni gas (LNG) u treće zemlje. Atina kontroliše najveću trgovačku flotu na svetu i zabrinuta je zbog posledica po jednu grčku kompaniju koja upravlja tankerima za prevoz LNG-a sposobnim za plovidbu kroz led i koji izvoze ruski gas.

Grčki ambasador upozorio je da bi ova mera mogla da navede brodove da promene zastavu i pređu pod jurisdikcije gde bi pravila bila još teže primenjiva, prema rečima dvojice diplomata uključenih u pregovore.

„Pokušavamo da pronađemo izlaz iz ovoga, ali ono što ovaj problem sa Grčkom pokazuje jeste da počinjemo da se sudaramo sa nekim ključnim ekonomskim interesima“, rekao je drugi diplomata.

Uz Maltu i Kipar, Grčka je takođe oklevala oko produženja zamrzavanja ograničenja cene ruske nafte na 44,10 dolara po barelu za narednih šest meseci.

Zemlje EU su dobile dodatno vreme tako što su zadržale zamrznutu gornju granicu cene do četvrtka, a očekuje se da će produženje biti usvojeno ako se pronađe rešenje za grčki veto na zabranu transporta LNG-a.

Nemirne vode

Pregovore je dodatno zakomplikovala intervencija Austrije u korist Rajfajzen banke, druge najveće banke u zemlji. Rajfazen već dugo traži nadoknadu za ono što naziva nezakonitom eksproprijacijom svoje imovine u Rusiji u vrednosti od 2,44 milijarde evra, kroz prenos zamrznutih sredstava jednog od vodećih moskovskih oligarha.

Beč je pokretao ovo pitanje tokom pregovora o nekoliko prethodnih paketa sankcija. Međutim, osobe uključene u razgovore kažu da je ovo prvi put da je taj slučaj doveo do kašnjenja u poslednjem trenutku. Evropska komisija je Austriji poslala predlog kojim obećava da će pitanje razmotriti u nekom narednom paketu sankcija.

Druge vlade uspele su da uklone predloženo postepeno ukidanje uvoza ruske ribe, uprkos nezadovoljstvu činjenicom da Moskva i dalje godišnje zarađuje više od pola milijarde dolara od prodaje ribe EU.

Prvobitni predlog bi zabranio uvoz bakalara i aljaskog poloka. Od njega se odustalo nakon što je nekoliko država izrazilo zabrinutost zbog rasta cena za potrošače i posledica po industriju prerade ribe u EU.

Raniji nacrti takođe su sadržali sankcije protiv ruskog patrijarha Kirila i ograničenja za bivše pripadnike ruskih oružanih snaga.

Bugarska se usprotivila uvrštavanju Kirila na listu sankcionisanih osoba. Kiril, poglavar Ruske pravoslavne crkve, jedan je od istaknutih podržavalaca Moskve u ratu. Italija je takođe uložila zvaničnu rezervu, a jedan diplomata EU rekao je da se Vatikan protivio sankcionisanju poglavara druge crkve.

„To je papinska solidarnost“, rekao je diplomata. Kiril je na kraju izostavljen iz konačnog teksta.

Francuska i Italija – zemlje koje izdaju veliki broj viza Rusima – takođe su se usprotivile ograničenjima za bivše ruske vojnike. Tvrdile su da sistem za utvrđivanje ko bi bio obuhvaćen merama još nije spreman za primenu, pa su te odredbe značajno ublažene.

Iako su izuzeci bili značajni, paket u sadašnjem obliku doveo bi do toga da još desetine ruskih banaka budu isključene iz zapadnog bankarskog sistema SWIFT. Takođe bi više od 250 osoba dobilo zabranu putovanja u EU, što bi bilo najveće takvo proširenje sankcione liste od 2023. godine.

„Uz zamrzavanje ograničenja cene nafte i vizna ograničenja za vojnike, ovo je prilično ambiciozno“, rekao je treći diplomata.

Ipak, ustupci su umanjili očekivanja da će odlazak Orbana znatno olakšati pojačavanje ekonomskog pritiska na Moskvu.

„Orban je bio težak partner“, rekao je drugi diplomata EU, „ali nikada zapravo nije blokirao čitave pakete“.