Na pragu stote, Relja kuva, pere, seje vrt, održava okućnicu… i čitaRelja Nedić iz Negbine , iako je na pragu stote, još uvek nije umoran od života i godina. Gazi 96-u, a ne zna za lekare i lekove. Ima vid ko u sokola i bez naočara čita sve što mu padne pod ruku.
Do 2050, broj gradova sa temperaturom koja prelazi 35 stepeni će se gotovo utrosturčiti. Da li ćemo i tada voleti leto?
Nemačka je atraktivno mesto za ulaganja i mesto koje strancima pruža dobre mogućnosti za posao. Međutim, jedna nova studija pokazuje da se stranci u toj zemlji – ne osećaju dobro.
U ozbiljnom i hladnom Muzeju grada Helmarshauzena na severu protestantskog Hesena nailazi se, ovih dana i nedelja, na jedno znamenito i znakovito iznenađenje: sliku „Blagovesti“ Mirjane Avramović.
Koliko je dug ljudski vek? Najčešća granica koju uspostavljaju naučnici nalazi se između 115 i 125 godina.
U Srbiji 43,6 odsto građana smatra da živi gore nego pre pet godina, 36,1 odsto misli da je isto, 19,5 odsto reklo je da živi bolje, a bez odgovora je bilo njih 0,8 odsto pokazalo je istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM).
U vremenu u kojem su razvodi sve češći, a brakovi traju prekratko, postoje ljudi koji vraćaju veru i nadu u dug i srećan porodični život.
Raščanima je sudbina odredila prostor življenja na ušću Raške u Ibar, prostor koji je vekovima raskršće vojski i večitih ljudskih migracija u traganju za boljim…
Nil Harbison je rođeni daltonista. Iako slep za boje, on ne živi u crno-belom svetu.
Govor je jedna od karakteristika ljudske vrste koja nas razlikuje od ostalih.
Fotografija prikazuje kako izgleda unutrašnjost cevi akceleratora u CERN-u.
Brazilska dijagnostička kompanija Sabin laboratorija osmislila je jednostavan kućni test za trudnice kojim će već na kraju 2. meseca trudnoće moći da otkriju pol bebe koju nose.
Po svemu sudeći, od prve štampane Gutenbergove Biblije u 15. veku do danas, na svetu je objavljeno i odštampano oko 135 miliona knjiga.
Dok se spušta sumrak na Evropsku laboratoriju za nuklearna istraživanja (CERN), život se ne zaustavlja u sedištu najveće naučne organizacije na našem kontinentu.
Nekada davno, u vreme kada su Zemljom hodali dinosaurusi, na planeti nije bilo cveća. Klimatski uslovi bilo su značajno drugačiji, a priroda sasvim sigurno manje zavodljiva i mirisna.