Došli smo do zanimljivih otkrića o najslavnijim ljudima koji su obeležili istoriju. Pročitavši knjigu Najdžela Kotorna „Ljubavni život velikih diktatora“ dobili smo znatiželjan pogled u strogo čuvane spavaće sobe najvećih moćnika. Ovoga puta reč je o ljubavnim tajnama neustrašivog Napoleona Bonaparte.
Bitka za interpretaciju prošlosti u bivšoj Jugoslaviji skreće pažnju sa razočaravajuće sadašnjosti, piše istoričarka Mari-Žanin Čalić za Noje cirher cajtung. Konstatuje da je u reviziji istorije najdalje otišla Hrvatska.
Balkan je prostor na kome su prisutne velike sile i na kom se sukobljavaju njihovi interesi, pa shodno tome njima su važne i granice na Balkanu.
Mogao sam da pobijem hiljadu muslimana, pa nisam, rekao je jedan od prisutnih slušalaca javnog časa o opsadi Sarajeva, u Parobrodu, proteklog vikenda, koji se predstavio kao bivši borac na strani Srbije, tokom rata u Bosni.
Ukoliko se pokaže da ostaci koji su pronađeni na Trgu republike pripadaju Stambol kapiji, oni će biti konzervirani, biće promenjen plan rekonstrukcije i građani će moći da se upoznaju sa tim delom naše istorije, izjavio je danas zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Hrvatska verzija Vikipedije postala je perjanica rastućeg istorijskog revizionizma desnice, a primer je tekst o Jasenovcu u kojem se ovaj koncentracioni logor naziva „sabirnim logorom“.
Simbolika roze boje često je menjana u protekla tri veka. Osim što joj se pripisuje značenje ženstvenosti, ona je bila i omiljena boja pank pokreta, a danas zauzima bitno mesto u simbolici aktivizma i otpora.
Dan nakon što je vlast u Čehoslovačkoj, pod pritiskom Engleske i Francuske, donela odluku da preda deo teritorije u kojoj su nastanjeni Sudetski Nemci, Vreme 23. septembra 1938. na naslovnoj strani piše o padu Vlade i nastavku velikih demonstracija u Pragu.
Glavna vest 22. septembra 1938. godine u listovima Vreme i Pravda jeste“ rešenje“ nemačko-čehoslovačkog sukoba.
Novi istorijski roman pisca iz Čikaga Nikole Moravčevića „Ilona Strašna“ objavljen je nedavno u izdanju „Arhipelaga“.
Osim napete situacije u odnosima evropskih država, list Pravda 9. septembra 1938. donosi zanimljiv tekst pod naslovom „Šta ne možete pročitati u životopisima slavnih savremenika“.
Kako će Jugoslavija proslaviti kraljev petnaesti rođendan 7. septembra centralna je tema dnevnih listova Vreme i Pravda, na današnji dan, pre tačno osamdeset godina.
Kad su trupe “Varšavskog pakta” umarširale u Prag, 21. avgusta 1968. jugoslovenska armija skoro da se našla u haosu.
„Kulturna baština Topčidera“ je naziv šetnje koja se održava redovno, poslednje subote u mesecu, već godinu dana.
Tribina „Knez Miloš Obrenović – prvi ili drugi ‘otac‘ moderne Srbije?” održana je večeras u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je istoričar Srđan Graovac.