Trampu je dosta Marije Korine Mačado?

Venecuelanska opoziciona političarka Marija Korina Mačado već mesecima planira povratak iz SAD u Venecuelu. Smatrala je da je pravi trenutak za to došao nakon razornog dvostrukog zemljotresa u priobalnoj oblasti La Gvaira.

U video-poruci dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu optužila je venecuelansku prelaznu vladu kojom rukovodi Delsi Rodrigez da praktično ometa pružanje pomoći nakon katastrofe – što je optužba koju iznose i neki ljudi pogođeni zemljotresom, ali i pojedine humanitarne organizacije.

Mačado tvrdi da je taj video snimila u Panama Sitiju. Odatle je, kako navodi, želela da otputuje u Venecuelu kako bi pomogla svojim sunarodnicima. Međutim, prema navodima iz njenog okruženja, vlast u Karakasu zapretila je aviokompaniji zabranom sletanja ukoliko Maćado bude među putnicima. To nisu potvrdili ni Copa Airlines, ni venecuelanska vlada – ali nisu ni demantovali.

Venezolanos, sobre mi regreso a Venezuela: pic.twitter.com/UhSCsM3ovi

— María Corina Machado (@MariaCorinaYA) June 29, 2026

Ni Vašington ni Karakas ne žele Mačado u Venecueli

Ono što Mačado ne pominje u videu jeste događaj o kojem je početkom jula pisao list Volstrit džornal. Prema tom izveštaju, opoziciona liderka je nekoliko dana ranije pokušala da otputuje iz SAD na holandsko karipsko ostrvo Kirasao, kako bi potom čamcem ušla u Venecuelu. Na sličan način je u decembru tajno napustila zemlju kako bi mogla da otputuje u Oslo na dodelu Nobelove nagrade.

Privatni avion koji joj je bio stavljen na raspolaganje, navodi list pozivajući se na interne izvore, već se nalazio iznad Severne Karoline kada je iz Vašingtona stigla naredba da se vrati. Američki Stejt department je taj potez obrazložio zabrinutošću da bi politički sukobi dodatno otežali pružanje pomoći nakon zemljotresa.

Taj incident posebno je zanimljiv zato što je konzervativna političarka godinama važila za ključnog saveznika Vašingtona u venecuelanskoj opoziciji – posebno tokom mandata američkog predsednika Donalda Trampa. Levoliberalni list Njujork tajms čak piše da postoji otvoreni raskol između Mačado i Trampove administracije.

Mačado računa na pravi trenutak

Fil Ganson iz Međunarodne krizne grupe u Venecueli u svojoj oceni ipak ne ide toliko daleko. Ali i njemu je očigledno da Vašington ne vidi Mačado kao političarku za tranzicionu period. Za to on pronalazi barem jedan dobar razlog:

„Ona je zaista bila nezamenljiva za pobedu opozicije 2024. godine“, podseća Ganson za DW. „Ali ona nije pregovarač. Ima velike poteškoće čak i da postigne dogovor s ljudima iz sopstvenih redova.“

Na predsedničkim izborima 2024. izborna komisija je aktuelnog predsednika Nikolasa Madura proglasila pobednikom. Međutim, prema proceni međunarodnih posmatrača, opozicioni kandidat Edmundo Gonzales ubedljivo je pobedio. Mačado ga je tokom kampanje snažno podržavala – a prema mišljenju mnogih analitičara i presudno doprinela njegovom uspehu. Njoj je, inače, na osnovu sporne sudske presude bilo zabranjeno da se sama kandiduje.

Ipak, nikada nije bilo sumnje da i ona sama ima predsedničke ambicije. Međutim, što duže boravi u inostranstvu, to više mora da strahuje za svoju (za sada još uvek veliku) popularnost u Venecueli.

Katastrofa izazvana zemljotresom za nju izgleda predstavlja pravi trenutak da pokuša da ostvari taj cilj – toliko da je očigledno spremna i na sukob s Vašingtonom.

„Više puta su joj govorili: ’Još nije tvoje vreme’“, kaže Ganson. „Ali ona je odbijala da razume tu poruku. Ona i dalje sledi svoj sopstveni plan i po svaku cenu želi da se vrati.“

Vašington se kladi na stabilnost

Beloj kući, međutim, očigledno nije cilj da Marija Korina Mačado što pre postane sledeća predsednica Venecuele.

Donald Tramp je i po pitanju Irana više puta pokazao da za njega demokratizacija drugih zemalja ima manji značaj od američkih interesa. Zato se demokratski izbori u planu američke administracije za Venecuelu nalaze tek na kraju: stabilizacija, obnova i pomirenje – pa tek onda demokratska tranzicija.

„Demokratija za njega nema naročito visok prioritet. Autoritarni vladari deluju mu mnogo jednostavnije i efikasnije“, kaže Ganson.

„Trenutni plan je u suštini privredni i investicioni projekat, koji istovremeno treba da pretvori Venecuelu u geopolitičkog saveznika SAD, makar nevoljnog.“

Drugim rečima, reč je o venecuelanskim sirovinama, investicionim mogućnostima za američke kompanije i slabljenju kineskog uticaja na američkom kontinentu.

„Linije podela u američkoj politici“

Događaji poslednjih dana ne ukazuju samo na različite interese između venecuelanske opozicione ikone i američke administracije, već i na neslaganja unutar vlasti u Vašingtonu.

„Zemljotresi u Venecueli otkrivaju linije podela u američkoj politici“, ukazuje politikolog Beninjo Alarkon Deza sa Katoličkog univerziteta Andres Beljo u Karakasu za časopis Americas Quarterly.

S jedne strane, Alarkon uočava istorijski zaokret u odnosu na američku spoljnu politiku koja je od Hladnog rata nastojala da oslabi komunističke režime. Tramp sada, kako kaže, očigledno želi da „ostatke čavizma svesno ostavi netaknute i zaštiti“.

Istovremeno ukazuje i na nesuglasice unutar američke administracije. Dok ljudi iz Trampovog najužeg kruga optužuju Mačado za politički oportunizam, državni sekretar Marko Rubio je, prema pisanju lista Volstrit džornal, više puta pokazao razumevanje za njenu želju da se uskoro vrati u zemlju.

To i nije neko naročito iznenađenje, pošto je Rubio poznat po zalaganju da se Venecuela i Kuba – domovina njegovih roditelja – kroz demokratizaciju razviju u partnere SAD.

Verovatno imajući u vidu i moguću predsedničku kandidaturu 2028. godine, Rubio pažljivo gradi imidž zagovornika vladavine prava – koliko mu to funkcija državnog sekretara dozvoljava, ocenio je u jednom podkastu Tom Bejtman, Bi-Bi-Sijev izveštač iz Stejt departmenta.

Zbog toga se Rubio više puta distancirao od nekih posebno kontroverznih elemenata Trampove spoljne politike, poput izjava o Grenlandu ili udara na narko-brodove u Karibima.

„Ono što on uglavnom radi jeste da praktično sve pripisuje Trampu i vrlo jasno njemu prepušta odgovornost za to“, kaže Bejtman.

Šta to znači za Venecuelu?

Mačado i dalje spada među najistaknutije i najpopularnije opozicione političare u Venecueli. Moguće je i da bi njen povratak baš u ovom trenutku zaista dodatno destabilizovao političku situaciju u zemlji, smatra analitičar Međunarodne krizne grupe Fil Ganson.

U tom smislu, Trampova odluka da joj ne dozvoli odlazak u Venecuelu možda je zaista bila ispravna – bez obzira na motive.

„Očigledno je da ovo nije pravi trenutak za razgovore o nečemu tako složenom kao što je politička promena, jer sada je najvažnije da se spase što više ljudi.“