Trampov apetit za carinama nikada nije oslabio: Naredni potezi bi mogli da promene globalnu trgovinu

U petak su stupile na snagu carine u rasponu od 10 do 12,5 odsto na uvoz iz 60 trgovinskih partnera.

Pošto one uglavnom predstavljaju nastavak sada već isteklih carina koje je Tramp uveo nakon odluke Vrhovnog suda, malo je verovatno da će dovesti do značajnog povećanja cena za američke potrošače, piše CNN.

Međutim, to važi samo pod pretpostavkom da će se Tramp tu zaustaviti. Njegova dosadašnja politika i nedavne najave ukazuju na suprotno.

Od povratka na funkciju, Tramp je postepeno širio svoj program carina. Ono što je počelo širokim carinama na uvoz iz Kanade, Meksika i Kine ubrzo se proširilo na carine za automobile, čelik i bakar, da bi kulminiralo njegovim sveobuhvatnim „recipročnim“ carinama usmerenim prema gotovo svim trgovinskim partnerima SAD.

Čak ni odluka Vrhovnog suda kojom je utvrđeno da su te carine nezakonite nije smanjila njegovu sklonost ka carinama. Ako išta, možda ga je učinila još odlučnijim.

Najnovije Trampove carine samo su jedan deo šireg napora da se ponovo izgradi američka trgovinska politika.

Sa novim istragama koje su u toku, administracija sprovodi trgovinsku strategiju koja bi mogla imati mnogo širi domet od carina koje sada stupaju na snagu.

Posledice bi mogle da preoblikuju globalne lance snabdevanja, utiču na cene koje plaćaju kompanije i potrošači i promene odnose Amerike sa njenim trgovinskim partnerima.

Tokom poslednjih nekoliko meseci zvaničnici su ponovo izgradili veliki deo carinskog sistema koji je postojao pre odluke suda, ovog puta oslanjajući se na zakonska ovlašćenja koja trgovinski pravnici uglavnom smatraju čvršćim sa pravnog stanovišta.

Carine koje su stupile na snagu u petak predstavljaju jedan primer.

One su rezultat višemesečne istrage o navodima o prinudnom radu i uglavnom vraćaju dažbine koje su nestale nakon odluke suda.

Ranije ove nedelje, carine na određenu robu iz Brazila takođe su stupile na snagu, ali na osnovu drugačijeg pravnog ovlašćenja, nakon što je administracija zaključila da su politike Brazila nanele štetu američkoj trgovini.

Ti zakoni su se istorijski pokazali kao izdržljiviji pred sudovima. Međutim, to ne znači da će nužno preživeti i ovaj pravni izazov.

Organizacija Liberty Justice Center, neprofitna javno-interesna pravna grupa libertarijanske orijentacije koja je uspešno dobila prethodni spor pred Vrhovnim sudom u vezi sa carinama, brzo je podnela tužbu u petak tvrdeći da su i nove dažbine nezakonite.

„Ovo je treći put da administracija pokušava da uvede svoju globalnu carinsku politiku bez poštovanja zakonskih ograničenja“, rekao je Džefri Švab, viši pravni savetnik i direktor za sudske sporove u Liberty Justice Centeru, u saopštenju.

„Odeljak 301 predstavlja ciljano ovlašćenje za korektivne mere usmerene prema određenoj zemlji i određenoj praksi. To nije samostalno ovlašćenje za oporezivanje gotovo celokupnog uvoza iz gotovo svih zemalja po unapred utvrđenim stopama.“

Bez obzira na to da li su zakonite ili ne, carine uvedene na osnovu Odeljka 301 ne nude istu brzinu i fleksibilnost koju su pružala vanredna ovlašćenja.

Zbog toga stručnjaci za trgovinu pažljivo prate još jedan zakon koji je administracija u poslednje vreme počela da koristi: Odeljak 338 Zakona o carinama Smoot-Hawley, odredbu koja nikada ranije nije bila korišćena za uvođenje carina.

Ranije ove nedelje Tramp se pozvao na Odeljak 338 kako bi zapretio carinama od 50 odsto na određenu robu iz Kanade, tvrdeći da je Kanada diskriminisala američku trgovinu.

Međutim, zvaničnici administracije su takođe priznali da je ta mera povezana sa kanadskim uzvraćanjem na ranije američke carine.

Ova situacija pokazuje da Tramp i dalje posmatra carine kao sredstvo pritiska – kako za rešavanje trgovinskih sporova, tako i kao polugu u širim pregovorima.

Za razliku od carina koje su stupile na snagu u petak, čini se da kod dažbina uvedenih prema ovom zakonu ne postoji nikakav „period čekanja“ pre nego što mogu početi da se primenjuju.

„Neki od naših klijenata su izuzetno zabrinuti da je ovo prvi korak ka mnogo većim carinama“, rekao je Kajl Pikok, direktor kompanije Peacock Tariff Consulting.

Mnogi njegovi kanadski klijenti rade danonoćno kako bi poslali proizvode u SAD pre nego što carine stupe na snagu sledećeg meseca.

„Mnogi su naterali timove da otkažu odmore kako bi proizveli što više robe i poslali je na vreme“. Van Severne Amerike, rad u ovakvim rokovima bio bi mnogo teži, ako ne i nemoguć, dodao je on.

Ali to nije sve.

U objavi na mreži Truth Social u petak, Tramp je rekao da će administracija pokrenuti istragu prema Odeljku 301 protiv Evropske unije zbog, kako je naveo, „diskriminatornog“ odnosa tog bloka prema velikim američkim tehnološkim kompanijama, uključujući Google, Apple, Meta Platforms i Amazon.

Odeljak 301 odnosi se na odredbu zakona o trgovini iz 1974. godine, isti mehanizam koji se koristi za uvođenje novih carina koje su stupile na snagu u petak. Suštinski, to predstavlja put ka uvođenju još viših carina.

Postoji još nekoliko istraga koje su u toku, uključujući i onu koja se bavi „prekomernim proizvodnim kapacitetima“ i usmerena je na 16 najvećih američkih trgovinskih partnera. Sve carine koje bi proizašle iz tih istraga mogle bi se dodati na već postojeće dažbine.

„Ako budu dovoljno široke da vrate carinske stope na nivoe iz 2025. godine, neizvesnost će naglo porasti, a negativan uticaj na privredni rast i inflaciju biće mnogo teže zanemariti, posebno ako cene energenata ostanu povišene duži period“, rekao je Olu Sonola, šef američkog ekonomskog odeljenja u agenciji Fitch Ratings, u belešci objavljenoj u četvrtak.

Možda postoje politički razlozi zbog kojih bi administracija želela da izbegne novu veliku eskalaciju carinskog rata pre novembra. Međutim, ako je drugi Trampov mandat pokazao jedan prepoznatljiv obrazac, onda je to da trgovinski sukobi mogu brzo da se prošire – i naglo promene pravac.