Nije samo do vas: Naučnici tvrde da savremeni život gura ljudski um preko njegovih granica

Za mnoge ljude savremeni život izgleda kao niz neprekidno užurbanih dana.

U novom radu objavljenom u časopisu Behavioral Sciences, društveni naučnici iz institucija u Singapuru analizirali su prethodna istraživanja i teorije kako bi izneli tvrdnju da je brz napredak naše vrste ostavio telo i um pojedinca nesposobnim da u potpunosti prate tempo promena.

Suština njihove teorije jeste da su ljudi evolutivno prilagođeni životu u malim grupama poznatih ljudi i reagovanju na neposredne, lako prepoznatljive pretnje.

Međutim, danas živimo u ogromnim zajednicama, stalno smo povezani i suočeni sa mnoštvom pritisaka koji se preklapaju i stvaraju pojačan osećaj konkurencije, piše Science Alert.

Evolutivni nesklad savremenog sveta

Istraživači tvrde da ljudski mozak nije oblikovan za toliku količinu društvene interakcije i stalnog poređenja sa drugima.

Ovaj fenomen nazivaju „evolutivnim neskladom” i smatraju da on može biti jedan od razloga za brojne savremene probleme fizičkog i mentalnog zdravlja, od gojaznosti do anksioznosti.

„Stres, usamljenost i anksioznost često se posmatraju kao lični problemi ili posledica životnog stila, ali oni mogu biti i odraz nesklada između okruženja u kojem ljudi danas žive i uslova kroz koje su se naš um i telo razvijali”, kaže ekološka psihološkinja Sara Čan sa Singapurskog univerziteta za tehnologiju i dizajn (SUTD).

Prema njenim rečima, zbog toga ne bi trebalo da razmišljamo samo o individualnoj otpornosti, već i o tome kako su dizajnirani naši gradovi i zajednice.

Mozak napravljen za drugačiji svet

Istraživači navode da su se naše instinktivne reakcije oblikovale tokom stotina hiljada godina evolucije, ali da danas više ne funkcionišu jednako dobro u okruženju koje se dramatično promenilo u poslednjih nekoliko vekova.

Kao primer navode način na koji procenjujemo sopstveni položaj u društvu.

Pre ere interneta bilo je mnogo jednostavnije razumeti svoje mesto unutar manje grupe ljudi. Danas se neprestano upoređujemo sa desetinama ili stotinama prijatelja, poznanika, slavnih osoba i potpunih stranaca na društvenim mrežama.

„Konkurencija nije nova pojava, ali savremeni život može učiniti da ona deluje kao da nikada ne prestaje”, objašnjava psiholog Hose Jong sa Univerziteta Džejms Kuk u Singapuru.

„Evolutivna perspektiva može pomoći da razumemo zašto ljudi tako snažno reaguju na poređenje sa drugima i strah od zaostajanja, čak i kada ti signali dolaze od nepoznatih ljudi ili sa ekrana, a ne iz male društvene zajednice.”

Svet u kojem se problemi umnožavaju

Pored svakodnevnog pritiska, istraživači ukazuju i na šire probleme poput klimatskih promena, globalnih pandemija, ekonomske nestabilnosti i tehnoloških promena, uključujući razvoj veštačke inteligencije.

Sve ove pojave opisuju terminom „polikriza” odnosno situacija u kojoj se različiti problemi međusobno povezuju i pojačavaju.

„Ovi događaji, od velikih globalnih šokova do njihovih psiholoških posledica, sve se više prepoznaju kao međusobno povezani procesi koji dodatno pojačavaju jedni druge”, navode istraživači u radu.

Kao primer navode rast troškova života i povećanje ekonomske nejednakosti, koji dodatno pojačavaju osećaj finansijske nesigurnosti i društvenog pritiska. To može dovesti do sagorevanja, manjka spremnosti za saradnju i još većeg osećaja nesigurnosti.

Gradovi i tehnologija moraju biti prilagođeni ljudima

Prethodna istraživanja takođe su ukazivala na slične probleme, pokazujući da život u pretrpanim urbanim sredinama može dovesti do toga da telo stalno bude u stanju pripravnosti, kao da se nalazi pod stalnim napadom.

Istraživači ovaj koncept nazivaju hipotezom socijalnog evolutivnog nesklada i konkurencije (SEMCH) i smatraju da bi bolje razumevanje ovog fenomena moglo pomoći u rešavanju nekih psiholoških problema modernog doba.

To bi moglo imati posledice i na način na koji se planiraju gradovi. Prostor bi mogao biti oblikovan tako da ljudi imaju manje osećaja prenatrpanosti i preopterećenosti, uz više zelenih površina i prirodnog okruženja.

Isto važi i za digitalni svet. Naučnici ne smatraju da treba odbaciti tehnologiju, već da bi ona trebalo da bude dizajnirana tako da smanjuje osećaj stalnog takmičenja, umesto da ga dodatno podstiče.

U narednim istraživanjima tim želi da ispita ove ideje kroz praktične eksperimente i utvrdi na koji način okruženje direktno utiče na ljudsko blagostanje.

„Moramo osmisliti rešenja koja rade u skladu sa našom evolutivnom prirodom, a ne protiv nje”, zaključuje Jong.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Behavioral Sciences.