„Srbi im pobili sve živo“: Vučićeva savetnica pre skoro 20 godina snimila film o Srebrenici

Predsednik Srbije se od početka nedelje nalazi u Njujorku, gde lobira protiv rezolucije o Danu sećanja na genocid u Srebrenici. Sa Ist Rivera poručuje da bi usvajanje te rezolucije dovelo do destabilizacije u regionu.

„Ne samo da ova rezolucija neće dovesti do mira i neće izlečiti rane iz prošlosti, ona će produbiti jaz između nacija i dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu. Zbog toga mi tražimo da se ova rezolucija povuče, a ako ne bude tako pozivamo da članice glasaju protiv“, rekao je Vučić na prijemu koji priređuje Stalna misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama za stalne predstavnike država članica UN.

Vučić je istakao da o tekstu rezolucije nije bilo diskusije, niti slaganja u BiH, i da je ta odluka podelila narode u toj zemlji, uz protivljenje legitimnih predstavnika Srba i ignorisanja institucija, zakona i Ustava BiH, prenosi N1.

„Zajedno smo po Bosni tražili grobove njihovih najmilijih“

Sa Vučićem u Njujorku je i njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević koja je 2005. godine snimila potresan dokumentarni film baš o zločinu o Srebrenici.

„Film sam snimila na desetogodišnjicu masakra u Srebrenici i sagovornici su bile žene, majke koje su u tim užasnim ratnim danima izgubile članove porodica. Kada Hotić, Munira… Zajedno smo po Bosni tražili grobove njihovih najmilijih. Da, film je prikazan na televiziji B92 u celosti, a neki delovi su korišćeni u dokumentarnom filmu koji je prikazala Radio televizija Srbije“, izjavila je Vasiljević 2018. godine, u intervjuu za hrvatski „Nacional“.

Njen film „Srebrenička sećanja“ prikazan je 2005. godine na Zagreb Film Festivalu, kada je opširnije o njemu govorila za splitski „Feral Tribune“.

„Bilo je užasno teško. Sama činjenica da kao beogradska ekipa idemo da snimamo film o Srebrenici mi je predstavljala problem. Trebalo je da, s mojim čistim beogradskim akcentom, nazovem Udruženje žena Srebrenice i Žepe i da ih pitam da li bi za srpski medij pričale o tome kako su im Srbi pobili sve živo. Mislila sam da ćemo naići na zid, ali već nakon prvog razgovora, koji je za mene bio najmučniji deo posla, shvatila sam da će nam te žene izaći u susret, jer bez obzira što su preživele tu tragediju, one i dalje ne mrze nikoga“, govorila je tada Vasiljević.

Ocenila je da je to „ona jednostavna bosanska duša koja može sve da oprosti, pa i najveći zločin.“

„Jedna od njih (majki) je i u filmu rekla: U Beogradu sam pozvala narod da se odvoji od onih koji su činili zločin i da počnemo da živimo zajedno. Ono što je najvažnije, film su u Beogradu gledali moji prijatelji i svi od reda su plakali, što znači da sam uspela da ispričam priču bez političke pozadine i nateram ljude da se jednostavno suosećaju s bolom“, istakla je Vasiljević.

„U Srbiji odbijali da prihvate činjenice“

Tada je rekla i da u Srbiji postoje ljudi koji nisu znali za zločin u Srebrenici, jer nisu hteli da znaju, odbijali su da prihvate činjenice, jer kada ne primećuješ problem imaš utisak da ga i nema.

„U drugu grupu spadaju oni koji uključe prvi program RTS-a, sede i gledaju i RTS kaže da Naser Orić ubija ljude u Srebrenici i oni veruju, jer nikada nisu čuli ništa drugo. Televizija je bila jedini medij, a ona je naravno bila u rukama Slobodana Miloševića. Kada se danas priča o tome, ovi koji su odbijali da znaju kao da doživljavaju neku vrstu kajanja što nisu znali, dok ovi drugi i dalje odbijaju zato što im je teško da nakon petnaest godina svog života kojeg su uložili u Miloševića sada kažu ‘pa mi smo se zeznuli’“, kazala je Suzana Vasiljević.

Snage Vojske RS su u julu 1995. u Srebrenici ubile više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Haški tribunal i Međunarodni sud pravde su ovaj zločin okaraktelisali kao genocid. Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.

Suzana Vasiljević rođena je 1968. godine. Završila je 12. beogradsku gimnaziju, a studirala novinarstvo i germanistiku u Berlinu i filmsku i televizijsku kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U njenoj zvaničnoj biografiji navodi se da je radila za BBC, nemačku televiziju ARD i austrijsku ORF, kao i za Jutel. Za BBC je radila dokumentarni program – seriju „Umiranje Jugoslavije“, „Pad Miloševića“ i više od 40 dokumentarnih filmova za BBC.