Biznis oročen na 30 godina: Zašto je nuklearni sporazum SAD i Saudijske Arabije savršena metafora za Trampovo predsedništvo?

Potpuni detalji sporazuma još nisu objavljeni, ali je trenutak njegovog objavljivanja izazvao kontroverze, jer se rat SAD protiv Irana delimično vodi upravo zbog nastojanja da se Teheranu onemogući domaće obogaćivanje uranijuma i učini gotovo nemogućim da Iran izgradi nuklearno oružje.

Tokom dugotrajnih pregovora koji su se vodili kroz više američkih administracija, Vašington je takođe strahovao da bi Rijad mogao da potraži nuklearnu tehnologiju na drugom mestu ukoliko mu Sjedinjene Države ne obezbede ono što želi.

Saudijska Arabija već dugo poručuje da bi, ukoliko ne bude sarađivala sa SAD, mogla da se okrene Kini ili Rusiji, koje imaju drugačije standarde kada je reč o sprečavanju širenja nuklearne tehnologije.

U izjavi za CBS, Dan Samner, izvršni direktor kompanije Westinghouse Electric Company, američke kompanije za nuklearne reaktore za koju se očekuje da će podržati razvoj nuklearnog programa Saudijske Arabije, je rekao da najava američke vlade o pokretanju sporazuma o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Saudijskom Arabijom „predstavlja istorijski korak koji jača energetsku bezbednost, proširuje mogućnosti za američku industriju i radnike i donosi značajne dugoročne koristi u vidu ekonomskog rasta i investicija za obe zemlje“.

Dan ranije, ministar odbrane SAD Pit Hegset pojavio se pred američkim Senatom kako bi zatražio dodatna sredstva od senatskog odbora za aproprijacije, dok SAD nastavljaju kampanju čiji je cilj sprečavanje Irana da razvije sposobnosti za obogaćivanje uranijuma i nabavi nuklearno oružje.

Pre nego što je sporazum objavljen, Rouzmeri Kelanik, direktorka programa za Bliski istok u organizaciji Defense Priorities, upozorila je u objavi na društvenim mrežama.

„Davanje Saudijskoj Arabiji tehnologije za obogaćivanje uranijuma je užasna ideja iz mnogo razloga. Ali posebno je besmisleno uraditi to usred rata zbog iranskog nuklearnog programa“, navela je ona.

Ona je odluku opisala kao nepromišljenu i suprotnu interesima nacionalne bezbednosti SAD.

„Saudijsko obogaćivanje uranijuma izvršilo bi ogroman pritisak na Iran da napravi bombu. Da li Tramp POKUŠAVA da izazove Iran da razvije nuklearno oružje?“ upitala je ona.

Džon Erat, viši direktor za politiku u organizaciji Centar za kontrolu naoružanja i neširenje oružja, rekao je za CNN da bi svako odsustvo standardnih protokola Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) – koji su bili uključeni u nedavni američki sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima predstavljalo „potencijalno veoma veliki problem“.

On je dodao da su takvi standardi neophodni kako bi se osiguralo da „Saudijska Arabija ne sprovodi aktivnosti obogaćivanja uranujuma koje bi dovele do sposobnosti izrade nuklearnog oružja“.

Administracija se nada da bi sporazum mogao dodatno promeniti odnos snaga u korist SAD tako što bi učvrstio odnose sa Saudijskom Arabijom.

Međutim, time što se sugeriše da američki saveznici imaju pravo na obogaćivanje uranijuma, dok ga protivnici nemaju, sporazum bi mogao izvršiti snažan pritisak na međunarodni sistem sprečavanja širenja nuklearnog oružja i podstaći Iran da traži sopstvene partnere.

A pregovaranje o nuklearnom sporazumu sa Iranom već je bilo izuzetno teško. Administracija bi sada mogla dodatno da oteža situaciju time što je pristala na sporazum sa Saudijcima koji se odnosi na period od više decenija, jer će Iran gotovo sigurno zahtevati slična prava na obogaćivanje uranijuma.

Nije prvi put da Tramp preuzima rizik na Bliskom istoku

Saudijski sporazum nije prvi put da Tramp preuzima rizik na Bliskom istoku bez jasne predstave o tome kako će se posledice razvijati godinama kasnije.

Često se čini da je njegov instinkt da odbaci postojeće konvencije, ignoriše međunarodne sporazume i zauzme remetilački kurs postao cilj sam po sebi.

Predsednik takođe izgleda ponosan na to što radi upravo suprotno od svojih prethodnika.

Većina modernih predsednika pokušavala je da izbegne rat sa Iranom.  Tramp je raskinuo međunarodni sporazum kojim je bio ograničen iranski nuklearni program, naredio ubistvo šefa iranske nacionalne bezbednosti Kasema Sulejmanija tokom svog prvog mandata, bombardovao iranska nuklearna postrojenja prošle godine i pokrenuo veliki rat protiv Islamske Republike u februaru.

Moderne američke administracije zaključivale su da je najbolji način da se Izrael zaštiti podsticanje rešenja sa dve države za Izraelce i Palestince. Tramp je Izraelu dao prostor da tu ideju potisne kroz tvrdu politiku u Gazi i na Zapadnoj obali.

Tramp je ove godine obećao da će ukloniti oznaku Sirije kao države koja podržava terorizam, uvedenu još 1979. godine, oslanjajući se na prijateljski odnos sa novim predsednikom Sirije Ahmedom al-Šarom, liderom bivše frakcije povezane sa Al Kaidom. Kritičari su tvrdili da je Tramp trebalo da iskoristi ukidanje te oznake kako bi izdejstvovao političke reforme, poboljšanje ljudskih prava i mere protiv terorizma.

Tramp je takođe promenio dosadašnji pristup prema Saudijskoj Arabiji. Američki predsednici često su pažljivo balansirali odnose sa kraljevstvom i drugim zalivskim državama, koje su važni saveznici SAD, ali vode autoritarne politike suprotne demokratskim vrednostima.

Tramp, međutim, otvoreno pokazuje divljenje prema arapskim liderima sa jakom rukom i vidi njihove bogate zemlje u razvoju kao ogromno tržište za poslovanje, u kojem njegova porodica ima značajne poslovne interese.

Zašto Trampov tim vidi vrednost u riziku?

Trampove pristalice s pravom ukazuju da decenije američke politike na Bliskom istoku nisu uspele da stvore stabilnost. One tvrde da on preduzima neophodne korake koje prethodni predsednici nisu imali hrabrosti da sprovedu.

Ministar odbrane Pit Hegset rekao je senatorima u utorak da njegov predsednik zaslužuje pohvalu zbog „hrabrosti da osigura da ludi islamisti ne mogu da imaju nuklearno oružje kojim bi nas držali u šaci“.

Ali opasnosti takvog pristupa očigledne su u slučaju Irana. Američka borba da izađe iz rata za koji je Tramp više puta tvrdio da je već dobio pomaže da se objasni zašto su njegovi prethodnici oklevali da uđu u sveobuhvatan sukob.

Demokratski kritičari optužuju predsednika da zanemaruje političke, istorijske i ideološke faktore koji su oduvek ukazivali da Iran nikada neće jednostavno popustiti pod američkim pritiskom.

Tramp, prema njihovom mišljenju, nije postavio ključna pitanja o tome šta bi usledilo nakon američkog napada – uključujući mogućnost da bi Teheran pokušao da zatvori Ormuski moreuz.

Ovaj sukob odražava ponavljajući obrazac: planovi napravljeni u Vašingtonu često se raspadnu kada se suoče sa stvarnošću Bliskog istoka.

Iako Tramp i članovi njegove administracije imaju snažne odnose sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, veze Vašingtona sa kraljevstvom možda neće zauvek biti tako čvrste.

Ne postoji garancija da zemlja u narednim decenijama neće pasti pod vlast radikalnijih lidera, u regionu koji je često destabilizovan islamskim fundamentalizmom.

To je posebno zabrinjavajuće kada su u pitanju nuklearni programi.

„Američki partner danas nije nužno američki partner sutra. Kada se tehnologija jednom prenese, SAD ne mogu garantovati da će zadržati kontrolu nad tom tehnologijom“, rekla je Davenport.

Međutim, Tramp često deluje kao da se mnogo ne brine o tome šta će se dogoditi nakon što napusti funkciju.

Jedna od omiljenih predsednikovih fraza „Videćemo šta će se dogoditi“ u kontekstu Bliskog istoka dobija posebno uznemirujuće značenje.

Biznis u središtu Trampove spoljne politike

Novi sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Saudijskom Arabijom, potpisan u sredu, oslikava filozofiju upravljanja predsednika SAD Donalda Trampa.

Pre svega, to je dogovor – taj čuveni biznis koji se nalazi u središtu Trampove spoljne politike, ali i njegovog čitavog životnog pristupa.

Taj sporazum bi takođe mogao postati primer Trampove spremnosti da zaobiđe međunarodne protokole i konvencije koje su predstavljale temelje poretka u svetu predvođenog Sjedinjenim Državama.

A time što unosi novu dozu nestabilnosti u region koji je već poput bureta baruta, Tramp pokazuje sklonost ka velikim geopolitičkim rizicima, čak i dok se njegov prethodni rizik u Iranu čini kao da izmiče kontroli.

To je suštinski Trampov stil: bilo da pokušava da preoblikuje Bliski istok ili da preuredi Belu kuću, on deluje bez potpunog uvida u to šta će se dogoditi kada se svi delovi slože.

Sporazum vredan više milijardi dolara, sa trajanjem od 30 godina, potencijalno pomaže Saudijskoj Arabiji da izgradi kapacitete za obogaćivanje uranijuma.

Administracija ovaj sporazum predstavlja kao uspeh na više nivoa:Kao sporazum koji ispunjava najviše standarde u oblasti sprečavanja širenja nuklearnog oružja,  veliki podsticaj za američku nuklearnu industriju i kao jačanje odnosa sa ključnim saveznikom.

Vašington već najmanje deceniju pokazuje interesovanje za postizanje sporazuma o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Saudijskom Arabijom, iako se činilo da bi administracija Džo Bajdena verovatno tražila strože uslove.

A da Sjedinjene Države nisu sklopile taj sporazum, konkurenti poput Kine rado bi preuzeli poslovne prilike u kraljevstvu – čime bi stvorili sopstvenu geopolitičku uporišnu tačku u regionu.