Zašto se moždani udar najčešće događa ujutru? Neurolazi objašnjavaju šta se dešava u organizmu

Iako moždani udar  može da se dogoditi u bilo koje doba dana, brojna istraživanja pokazuju da se najveći broj slučajeva beleži upravo u jutarnjim satima.

Stručnjaci ističu da razlog za to leži u prirodnim biološkim promenama koje se dešavaju u organizmu nakon buđenja.

Zašto je rizik najveći ujutru?

Vaskularna neurologinja dr Fan Kaprio navodi da moždani udar može da se dogodi u bilo kom trenutku, ali epidemiološki podaci pokazuju da se najveći broj pacijenata javlja između 6 i 12 časova.

Neurolog dr Dileep Raghvendra Javagal objašnjava da važnu ulogu imaju prirodni procesi koji se odvijaju u organizmu tokom noći i neposredno nakon buđenja, piše Hafington post.

Prema rečima dr Gregorija Albersa, direktora Centra za moždani udar Univerziteta Stenford, krv je u jutarnjim satima gušća i sklonija stvaranju ugrušaka. Istovremeno, prirodni mehanizmi koji razgrađuju ugruške tada su manje aktivni.

Još jedan važan faktor jeste krvni pritisak. Tokom sna on prirodno opada, a nakon buđenja počinje naglo da raste. Upravo ta kombinacija povećane sklonosti zgrušavanju krvi i porasta krvnog pritiska može doprineti većem riziku od moždanog udara u jutarnjim satima.

Kako prepoznati simptome moždanog udara?

Lekari upozoravaju da moždani udar često nije praćen bolom, zbog čega ljudi ponekad ne prepoznaju ozbiljnost situacije.

Umesto bola, treba obratiti pažnju na iznenadan gubitak pojedinih funkcija mozga, kao što su:

iznenadna slabost ili oduzetost jedne strane tela
spušten ugao usana ili asimetrija lica
otežan ili nerazgovetan govor
nagli problemi sa vidom
gubitak ravnoteže ili vrtoglavica
utrnulost ruke ili noge, naročito ako je zahvaćena samo jedna strana tela

Za brzo prepoznavanje simptoma koristi se međunarodno prihvaćen akronim BE FAST:

B (Balance) – poremećaj ravnoteže
E (Eyes) – iznenadni problemi sa vidom
F (Face) – spuštena jedna strana lica
A (Arms) – slabost ili nemogućnost podizanja jedne ruke
S (Speech) – otežan ili nerazgovetan govor
T (Time) – odmah pozvati Hitnu pomoć

Stručnjaci naglašavaju da je svaki minut važan.

Kako razlikovati moždani udar od drugih tegoba?

Neurolog Gregori Albers ističe da ljudi često slabost ili utrnulost pripisuju problemima sa nervima ili kičmom.

Međutim, postoji jedna ključna razlika.

Kod moždanog udara simptomi nastupaju naglo. Ruka ili noga koja je nekoliko trenutaka ranije normalno funkcionisala odjednom postaje slaba ili nepokretna. Ako se tegobe razvijaju postepeno tokom više dana, verovatnije je da je uzrok neko drugo oboljenje.

Čak 80 odsto slučajeva može da se spreči

Prema rečima stručnjaka, veliki broj moždanih udara moguće je sprečiti zdravim načinom života.

Američko udruženje za srce preporučuje:

ishranu bogatu voćem, povrćem i nemasnim proteinima
najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno
prestanak pušenja
sedam do devet sati sna svake noći
održavanje zdrave telesne težine
redovnu kontrolu krvnog pritiska
kontrolu nivoa šećera u krvi
održavanje normalnih vrednosti holesterola

Brza reakcija može spasiti život

Više od 80 odsto moždanih udara pripada ishemijskom tipu, odnosno nastaje zbog začepljenja krvnog suda.

Ukoliko se pacijent dovoljno brzo javi lekaru, postoje terapije koje mogu značajno da umanje ili čak potpuno uklone posledice.

Lekovi za razbijanje krvnog ugruška mogu da se primene u prvih četiri i po sata od pojave simptoma. Kod određenih pacijenata moguće je uraditi i mehaničko uklanjanje ugruška iz krvnog suda, proceduru poznatu kao trombektomija.

Stručnjaci zato naglašavaju da nije najvažnije u koje doba dana se simptomi jave, već da se što pre prepoznaju i da se odmah pozove Hitna pomoć. Svaki izgubljeni minut znači odumiranje moždanih ćelija, dok pravovremena reakcija može značajno povećati šanse za oporavak.