Vidin nekad i sad: Svedočenje propadanja jednog grada i sećanje na njegovu istoriju (FOTO)

Široki bulevari sada su tek senka nekadašnje slave, dok zapuštene fabrike i oronuli spomenici stoje kao nemi svedoci prošlosti koja je jednom krasila ovaj grad.

Ipak, nešto se menja u poslednje vreme. Građevine se obnavljaju, poput sinagoge i pravoslavne crkve, dok je pešačka zona ponovo dobila svoj stari sjaj.

Koliko je Vidin nekada bio važan i veliki grad, svedoci su upravo verski objekti – pravoslavna crkva, sinagoga druga po veličini u Bugarskoj kao i džamija, koji nas vraćaju u istoriju i pokušavaju da nam dočaraju kakav je to nekada grad bio.

Grad Vidin je nastao kao keltsko naselje Dunonija, a potom su Rimljani na istom mestu sagradili i utvrdili grad Bononia.

Vidin je bio važno središte rimske provincije Mezija. Ta provincija obuhvatala je područje današnje severozapadne Bugarske i istočne Srbije, a rimska vlast se na tom području zadržala do 46. godine.

Kada su se Sloveni naselili, grad su nazvali Badin ili Bdin, odakle potiče savremeno ime. Glavni istorijski spomenik u Vidinu je tvrđava Baba Vida, koja je izgrađena u periodu od 10. do 14. veka.

Od 1356. do 1365. godine, Vidin je bio središte grada-države Vidinskog carstva. Grad su okupirali mađarski krstaši, ali njihova vlast je bila kratkotrajna. Cela Bugarska je do 1393. godine pala pod tursku vlast, izuzev Vidina. Vidin je konačno pao pod vlast sultana Bajazita I nešto posle poraza antiturske koalicije kod Nikopolja 1396. godine.

Putovanje Zaječar – Vidin

Iz Zaječara krenuli smo za Vidin u jutarnjim satima. Sasvim drugačije iskustvo od putovanja prema moru, i bisera na Crnom moru – Nesebru. Od grada na Timoku do grada na Dunavu ima nešto više od 40 kilometara. Put sa naše strane do granice je u dobrom stanju, što se ne može reći za put u Bugarskoj, i pored toga što je relativno skoro “rekonstruisan”.

Granični prelaz smo brzo prošli, a vinjetu nismo kupovali, pošto je naš vozač to već ranije uradio. Vinjeta za sedam dana košta sedam evra.

Na svega par kilometara od granice dočekuje nas stara sovjetska kaćuša sa koje se vijore dve zastave – bugarska i ruska.

Na pola puta nalazi se gradić Kula, koji po poslednjem popisu ima oko 2.000 stanovnika. Vidi se da je grad “umiven” i “našminkan”, ali ono što nam je privuklo pažnju su sablasno prazne ulice.

U samom centru grada nalaze se ostaci starorimske tvrđave. Oko gradića čame ostaci nekadašnjih fabrika, a smeća pored puta ima za “izvoz”.

Pogled nam privlači jedna pumpa na izlasku iz Kule. Cena benzina je 2,62 leva, a dizela 2,74, što mu u dinarima dođe 155, odnosno 160 dinara, dosta jeftinije nego kod nas.

Nastavljamo dalje ka Vidinu. Prolazimo kroz nekoliko sela koja se nalaze pored samog puta. Vreme kao da stoji. Kuće su nekako sive, i sve izgledaju isto.

Vidin je lep, ali zapušten

Posle 45 minuta vožnje dolazimo u Vidin. Ulaz više izgleda kao neka deponija, već se vidi da je ulaz u grad. Dok idemo širokim bulevarima, trudimo se da izbegnemo rupe. Oko nas svuda uništene i zapuštene fabrike. Slika, kao iz nekog postapokaliptičnog filma.

Sovjetske stare zgrade su svuda, pošto nove gradnje nema. Nema ni za koga, pošto se grad godinama praznio, i još uvek migracija traje.

“Ljudi odlaze. Mnogi su otišli za Španiju. Neki za Italiju i Nemačku. Svuda je bolje nego ovde. Ovde su ostali samo oni koji nemaju gde”, kaže nam jedan prolaznik.

U centru Vidina nalaze se zidine starog grada. Prolazimo kroz Stambol kapiju, i ulazimo na šetalište koje je nedavno rekonstruisano. U centru dominira nekadašnja zgrada Centralnog komiteta komunističke partije Bugarske. Sve je veliko, široko i grandiozno, samo nema građana – sve je pusto.

U pešačkoj zoni radi se rekonstrukcija starih zgrada, koje su nekada krasile ovaj grad. Oko kafića ima malo gužve, kao i oko marketa.

Tu je i kej, koji je zaista uređen, ali opet bez ljudi. Pored Dunava, mnogo kafića. U daljini vidimo most koji Vidin spaja sa Kalafatom – gradićem u Rumuniji.

Vidin je povoljniji za život od Zaječara

Ulazimo u jedan od kafića da okrepimo dušu. Taman da uporedimo cene. Porodična pica u našim parama je 1.500 dinara, ali nas troje jedva da smo polovinu pojeli. Koka-Kola je 120 dinara, kafa 100. Pivo oko 120 dinara, dosta pristupačnije nego kod nas.

Devojka koja nas je poslužila kaže da radi i živi u Španiji pošto je u Bugarskoj loše stanje.

“Volela bih da se ovde vratim i živim. Došla sam na dve nedelje. Malo da poradim pa se vraćam za Španiju. Živim pored Valensije”, kaže nam ona.

Nastavljamo dalje. Ima puno prodavnica, marketa, kafića, ali više puta smo sami sebe pitali: „Za koga sve ovo?“

Došli smo do Lidla, i uporedili cena sa našim. Nešto košta isto, ali dosta proizvoda je jeftinije za više od 30 odsto. Šargarepa je oko 35 dinara za kilogram, kupus oko 100, zejtin 110. Kafa i kapućino u Lidlu u Vidinu je oko 90 dinara dok je kod nas 139. Verovatno zbog toga što smo mi “ekonomski tigar”.

Kilogram kafe u zrnu može se naći od 800 dinara pa 2.000. Kafa je u Bugarskoj duplo jeftinija nego kod nas.

Krosani su oko 70 dinara, a čokolade oko 50, što je isto jeftinije nego kod nas.

Obišli smo i market Kauflend. Kilogram svinjskog mesa je oko 500 dinara što se može reći da je drastično povoljnije nego u Srbiji. I drugi prouzvodi su za 30 odsto jeftiniji.

Posle marketa, obilazimo i pijacu. Tamo desetak prodavca. Cene – duplo skuplje nego kod nas. Zelena salata 100 dinara, sušena paprika 400, mladi luk i rotkvice takođe 100 dinara.

Na naše pitanje zašto je ovde sve toliko skuplje nego u marketima, jedna prodavačica kaže: “Pa to je sve domaće, zdravo i ukusno”.

Razgovarali smo sa svima, a ono što su kazali izmamilo nam je osmehe.

“Bratko. Skupo je sve, pošto kupujemo kod vas, a ovde prodajemo, pošto kod nas nema taj kvalitet”, kaže jedna prodavačica.

Pokušali smo da razgovaramo sa stanovicima Vidina o njihovom standardu i o tome kako se živi, ali osim da je teško, i da se ljudi iseljuju iz ovog grada nisu hteli da govore.

“Penzije su od 150 do 300 evra. Neko ima i više, a plate od 400 do 600 evra. Neko ima i više. Vidin je propao. Nekada smo imali fabriku guma. Bilo je industrije, a danas je sve razrušeno”, kazao nam je jedan stariji gospodin.

Simbol Vidina – tvrđava Baba Vida

Nakon kupovine, odlazimo do čuvene trvđave – Baba Vide. Nismo ulazili pošto je već bilo kasno. Velelepna tvrđava stoji pored Dunava, i podseća sve ljude kakav je ovo nekada grad bio.

Prema poslednjem zvaničnom popisu, grad Vidin ima oko 30.000 stanovnika, dok sami građani kažu da ih na spavanju nema više od 20.000, slično kao u Zaječaru.

Napuštajući Vidin, ne možemo a da ne zamislimo kako je ovaj grad nekada izgledao. Dok se spušta veče, a malobrojni stanovnici odlaze svojim kućama, mi krećemo put Zaječara, kao svedoci propadanja jednog grada i sećanja na njegovu bogatu istoriju.

Pred ulazak u Srbiju, poslednji pogled na Kaćušu sa zastavama Bugarske i Rusije koji nas podseća na složenu istoriju ovih krajeva, gde su prošlost i sadašnjost neraskidivo povezane.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Zaposleni i osuđenici OZ Zaječar pomogli projekat „Kuća od papira“ koji uključuje rad osoba sa intelektualnim teškoćama

U Pozorišnom muzeju u Zaječaru otvorena izložba „Početak traganja za bićem“

Pete festivalske večeri, u Zaječaru nastupilo Pozorište lutaka iz Niša predstavom „Bajka o ribaru i ribici”

Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije “Venac” iz Gračanice, nastupiće u zaječarskom teatru