Alija Sirotanović – rudar koji je na današnji dan za osam sati iskopao 152 tone uglja i postao legenda Jugoslavije

Taj trenutak pretvorio je Aliju Sirotanovića, skromnog rudara iz sela Trtorići kod Breze u jednu od najpoznatijih ličnosti radničke Jugoslavije i simbol rudarskog rada.

Rudar koji je radio bez prestanka

Alija Sirotanović rođen je 1914. godine, a gotovo ceo radni vek proveo je u Rudniku mrkog uglja Breza, gde je radio kao rudar-kopač i brigadir. Njegov glavni alat nije bila klasična lopata, već pneumatska bušilica, a kolege su pričale da je zbog svoje snage umeo da radi i sa dve bušilice istovremeno – po jednom u svakoj ruci.

U posleratnoj Jugoslaviji uveden je takozvani Stahanovski pokret, način rada zasnovan na obaranju proizvodnih rekorda i takmičenju među radnicima. Pokret je dobio ime po sovjetskom rudaru Alekseju Stahanovu, koji je 1935. godine za pet sati i 45 minuta iskopao 102 tone uglja.

U leto 1949. godine, na savetovanju sa stručnim osobljem Rudnika Breza i rudarima, Sirotanović je predložio da njegovoj brigadi omoguće rad na tri radilišta, uz obećanje da će nadmašiti Stahanovljev rekord.

Predlog je prihvaćen, a već 24. jula 1949. godine, u jami poznatoj kao Rov vojvode Putnika, Alijina brigada krenula je u obaranje rekorda.

Rezultat je bio neverovatan:

„Alija Sirotanović je sa svojih osam komorata za osam sati rada iskopao 152 tone uglja (253 kolica), prebacio normu za 215 odsto, srušio dotadašnji rekord Stahanova za 50 tona i postigao svetski rekord u iskopu uglja.“

Vest o njegovom uspehu obišla je tadašnju Jugoslaviju, a o njemu su pisale brojne novine.

Od Tita je tražio samo veću lopatu

Iako je preko noći postao simbol radničkog herojstva, Alija je ostao poznat po skromnosti. Jedna od najpoznatijih anegdota govori da ga je predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito pitao šta je rudarima najpotrebnije.

Alijin odgovor navodno je bio kratak:

„Trebaju nam veće i tvrđe lopate.“

Po toj priči, za njega je napravljena posebna lopata koja je dobila naziv „sirotanovićka“.

Kada mu je ponuđen novi stan, odbio ga je i predložio da se dodeli nekome ko nema rešeno stambeno pitanje. Kada mu je ponuđen automobil po želji, izabrao je skromnog „fiću“.

Simbol jednog vremena

Zbog svog podviga Sirotanović je dobio brojna priznanja. Proglašen je za heroja socijalističkog rada, odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem, dobio je nagradu AVNOJ-a i druga priznanja.

Njegov lik pojavio se i na novčanici od 20.000 dinara iz 1987. godine. Ipak, godinama se pogrešno verovalo da se nalazi i na čuvenoj jugoslovenskoj novčanici od 10 i 1.000 dinara – na tim novčanicama zapravo je bio prikazan drugi radnik, Arif Heralić iz Zenice.

Njegova priča ušla je i u popularnu kulturu. Grupa Zabranjeno pušenje posvetila mu je pesmu „Srce, ruke i lopata“, u kojoj je opisan kao čovek koji nije imao oružje osim svog rada, ruku i lopate.

Rekord koji je brzo oboren, ali legenda nije

Zanimljivo je da Sirotanovićev rekord nije dugo ostao neoboren. Samo nekoliko dana kasnije, 29. jula 1949. godine, drugi rudar iz Breze, Nikola Škobić, sa svojom brigadom premašio je njegov rezultat za 14 tona, čime je počela serija novih rudarskih rekorda u Jugoslaviji.

Ipak, Alijino ime ostalo je najpoznatije. Njegov rekord nije ostao upamćen samo zbog brojki, već zbog slike čoveka koji je predstavljao čitavu jednu epohu, vreme kada je rudar bio simbol snage, izdržljivosti i ponosa radničke klase.

Alija Sirotanović preminuo je 16. maja 1990. godine, ali je priča o rudaru koji je za osam sati iskopao 152 tone uglja ostala deo kolektivnog sećanja prostora bivše Jugoslavije.