Grad koji izgleda kao da je nacrtan šestarom: Dansko naselje koje već 60 godina zbunjuje i oduševljava svet

Reč je o Brøndby Haveby, jednom od najneobičnijih urbanističkih projekata u Evropi, koji je zahvaljujući svojim savršeno pravilnim krugovima postao jedan od najfotografisanijih delova Danske.

Ali ono što ga čini posebnim nije izgled, već filozofija koja stoji iza njega.

Godine 1964. danski pejzažni arhitekta Erik Migind dobio je zadatak da osmisli novu baštensku koloniju na obodu Kopenhagena. Umesto klasične mreže ulica i pravougaonih parcela, predložio je potpuno drugačiji koncept – vrtove raspoređene u koncentrične krugove, nalik parčadima torte.

Inspiraciju nije pronašao u modernizmu, već u starim danskim selima. Nekada se društveni život odvijao oko bunara ili zajedničkog seoskog trga, mesta gde su se ljudi spontano sretali, razgovarali i gradili zajednicu. Upravo je tu ideju pokušao da prenese u savremeni prostor.

Svaki krug ima zajedničku zelenu površinu u sredini, dok se oko nje nižu uske parcele sa malim vikendicama. Žive ograde su pažljivo oblikovane tako da se postepeno spuštaju prema centru, čime se otvara pogled prema zajedničkom prostoru i dodatno podstiče komunikacija među komšijama.

Iako mnogi pretpostavljaju da je reč o futurističkom naselju, Brøndby Haveby zapravo nije namenjen za stalni život. To je baštenska kolonija u kojoj stanovnici Kopenhagena provode vikende i letnje dane, gaje voće, povrće i cveće ili jednostavno beže od gradske gužve. Danska pravila ne dozvoljavaju da se ovde živi tokom cele godine, čime je sačuvana prvobitna ideja mesta kao oaze za odmor.

Danas kružni vrtovi redovno završavaju na naslovnim stranama arhitektonskih časopisa i među najdeljenijim fotografijama na društvenim mrežama. Vazdušni snimci ovog mesta nalazili su se i u čuvenim svetskim foto-monografijama o planeti Zemlji, zbog čega je Brøndby Haveby postao globalno prepoznatljiv primer urbanističkog dizajna.

Ipak, kao i svaki ambiciozan urbanistički eksperiment, ni ovaj nije prošao bez kritika. Dok jedni smatraju da kružni raspored predstavlja primer kako arhitektura može da podstakne zajedništvo i kvalitetniji život, drugi tvrde da ovakav koncept nije naročito efikasan kada je reč o iskorišćenosti prostora. Upravo zato Brøndby Haveby i danas izaziva rasprave među urbanistima – da li je važnije maksimalno iskoristiti zemljište ili stvoriti prostor u kojem će ljudi želeti da provode vreme zajedno.

Možda je upravo u tome njegova najveća vrednost. U vremenu kada su gradovi sve gušći, a komšije se često ni ne poznaju, danski krugovi predstavljaju podsetnik da dobar urbanizam nije samo pitanje zgrada i ulica, već i načina na koji oblikuje odnose među ljudima.