„Bilo bi komično da nije toliko tragično“: Izvršni direktor Hjuman rajts voča analizira zašto je Tramp pristao na nuklearni sporazum sa Saudijcima

Tramp je Saudijcima dao iste nuklearne mogućnosti za koje je tvrdio da ih Iran nikada ne sme imati.

Da stvar bude gora, čini se da je Tramp ponudio Saudijcima ovaj povlašćeni sporazum kako bi nadoknadio posledice svog katastrofalnog rata po izboru protiv Irana, piše Kenet Rot, viši saradnik na Univerzitetu Jejl i bivši izvršni direktor organizacije Hjuman Rajts Voč, u kolumni za Gardijan.

U međuvremenu, on nastavlja da bombarduje Iran u pokušaju da ponovo otvori Ormuski moreuz, koji nije bio zatvoren sve dok Tramp nije pokrenuo svoj kontraproduktivni rat.

Još u aprilu ove godine, Tramp je, govoreći o Iranu, ponovio: „Neće biti obogaćivanja uranijuma“.

Taj cilj je postao još hitniji jer je, nakon što je Tramp poništio nuklearni sporazum koji je sklopila administracija Baraka Obame, Iran povećao nivo obogaćivanja uranijuma gotovo do stepena potrebnog za izradu atomske bombe.

Kada su Izrael i Sjedinjene Američke Države počeli da bombarduju Iran u junu 2025. godine, Iran je takođe zabranio pristup nezavisnim inspektorima UN.

Dakle, šta Tramp nudi Saudijcima? Mogućnost da, nakon zajedničke studije, obogaćuju uranijum (i ponovo prerađuju istrošeno nuklearno gorivo), kao i da zabrane inspektorima pristup određenim lokacijama koje bi mogli smatrati sumnjivim.

Nedostatak inspekcijskog nadzora značio bi da postoji malo prepreka koje bi sprečile saudijsku vladu da civilni nuklearni program pretvori u tajnu operaciju razvoja nuklearnog oružja, iako je Saudijska Arabija (kao i Iran) potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT).

Saudijski prestolonaslednik je rekao da bi njegova zemlja razvila nuklearno oružje ukoliko bi Iran to učinio. Važno je napomenuti da je Trampov sporazum mnogo manje strog od sporazuma iz 2009. godine koji su administracije Džordža V. Buša i Baraka Obame pregovarale sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, susednim saveznikom Saudijske Arabije koji je u međuvremenu postao i konkurent.

Tramp sebe opisuje kao nekoga ko je ovladao „umećem sklapanja dogovora“, ali njegov sporazum sa Saudijcima bi mogao da uništi mogućnost postizanja bilo kakvog strogog sporazuma sa Iranom.

Od Irana se već traži da se odrekne nuklearnog oružja, dok ga Izrael poseduje. Svaka tvrdnja da se Izraelu može verovati da će odgovorno upravljati svojim nuklearnim arsenalom osporava se njegovim ratom u Gazi i razaranjem velikog dela te okupirane teritorije, kao i juga Libana. Sada Iran mora da računa i na mogućnost da bi i njegov saudijski rival mogao razviti bombu.

Zašto bi Tramp pristao na takav sporazum? Čini se da je novac odigrao veliku ulogu. Sporazum bi mogao da donese desetine milijardi dolara američkoj nuklearnoj industriji ukoliko bi ona prodavala reaktore Saudijcima. Odjednom se princip za koji je Tramp tvrdio da se vredi boriti može napustiti za odgovarajuću cenu.

Sumnjam da je deo razloga i Trampov pokušaj da obnovi savez koji je njegov rat doveo u pitanje. Tramp je dugo pokazivao naklonost prema saudijskom prestolonasledniku, koji poseduje onu vrstu monarhijske moći kakvu Tramp priželjkuje.

Kao i druge arapske zalivske države, Saudijska Arabija je na Sjedinjene Američke Države gledala kao na bezbednosnog partnera, čak želeći da taj odnos formalizuje kroz sporazum.

Ali Trampov rat je to partnerstvo učinio rizičnim. Umesto da Sjedinjene Države štite svoje regionalne saveznike, rat je Iranu pružio razlog da ih napadne, ciljajući američke vojne baze na njihovoj teritoriji, a ponekad i njihovu naftnu i drugu infrastrukturu.

Jedina pozitivna stvar koja se može reći o Trampovom ustupku Saudijcima jeste da on odražava nastavak smanjenja uticaja Izraela u Vašingtonu, države koju nazivam genocidnom, napominje Rot.

Ranija verzija saudijskog nuklearnog sporazuma bila je zasnovana na tome da saudijska vlada uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom.

Od tog zahteva se sada odustalo. Rijad je saopštio da je priznanje Izraela isključeno bez „verodostojnog i nepovratnog puta ka palestinskoj državi“. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu čini sve što može da to spreči.

Kako nuklearno opravdanje za rat postaje sve slabije, Trampov državni sekretar Marko Rubio počeo je da naglašava važnost toga da Iran omogući ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Tramp je otišao toliko daleko da je zapretio ratnim zločinima – bombardovanjem iranskih mostova i elektrana – za svaki iranski napad u moreuzu, iako ratni zločini jedne strane nikada ne opravdavaju ratne zločine druge strane.

Međutim, moreuz je bio otvoren sve dok Trampov rat nije podstakao Iran da uzvrati asimetričnim merama i zatvori ga. Sada Trampov memorandum o razumevanju sa Iranom – još jedan „briljantan potez majstora pregovaranja“, implicitno omogućava Iranu da nakon 60 dana počne da naplaćuje naknade.

Drugim rečima, glavno preostalo opravdanje za rat postalo je pitanje koje pre Trampovog rata uopšte nije bilo problem, dok je Tramp svojim sporazumom sa Saudijskom Arabijom praktično ukinuo jedan od glavnih razloga zbog kojih je rat započet.

Naravno, postoji i drugi faktor koji stoji iza nastavka bombardovanja. Čini se da Tramp pokušava da izdejstvuje ustupak od Irana koji bi mu omogućio da sačuva obraz pre nego što se njegovi republikanci suoče sa katastrofalnim rezultatima na međuizborima. Ali to teško može biti razlog za nastavak krvoprolića i razaranja.

Objavljivanje detalja o saudijskom sporazumu dolazi u trenutku kada Trampova administracija pokušava da ubedi Kongres da finansira krajnje nepopularan rat u čijem pokretanju Kongres nije imao nikakvu ulogu.

Ministar odbrane Pit Hegset navodi da je rat do sada koštao 37,5 milijardi dolara. To je otprilike iznos koji bi mogao da pokrije, na primer, jednogodišnju pomoć za stanovanje za 2,3 miliona ljudi sa niskim primanjima, ili da omogući da oko sedam miliona ljudi zadrži svoje zdravstveno osiguranje.

A da stvar bude još gora, Hegset želi ukupno 67,1 milijardu dolara kako bi se rat nastavio. Pošto Tramp ne može da iznese uverljivo opravdanje za svoj besmisleni rat, Kongres bi trebalo da kaže ne. Ovaj rat nikada nije trebalo da počne i sada je jasno da ne bi trebalo da se nastavi.