Putin priznao da je rast ruske ekonomije „skroman“, traži od biznismena i državnih kompanija novac

Transkript današnjeg sastanak obavljen je na sajtu Kremlja. 

„Tokom prvih pet meseci ove godine BDP je porastao svega 0,2 odsto“, naveo je Putin pozivajući se na statistiku Rosstata. To je pet puta manje nego prošle godine, kada je ekonomija porasla za jedan odsto, i čak 20 puta sporije od pokazatelja iz perioda 2023-2024, kada je, zahvaljujući ratnom ekonomskom bumu, privredni rast prelazio četiri odsto godišnje.

Kako bi se ubrzao rast, prema Putinovom mišljenju, neophodne su investicije.

„Sada je najvažniji zadatak da pokrenemo novi investicioni ciklus i podstaknemo strukturne promene u domaćoj ekonomiji“, rekao je predsednik Rusije.

Međutim, za sada najveće državne kompanije, kao i preduzeća u vlasništvu najbogatijih ruskih biznismena, naglo smanjuju kapitalna ulaganja, žaleći se na pad profita, skupe kredite i „zamrzavanje“ ekonomske aktivnosti.

U prvom kvartalu, prema podacima Rosstata, investicije su pale za 14,3 odsto – najviše od 2009. godine.

„Uglavnom je pad izazvan ograničavanjem investicija od strane grupe najvećih kompanija“, objasnio je Putinu u junu potpredsednik vlade Aleksandar Novak. Prema njegovim procenama, najveće kompanije su smanjile ulaganja za 307 milijardi rubalja.

Na primer, kompanija Novatek uložila je u projekat fabrike „Arktik LNG 2“ gotovo dvostruko manje nego godinu ranije: 46 milijardi rubalja, u poređenju sa 87 milijardi.

„Razlozi su jasni – spoljna ograničenja“, izvestio je Novak.

I Gasprom beleži pad: ulaganja su iznosila 376 milijardi rubalja, naspram 411 milijardi prošle godine. To je tek početak: njegov ovogodišnji investicioni program iznosi oko 500 milijardi rubalja manje, odnosno gotovo trećinu (31,9 odsto) manje nego prošle godine.

Ruske železnice (RŽD) smanjuju investicije drugu godinu zaredom – ove godine one će biti dvostruko manje nego 2024. godine.

Investicioni program Rosatoma biće gotovo upola manji nego prošle godine – nešto više od 900 milijardi rubalja, u odnosu na 1,66 biliona, upozorio je direktor državne korporacije Aleksej Lihačov.

Istog dana kada je Putin govorio na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (PMEF), jedan od najbogatijih ruskih biznismena Aleksej Mordašov saopštio je da je njegova kompanija Severstal smanjila ovogodišnji investicioni program za četvrtinu.

Prema Putinovim rečima, uprkos napadima na rafinerije nafte koji su izazvali krizu sa gorivom, ekonomija zadržava „otpornost“. Međutim, privreda nema mogućnosti, a često ni želju, da ulaže.

Biznismen Roman Trocjenko je na PMEF kao glavnu prepreku naveo visoku referentnu kamatnu stopu, koja smanjuje potražnju i čini kredite nedostupnim.

Strane investicije neće doći u Rusiju, čak ni Kina ne ulaže novac u rusku ekonomiju, dok su domaće investicije zamrznute zbog visokih političkih rizika, sankcija i nedostatka garancija za vlasnička prava, smatra ekonomista Igor Lipsic.

„Čovek bi morao da bude potpuno lud da sada u Rusiji ulaže novac u privatni biznis“, jer mu imovina u svakom trenutku može biti oduzeta, objašnjava Lipsic.

Prema podacima Generalnog tužilaštva, od početka rata vlasti su nacionalizovale privatne kompanije u vrednosti od četiri biliona rubalja.

Ipak, kompanijama ponestaje i sopstvenog novca, koji je ranije bio glavni izvor finansiranja investicija: njihova dobit opada (za 10,3 odsto tokom prva četiri meseca godine).

„Nažalost, nemamo toliko sopstvenih sredstava da pokrenemo neke investicione projekte“, žalio se premijeru Mihailu Mišustinu direktor Rosteh-a Sergej Čemezov.

„Trudimo se da završimo nove modele, nedavno smo pokrenuli proizvodnju konusnih zupčanika. Dakle, projekte u koje su već uložena glavna sredstva, naravno, nastavljamo. Nove ne planiramo“, rekao je vlasnik kompanije Rostselmaš Konstantin Babkin.

To je tipična slika: istraživanje Centralne banke Rusije među više od 10.000 preduzeća pokazalo je da su prošle godine investicije u svim sektorima uglavnom služile za održavanje postojećih proizvodnih kapaciteta.

Visoka investiciona aktivnost održavala se uglavnom u oblastima koje imaju državnu potražnju ili državnu podršku, kao i u sektorima usmerenim na zamenu uvoza.

Ali i taj izvor slabi: budžetski deficit je za šest meseci dostigao gotovo šest biliona rubalja, pa država ima sve manje mogućnosti da podržava ekonomiju.

Problem nije samo u novcu.

Investicionu želju potiskuje potpuna neizvesnost. Očekivanja da će se rat završiti nisu se ostvarila, vojni izdaci rastu, a porezi su dve godine zaredom povećavani uprkos ranijim obećanjima Putina i ministra finansija Antona Siluanova da se neće menjati do 2030. godine.

Preduzetnicima se redovno oduzima imovina.

„Investicije su u velikoj meri stvar poverenja i raspoloženjaćć. Vremena mogu biti hladnija ili toplija, ali biznis ništa ne zaboravlja“, rekao je ministar ekonomskog razvoja Maksim Rešetnikov.