CNN analizira front u Ukrajini: Tvrdnje o gradiću ukazuju na osnovnu slabost Putinovog ratnog plana

Sporo i skupo napredovanje ka Kostjantinivki, gradu od ključnog značaja za rusko napredovanje u istočnom Donbasu u Ukrajini, za koji je rusko Ministarstvo odbrane 3. jula tvrdilo da je zauzet, jasno pokazuje upornost snaga Kremlja, ali i razmere gubitaka koje su spremne da podnesu kako bi ostvarile čak i najmanje ciljeve, piše CNN.

Rusko Ministarstvo odbrane je 3. jula objavilo niz snimaka na kojima se vide ruski vojnici na različitim lokacijama u centru grada kako mašu ruskim zastavama, nastojeći da potvrde tvrdnju da su zauzeli grad.

Međutim, ta tvrdnja bila je netačna. Protivreče joj noviji video-snimci, svedočenja ukrajinskih vojnika, kao i nezavisne mape koje prikazuju stanje na liniji fronta.

Ova lažna tvrdnja bila je jedna od nekoliko koje su ruski zvaničnici izneli poslednjih meseci, nastojeći da prikažu kako je njihov napredak na bojnom polju veći nego što zaista jeste. Time su možda želeli da ubede domaću javnost, ili svoje sagovornike u Beloj kući, da ruska vojna kampanja nije zapala u zastoj.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski brzo je reagovao na ovu netačnu tvrdnju i pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da se sastane s njim upravo u tom gradu kako bi razgovarali o miru – ako je grad zaista pod kontrolom Moskve.

CNN, koji je u proteklih godinu dana dva puta izveštavao iz Kostjantinivke ili njene neposredne okoline, koristio je geolocirane video-snimke i svedočenja kako bi prikazao stravičnu cenu i spor tempo ruskog napredovanja koje je prethodilo lažnoj tvrdnji o zauzimanju grada.

Sudbina ovog grada pokazuje i upornost i neumoljivost ruske ofanzive, ali i koliko su mala dostignuća koja Moskva predstavlja kao velike pobede, čak i kada ih neosnovano pripisuje sebi.

Jul 2025.

Mape koje izrađuje nezavisna ukrajinska analitička grupa Dip stejt pokazuju da se ruske snage nalaze izvan grada i pokušavaju da prodru u njega. Put koji vodi ka gradu već je prekriven ribarskim mrežama kako bi se vozila zaštitila od ruskih dronova.

Automobili i dalje bezbedno ulaze u grad, a pijaca u centru i dalje radi i puna je ljudi, uprkos povremenoj pretnji od napada dronovima.

Ekipa CNN-a, koja je posetila grad u julu prošle godine, zatekla je ulice pune civila iako neki od njih nisu želeli da budu snimani, verovatno iz straha da bi u slučaju buduće ruske okupacije mogli biti optuženi za „saradnju“ sa zapadnim medijima.

Novembar 2025.

Do prvih zimskih meseci mape pokazuju da se takozvana „siva zona“, odnosno područje pod spornom kontrolom, približila centru grada.

Ruski vazdušni napadi su se u međuvremenu pojačali. Na snimcima koje su objavile ukrajinske snage vide se stambene zgrade u jugozapadnom delu grada zahvaćene vatrom.

Jedan ruski dron zabeležio je razaranja izazvana vazdušnim udarom svega nekoliko ulica dalje.

Uprkos tome, ukrajinske snage i dalje su čvrsto držale centar grada. Generalštab Ukrajine objavio je u novembru snimak na kojem jedan oficir opušteno stoji na Trgu pobede.

Istovremeno, ruski snimci iz tog perioda prikazuju, kako se čini, pogled iz perspektive pešadinaca koji se nalaze u dvorištu stambenog kompleksa u Gromovoj ulici, ponovo na jugozapadnoj periferiji grada.

Januar 2026.

U poslednjim mesecima godine Rusija je, prema podacima nezavisne analitičke grupe Deep State, ostvarila najveći napredak na ovom pravcu. Mape iz prve nedelje 2026. godine pokazuju da je takozvana „siva zona“ stigla do grada, dok se dva odvojena ruska pravca napredovanja približavaju glavnim prilaznim putevima.

Na obim ruskog napretka utiču dva ključna faktora. Prvi je sve veći domet borbenih dronova – bilo malih FPV dronova koji napadaju pojedince i vozila, bilo većih bespilotnih letelica koje nose snažniji eksploziv i gađaju zgrade. Njihov domet iz meseca u mesec raste, čime se bezbedna zona oko Kostjantinivke postepeno smanjuje, a odbrana grada postaje sve teža za ukrajinske snage.

Još značajnije je to što su zapadni zvaničnici u tom periodu počeli da potvrđuju ukrajinske procene da Rusija na frontu svakog meseca ima i do 35.000 poginulih ili ranjenih vojnika.

Ta zapanjujuća brojka – za koju se smatra da je posledica ukrajinske strategije da pomoću dronova nanese što veće gubitke ruskim snagama, ali i nastavka ruske taktike masovnih „talasnih“ juriša – ukazuje na ogromnu ljudsku cenu malih teritorijalnih pomaka koje Rusija ostvaruje oko Kostjantinivke.

Ipak, snimci objavljeni u januaru pokazuju da su ukrajinske snage i krajem meseca i dalje prisutne u centru grada, u blizini železničke stanice oko koje se vode žestoke borbe.

Do februara se iznad stambenih zgrada u jugozapadnom delu grada pojavljuje beli fosfor – izuzetno razorno zapaljivo sredstvo čija se upotreba nad naseljenim područjima smatra zabranjenom prema međunarodnom humanitarnom pravu. To ukazuje da se najžešće borbe polako pretvara u ruševine. Snimak objavljen u aprilu pokazuje da je mesto na kojem su ukrajinski vojnici u novembru stajali opušteno sada pretvoreno u kosture zgrada i gomile š vode upravo na periferiji grada.

Uprkos tome, Ukrajinci objavljuju snimke koji potvrđuju da i dalje drže centralni i južni deo Kostjantinivke.

U ovoj fazi postaje jasno da je većina civila napustila grad i da se on polako pretvara u ruševine. Snimak objavljen u aprilu pokazuje da je mesto na kojem su ukrajinski vojnici u novembru stajali opušteno sada pretvoreno u kosture zgrada i gomile šuta, što otvara pitanje stvarne ekonomske vrednosti teritorija za koje se Rusija bori.
Maj 2026Ekipa CNN-a je u maju iz prve ruke iskusila koliko se povećao domet ruskih dronova. Povratak glavnim putem ka Kostjantinivki trajao je čak pet sati peške. Samo godinu dana ranije taj put je, zahvaljujući zaštitnim ribarskimanim ostacima automobila pogođenih dronovima, kao i uništenim robotskim vozilima koja.

Ekipa CNN-a je u maju iz prve ruke iskusila koliko se povećao domet ruskih dronova. Povratak glavnim putem ka Kostjantinivki trajao je čak pet sati peške. Samo godinu dana ranije taj put je, zahvaljujući zaštitnim ribarskim mrežama, bio relativno bezbedan za prolazak vozilima.

U maju su mreže i dalje bile postavljene, ali je put bio prekriven ugljenisanim ostacima automobila pogođenih dronovima, kao i uništenim robotskim vozilima koja su dopremala zalihe na prvu liniju fronta.

Pet kilometara dug put, poznat kao „Put života“, od obližnje Druškivke do predgrađa Kostjantinivke, uglavnom se prelazio peške. Tokom tog puta ukrajinski vojnici morali su neprestano da se skrivaju u rastinju i nadaju se da će ih ruski dronovi koji kruže iznad njih zaobići. Vozila su postala laka meta, a ekipa CNN-a prošla je pored izgorelog automobila u kojem je samo nekoliko dana ranije poginuo jedan ukrajinski oficir.

Sve veća opasnost na tom putu, uprkos tome što su Ukrajinci i dalje držali centar grada, pokazuje koliko je domet ruskih dronova porastao u prethodnim mesecima i koliko tehnološki razvoj na obe strane neprestano menja tok rata. Mape u tom trenutku pokazuju da je „siva zona“ već duboko u gradu, dok su ruske snage zaista ušle u njegov jugozapadni deo.

Jul 2026.

Dva meseca kasnije ruska vojska saopštila je da je zauzela grad i objavila video-snimke kao navodni dokaz te tvrdnje. Međutim, mapa od 3. jula jasno pokazuje da Rusija još nije uspostavila kontrolu nad značajnim delovima Kostjantinivke.

Nedelju dana nakon proglašenog zauzimanja grada, 19. korpus ukrajinske vojske objavio je na Telegramu snimak na kojem njihovi dronovi gađaju ruske vojnike među ruševinama grada, pri čemu je, kako navode, ubijen jedan „okupator“.

„Neprijatelj prikazuje pobede na ekranima, ali ga u stvarnosti uništavaju naše jedinice. Grad stoji. Odbrana se nastavlja“, navodi se u objavi.

To je, u suštini, pouka priče o Kostjantinivki: Rusija možda polako osvaja grad, ali uz ogromne gubitke. Reč je o mestu koje zauzima svega 66 kvadratnih kilometara dok teritorija Rusije obuhvata oko 17 miliona kvadratnih kilometara.

Nije poznato koliko je tačno ruskih i ukrajinskih vojnika poginulo ili ranjeno u borbama za grad. Ono što se sa sigurnošću može videti na snimcima jeste da je Kostjantinivka gotovo potpuno sravnjena sa zemljom.

Grad ipak ima određeni strateški značaj jer bi njegovo zauzimanje omogućilo ruskim snagama da se približe poslednjim velikim urbanim centrima Donbasa koje predsednik Vladimir Putin želi da stavi pod svoju kontrolu – Kramatorsku i Slavjansku.

Međutim, zauzimanje oba grada gotovo sigurno bi podrazumevalo jednako dugotrajne i krvave borbe, zbog čega čak i optimistične procene govore da je za ostvarenje tog ključnog ruskog ratnog cilja potrebno najmanje još godinu dana.

Godina dana užasnog nasilja u Kostjantinivki ukazuje na osnovnu slabost Putinovog ratnog plana: koliko dugo može da održi poverenje ruske javnosti u rat u kojem se čak i najmanji uspesi moraju lažno predstavljati kao velike pobede, dok u stvarnosti ostaju teško dostižni?