Trotomna “Istorija starog sveta” Suzan Vajs Bauer, koja se pojavila u izdanju “Lagune”, u prevodu Dejana Ristića, prikazuje razvoj prvih civilizacija na potezu od Mediterana, preko Bliskog istoka i Indije sve do istočne Azije i obala današnje Kine, zadržavajući se na posebnostima svake od njih, prateći ih kroz vreme od začetka ljudskih društava sve do cara Konstantina.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je politika koju vodi Srbija politika saradnje sa svim partnerima, spremnost na dijalog i kompromis u rešavanju svih otvorenih pitanja, uz puno poštovanje nacionalnih interesa Srbije.
U zemlji u kojoj većina štampanih medija krši kodeks novinara gotovo svakodnevno, poslednje dve nedelje najviše pažnje javnosti izazivaju tekstovi u Politikinom zabavniku.
Nastava moderne istorije jugoistočne Evrope je projekat Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi u kome su učestvovali istoričari iz svih država regiona.
Nakon što je Ilustrovana Politika imala svoje bravure sa naslovnim stranama i tekstovima koji targetiraju novinare, iz Politikine kuće nastavljaju da iznenađuju čitaoce „neobičnim“ potezima.
Istorija je učiteljica života, a nama kao da nije stalo ni do učenja, ni do života. Greške koje pravimo dokazuju da smo kao narod nezreli, naivni i nesposobni da se bezbolno otarasimo vlasti koju smo svojim glupostima zaslužili.
Rukovodeći se uverenjem da „svaka generacija ima i pravo i obavezu da demonstrira svoj ugao gledanja na impresivnu istoriju SPC i raskošno kulturno-umetničko bogatstvo koje se, za osam vekova njenog trajanja, nataložilo u ovdašnjim sakralnim zdanjima i riznicama i koje van sumnje…
Briljantno ispripovedane četiri priče Borivoja Adaševića, koje čine zbirku Iz spiskova prećutanih stvari (Akademska knjiga, Novi Sad 2018), vezane tematski i kompozicijski u parove (prva i četvrta, druga i treća), uvode čitaoca u svet paralelnih…
Crnogorska Vlada usvojila je izmene Zakona o javnom redu i miru na osnovu kojih se, između ostalog, neće smeti isticati bilbordi koji negiraju „jasne istorijske činjenice“.
List Vreme na današnji dan 1938. godine, između ostalog, donosi priču o beogradskom sudiji Mihailu Cvetiću, koji ne želi više da sudi utakmice fudbalskom klubu „Beograd“, nakon što je njega i pomoćnike verbalno i fizički napala grupa od pedesetak gnevnih navijača.
Sve „domaće“ vesti 14. decembra 1938. ostale su u senci konačnih rezultata izbora za narodnu skupštinu na kojima je zemaljska lista predsednika Vlade Stojadinovića dobila 300.000 glasova više od liste koju je predvodio Maček.
U Galeriji Narodnog muzeja Kraljeva otvorena je izložba „Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“ čiji su autori arheolog Tatjana Mihailović, muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo, istoričari umetnosti Branka Gugolj i Sonja Milićević, kustos Galerije Centra za kulturu „Gradac“.
Današnja Vojvodina je ostatak ostataka nekadašnje Jugoslavije, jedini koji je ostao uz Srbiju, a koja ga tretira kao „ratni dobitak, ili ratni plen“, kazao je istoričar Milivoj Bešlin na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine, posvećenoj stvarnju Jugoslavije, pitanju Vojvodine, kao i proslavi prisajedinjenja Vojvodine Srbiji pre nekoliko dana u Novom Sadu.
Prvog decembra 1918. nastala je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca koja će se kasnije nazvati Jugoslavija i uglavnom će se pominjati pod tim imenom.
Dok je Adolf Hitler sve više jačao u Evropi, a svet se pripremao za početak Drugog svetskog rata, pre osam decenije, tačnije 1938. godine, u Beogradu se odigrala velika seoba. Beograđani su se masovno selili sa jedne na drugu adresu.