Tramp vešt manipulator sa ličnošću koja ne podnosi poraz: Zašto će prvi američki „autoritarni izbori“ u novembru biti istorijski događaj?

Vorner je izjavio da se radi o „čitavom nizu neistina i optužbi“, za koje veruje da imaju za cilj „potkopavanje poverenja Amerikanaca u naš sistem“.

Sa približavanjem novembarskih izbora za Kongres, Trampa, piše za The Hill Mira Adams, koja je bila članica kreativnog tima dve republikanske predsedničke kampanje, 2004. i 2008. godine, pokreće očaj zbog straha da bi republikanci mogli izgubiti kontrolu nad Predstavničkim domom, a možda i Senatom.

Zbog toga je, dodaje, za očekivati ovakve obmanjujuće tvrdnje u njegovom govoru iz Ovalnog kabineta koji su odbile uživo da prenose televizijske mreže ABC, NBC i CNN. Sada se suočavaju sa pretnjama nalik autoritarnim, u vidu „budućih postupaka u vezi sa dozvolama za emitovanje“.

Pored želje da uguši kritiku, Trampova kampanja dezinformacija podseća na priručnik za vladanje autoritarnih lidera. Pozivajući se na nepotvrđene podatke o glasanju osoba koje nisu državljani SAD, predsednik je izneo široku i nepotkrepljenu tvrdnju.

„Ova otkrića pokazuju izborni sistem koji je toliko pokvaren i toliko ranjiv da ga niko ne može braniti. On se ne može braniti“.

Trampov bombastični stav osporavaju njegova dva predsednička izborna uspeha i jedan poraz. Na primer, 2016. godine Donald Tramp je izgubio nacionalno glasanje po broju glasova birača, ali je pobedio zahvaljujući Elektorskom koledžu.

Iako je to nepopularan način pobede, pokazalo je da sistem funkcioniše u skladu sa Ustavom. Takođe, pošto su izbori decentralizovani i organizuju ih savezne države, američki izborni sistem je manje podložan masovnoj manipulaciji.

Zatim je 2020. godine Tramp, iz legitimnih političkih razloga, izgubio reizbor. Uprkos tome što je odbio da prizna poraz, što je doprinelo neredima u Kapitolu 6. januara 2021, „pokvareni sistem“ je izdržao.

Zato se postavlja pitanje da li je američki izborni sistem odjednom postao „ispravan“ kada je Tramp ubedljivo pobedio na odloženim predsedničkim izborima 5. novembra 2024?

Ipak, njegove ponavljane tvrdnje da je pobedio 2020. godine mnogi prihvataju kao istinu. Prema jednoj anketi, među republikancima 50 odsto veruje da su predsednički izbori 2020. bili namešteni, dok isto veruje 28 odsto svih Amerikanaca.

Tramp je, piše Adams, vešt manipulator sa ličnošću koja ne podnosi poraz. Kada izgubi, izmišljeni razlozi se stalno ponavljaju sve dok ih većina njegovih pristalica ne prihvati. Zato se, imajući u vidu njegov nizak rejting, Amerika sada suočava sa situacijom u kojoj nema povoljnog ishoda.

U govoru 16. jula, Trampova strategija bila je da potkopa poverenje u izbore i stvori široku neizvesnost. Međutim, ako republikanci zadrže kontrolu nad Kongresom, Trampov tim će tvrditi da su izbori bili slobodni i pošteni.

Obrnuto, ako izgube, izbori će biti proglašeni ukradenim ili nameštenim zbog ilegalnih birača, mešanja stranih vlada, manipulacije glasačkim mašinama, korumpiranog glasanja putem pošte, demokratske prevare, pristrasnosti medija, NLO-a ili neke kombinacije svega navedenog.

Dan nakon Trampovog govora, ministar za unutrašnju bezbednost Markvejn Malin već je počeo da preti saveznim državama, navodeći neke od tih faktora (za sada ne i NLO-e) kao moguće uzroke eventualnog republikanskog poraza na izborima za Kongres, što bi, navodi Adams, moglo poslužiti kao izgovor za uskraćivanje saveznih sredstava ili kasnije mešanje.

Ipak, izbori su odgovornost okružnih izbornih odbora koji odgovaraju državnim odborima, bez mešanja savezne vlade i uz zaštitu od nacionalne manipulacije. Ali predsednik, koji je proširio predsednička ovlašćenja više nego bilo koji njegov prethodnik, sada pokušava da uspostavi saveznu kontrolu u ime „integriteta izbora“ koristeći poznate autoritarne metode poput straha, pretnji i zastrašivanja.

Tramp se ne ustručava da koristi zastrašivanje u vezi sa izborima. U objavi na mreži Truth Social 10. maja najavio je raspoređivanje „vojske za integritet izbora u svakoj pojedinačnoj saveznoj državi kako bi se očuvala svetost svakog zakonitog glasa“. Upozorio je da će ta „vojska“ biti „mnogo veća i snažnija“ nego 2024. godine. „Verujte mu“, piše Adams.

Nova studija pokazala je da birači očekuju i strahuju od širokog angažovanja savezne službe ICE na biračkim mestima, dok je poverenje u izbore opalo.

Amerikanci će znati da je Tramp prešao u potpunu autoritarnu politiku ako se pozove na Zakon o pobuni (Insurrection Act), koji mu omogućava da rasporedi vojsku radi suzbijanja građanskih nereda ili pobune protiv savezne vlade. Tramp je već pretio da će to učiniti u januaru, kada je jedan analitičar u tekstu za The Hill ocenio da je to možda bila proba za izbore za Kongres. Nakon 6. januara 2021 sve je moguće.

U jednom scenariju, Tramp bi mogao proglasiti vanredno stanje tvrdeći da su izbori „nebezbedni“ ili „ugroženi“, zbog čega bi bila potrebna oružana savezna kontrola.

U drugom scenariju, Tramp bi mogao odbiti rezultate izbora za Kongres i narediti vojsci da spreči demokratama da zauzmu mesta nakon što osvoje većinu.

Moguće je i da republikanci zadrže kontrolu nad Kongresom, ali da mnogi birači poveruju da je Trampov tim namestio izbore. Milioni Amerikanaca bi izašli na ulice, a Tramp bi mogao upotrebiti silu da uguši ono što bi nazvao „pobunom“ ili „ustankom“.

Trampove metode mogle bi uključivati i ometanje dostave glasačkih listića putem pošte preko američke Poštanske službe, što je pitanje koje ostaje nerešeno i koje treba pratiti.

Takođe, bez nezavisnog nadzora, Tramp je nedavno smenio preostale demokratske članove nezavisne Komisije za pomoć u izborima (Election Assistance Commission). Još ozbiljnije, oslabio je visokotehnološku agenciju zaduženu za zaštitu sajber infrastrukture američkih izbora.

Imajući sve ovo u vidu, ostaje pitanje: da li će izlaznost birača opasti ili porasti kao odgovor na ove događaje? U svakom slučaju, ovi prvi američki „autoritarni izbori“ biće istorijski događaj.