Nesebar – biser na Crnom moru: Kako je jul mesec komšije Bugare „vratio u realnost“ kad je turizam u pitanju

Bugarska je godinama važila za jeftinu destinaciju, ali izgleda da je ova godina prekretnica – ili su se definitivno okrenuli bogatijoj klijenteli, ili jednostavno sledi potop. Realnija je ova druga varijanta.

Komplet koji čine dve ležaljke i suncobran ove godine u Nesebaru i Sunčevom bregu najjeftinije košta 12 evra. I to nije sve, pošto su negde cene čak i više. Giros se kreće od četiri pa do sedam evra, što se može reći, da nije baš malo. Ako se uz to doda da limunade na pojedinim mestima koštaju više od četiri evra, možemo slobodno reći, da od jeftnog letovanja u ovom delu bugarskog primorja neće biti ništa.

Bugari su sa nestrpljenjem čekali početak prve sezone nakon kovid pandemije. Početak je obećavao, kako oni kažu. Turisti iz Engleske, Skandinavije i Nemačke u maju i junu “okupirali” su Bugarsku, ali kada se očekivalo da se to nastavi i u julu, broj noćenja je drastično smanjen.

Pojedinci kažu da je za otkazivanje aranžmana kriva “propaganda”, dok drugi krive one koji su cene povećali, što je kako oni tvrde, dovelo do toga, da je manje turista nego što se očekivalo.

“Priča se da je more prljavo, da su doplivale mine iz Ukrajine, a naravno to nije tačno. To sve rade, da nam unište sezonu. Konkurencija nam radi o glavi. Evo šta se sada desilo – naši odlaze u Grčku i Tursku, pošto zbog manjka turista, dižu se cene, a ljudi nisu spremni da to plate”, jada se jedna vlasnica aprtmana u Nesebaru.

I vlasnik marketa kaže isto, da su visoke cene odvratile turiste, a da su umesto velikog broja Engleza i Nemaca sa “dubokim džepovima”, u poslednjem trenutku došli Poljaci, Česi koji ne troše kao oni, koje su željno isčekivali.

“Vi Srbi uvek trošite – i kada imate i kada nemate”, uz osmeh nam kaže vlasnik marketa, i časti nas čokoladicom.

Moramo konstatovati da su nekada turisti iz Srbije bili među najbrojnijima u Bugarskoj, ali poslednjih desetak godina, broj naših državljana je sve manji i manji.

Od Zaječara do Nesebara, autobusom se putuje oko 12 sati. Uz to se računa i čekanje na graničnom prelazu, koje može biti 20 minuta, ali i do nekoliko sati, zavisno od gužve. Ove godine sreća nas je pogledala, granicu smo prešli za sat vremena.

Put od granice do Sofije je skoro završen, tako da je putovanje savršeno, ali deonica od prestonice Bugarske, pa do Stare Zagore, je u lošem stanju, pa smo često imali utisak da smo u vozu.

Nekako sa prelaskom na dobar put, počelo je da sviće, pa je putovanje postalo prelepo, s obzirom da su oko nas svuda bili suncokreti, a polako je počelo i uzbuđenje, pošto smo se približavali moru.

Oko sedam sati ujutru došli smo do Burgasa, četvrtog grada po veličini u Bugarskoj, i drugog na moru, posle Varne. Sa svojih 300.000 stanovnika, bogatom arhitekturom, i nestvarnim spomenicima, bukvalno vas tera da jedan dan letovanja odvojite za njega, i obiđete centar grada koji ima dušu.

Nakon četrdesetak minuta, stigli smo u Nesebar. Odmah da kažemo, da su priče o kukuruzu pored mora, ostale u prošlom veku, kao i sve one predrasude o ovom primorju. Ovaj grad je sada prava mala lepotica na Crnom moru, a čine ga Nesebar, Nesebar – stari grad i Sunčev breg. Pored toga spojeni sa Nesebarom su i Ravda i Sveti Vlas.

Nesebar ima dve plaže, južnu gradsku, i severnu koja je spojena sa Sunčevim bregom – najvećim i najživljem letovalištu u Bugarskoj. I jedna i druga plaža su prekrivene sitnim peskom, a voda je tokom našeg boravka bila prijatnih 26 stepeni.

Komplet ležaljki sa suncobranom košta od 12 evra, ali smo mi čari takvog letovanja zamenili našim suncobranom koji je plaćen oko sedam evra, što je jeftinije nego u Srbiji. Između delova gde su postavljene ležaljke na svakih 50 metara nalazi se slobodna zona, koja je ovom prilikom bila prilično popunjena.

Cene u restoranima variraju. Večera ili ručak za dve osobe, najjeftiniji je u restoranu Bjala Roza, gde se solidno može pojesti za 15 evra, ali ima restorana, naročito u starom gradu, gde ovakvo zadovoljstvo može koštati i više od 50.

Po nama, dva najbolja restorana u Nesebaru su Andreev i Vodopad, koji se nalaze tik uz glavnu ulicu, ili popularno šetalište. Ova dva restorana zadržalu su tradiciju nekadašnjeg Nesebara, tako da su zauzela posebna mesta kod nas, ali i većine turista.

Za ljubitelje brze hrane, izbor je veliki – od pice koja košta oko 2 evra, do girosa koji ide do 6. Tu su i banice, rol viršle, kukuruz, i još mnogo toga – za svakog po nešto. Nikako nemojte zaboraviti kebapčiće, tradicionalni specijalitet ove zemlje.

Ono što ljude najviše privlači da letuju u Nesebaru je stari grad. Nesebar je prethodno bio poznat kao Mesembrija, a još pre toga kao Menebrija.

Prvobitno tračko naselje poznato kao grad Menebrija postalo je grčka kolonija početkom VI veka pre nove ere, koja je postala važan trgovački centar. Ostaci iz helenističkoh perioda, uključuju Akropolj, Apolonov hram i agoru. Zid koji je činio deo grčke fortifikacije još se može videti na severnom delu poluostrva.

Grad je pao pod rimsku vlast 71. godine pre nove ere, ali je nastavio da uživa privilegije kao što je pravo da kuje svoj vlastiti novac. Potom je bio jedno od važnih uporišta Vizantijskog carstva od V veka nadalje, oko koga su se borile Vizantija i Bugarska. Godine 812. osvojio ga je Kan Krum posle dvonedeljne opsade.

Najvažniji spomenici iz srednjeg veka su Stara Mitropolija iz IX. veka, bazilika bez transept, crkva svete Device Marije iz 1X. veka i Nova Mitropolija iz XI. veka, koja je dograđena i ulepšana u XVIII veku. U XIII i XIV veku izgrađen je značajan broj crkava: svete Teodore, svete Paraskeve, Svetog Mihaila i Gavrila i Svetog Jovana Aliturgetosa.

Otomansko osvajanje grada, 1453. godine označilo je početak opadanja, ali je ostalo njegovo arhitektonsko nasleđe, koje je od XIX veka obogaćeno izgradnjom drvenih kuća u „istočnorumelijskom grčkom stilu“, tipičnom za bugarsku crnomorsku obalu toga perioda.

I ta arhitektura je ono što ovom gradiću daje dušu. Lep je i danju i noću, Svaki njegov deo čuva neki deo istorije. Njegovi zidovi su svedoci mnogih gospodara, ali i mnogih stanara.

U uskim ulicama sa kaldrmom možete naći stotine prodavnica, kafića, restorana, radnjica, antikvarnica, bukvalno sve za svakog. Ceo grad miriše na ružu, s obzirom da je najpoznatiji brend upravo ruža. Pola miligrama ružinog ulja košta oko 15 evra.

O restoranima u starom delu grada nećemo mnogo govoriti, ali zato tri mesta koja su za nas ostavila najveći utisak su Beer bar i kafić Soare kao i koktel bar Majkl. Tu smo probali po nama najbolje bugarsko pivo – Britos.

Nesebarska regija je prelepa. Skoro deset kilometara peščane plaže, svake godine primi oko pola miliona turista, a do duboko u noć ili rano ujutru, muzika iz diskoteka i barova na plaži, dokazuje da grad živi 24 sata.

Ove godine pored malog broja Srba, manje je Nemaca i Engleza, ali zato ima više Rumuna, Čeha i Poljaka, dok su nekadašnje najbrojnije goste – Ruse, sada zamenili Ukrajinci.

Iz godine u godinu, primorje se razvija u svakom pogledu, ali ono što godinama traje, i nikako da se promeni, su menjačnice sa nepravilnim kursom. Zbog toga preporuka meštana ostaje kao i pre 20 godina, a to je da se novac menja u bankama, ili da se dobro proveri kurs, pre ulaska u menjačnicu.

Druga stvar koja nam je privukla pažnju, su skupoceni automobili, ali i vlasnici istih. Pored toga što je Bugarska dugo već član Evropske unije, borba sa korupcijom i kriminalom, nije na visokom nivou, pa bahatost pojedinaca nekome može pokvariti odmor.

Pored Nesebara i Sunčevog brega, poznata mesta za odmor su i Pomorje, Sozopol, Kiten, Albena, Zlatni Pjasci, Balčik, Kavarna, Varna i još mnoga druga mesta. Jedno je sigurno – zaboravite kukuruze, i da je more loše. Dođite i proverite. Nećete se pokajati.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Zaposleni i osuđenici OZ Zaječar pomogli projekat „Kuća od papira“ koji uključuje rad osoba sa intelektualnim teškoćama

U Pozorišnom muzeju u Zaječaru otvorena izložba „Početak traganja za bićem“

Pete festivalske večeri, u Zaječaru nastupilo Pozorište lutaka iz Niša predstavom „Bajka o ribaru i ribici”

Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije “Venac” iz Gračanice, nastupiće u zaječarskom teatru