EPA/YURI GRIPAS / POOLPredsednik Donald Tramp uveo je carine od 50 odsto na većinu kanadske robe, tvrdeći da Kanada nepravedno diskriminiše američke automobile, alkoholna pića i mlečne proizvode, prenosi AP.
Ovaj potez mogao bi da izazove novi talas ekonomskog haosa, uz rizik od viših stopa inflacije i dodatnog pogoršanja odnosa između dve zemlje koje su pre Trampovog povratka u Belu kuću bile veoma tesno povezane.
Zvaničnik administracije koji je najavio ovu meru rekao je da je Kanada, pored Kine, jedna od retkih zemalja koje su uzvratile na prethodne Trampove carine i da zbog toga mora da snosi posledice.
Zvaničnik je insistirao na anonimnosti tokom razgovora sa novinarima uoči predsednikove odluke i rekao da je Tramp potpisao tri proglasa kojima se pokreće uvođenje carina na osnovu člana 338 Zakona o trgovini iz 1930. godine.
Nekoliko demokratskih poslanika prošle godine predložilo je ukidanje tog člana, tvrdeći da bi Tramp mogao da ga iskoristi za destabilizaciju ekonomije.
Nove carine od 50 odsto neće se odnositi na energente, kalijum (potašu), ribu i ključne minerale, ali će obuhvatiti robu koja je ranije bila zaštićena od uvoznih dažbina Sporazumom SAD–Meksiko–Kanada (USMCA).
Taj trgovinski sporazum iz 2020. godine Sjedinjene Države nisu obnovile, što je pokrenulo nove pregovore koji bi mogli da traju sve do 2036. godine.
Bela kuća je u informativnom dokumentu navela da će carine stupiti na snagu za 30 dana, što ostavlja prostor za pregovore, budući da Tramp nije uvek sprovodio u delo najavljena povećanja poreza na uvoz.
Kanadski premijer Mark Karni rekao je u saopštenju da njegova vlada veruje u „prednosti slobodne i fer trgovine“, ističući da je Kanada potpisala „više od 20 novih ekonomskih i bezbednosnih partnerstava“. Dodao je da je Kanada spremna za pregovore sa Trampovom administracijom.
„Ovaj trgovinski spor povećao je troškove za porodice, naročito u SAD“, rekao je Karni. „Kanada je spremna da intenzivno učestvuje u rešavanju otvorenih pitanja sa SAD, na obostranu korist naših građana.“
Kanada se suočava sa rizikom šireg trgovinskog rata
Ipak, carine bi mogle da prerastu u širi trgovinski rat dok Kanada pokušava da zaštiti svoju ekonomiju. Premijer kanadske provincije Ontario Dag Ford upozorio je na mogući sukob.
„Ako ove carine stupe na snagu, Kanada bi trebalo da odgovori recipročno, dolar za dolar“, napisao je Ford na društvenim mrežama.
Kendas Lejng, izvršna direktorka Kanadske privredne komore, ocenila je poteze Trampove administracije kao „žalosne“, ali je navela da dve zemlje moraju da iskoriste period od 30 dana pre stupanja carina na snagu „kako bi ostvarile značajan napredak u formalnim pregovorima“.
Kris Svonger, izvršni direktor Saveta za destilovana alkoholna pića Sjedinjenih Država, takođe je pozvao na postizanje dogovora: „Pozivamo donosioce odluka sa obe strane granice da nastave sa pregovaranjem kako bi se obnovio pristup tržištu za američka žestoka pića i izbegla dalja šteta po američki sektor ugostiteljstva.“
Međutim, korišćenje zakona od pre 96 godina iz vremena Velike depresije za uvođenje carina povećava određene rizike, jer bi se te carine mogle primeniti i na druge trgovinske partnere SAD, a ne samo na Kanadu, i uneti „ogromnu neizvesnost“ u globalnu ekonomiju, rekao je Skot Linsikom, potpredsednik za opštu ekonomiju u libertarijanskom istraživačkom centru Institut Kejto.
„Prešli smo Rubikon“, rekao je Linsikom. „Pozivanje na član 338 je nuklearna opcija kada je reč o Trampovim carinama“.
Carine predstavljaju i politički izazov za Trampa
Nove carine nose ozbiljne političke i ekonomske rizike za Trampa uoči međuizbora u novembru, na kojima će se odlučivati o kontroli nad Kongresom. Njegove carine uvedene prošlog aprila tokom takozvanog „Dana oslobođenja“ izazvale su potres na finansijskim tržištima zbog strahovanja od inflacije i recesije, što ga je navelo da privremeno ublaži mere i otvori period za pregovore.
Vrhovni sud je u februaru presudio da Tramp nije imao zakonska ovlašćenja da uvede te carine pozivajući se na vanredno ekonomsko stanje, zbog čega je administracija morala da pronađe druge načine za povećanje uvoznih dažbina na osnovu niza zakonskih ovlašćenja.
Carine su porezi na uvoz koje kompanije mogu preneti na potrošače kroz više cene. Predsednik tvrdi da će troškovi izazvani carinama podstaći premeštanje proizvodnje u SAD, iako za to u ekonomskim podacima postoji malo dokaza.
„Ovi novi porezi povećaće cene za američke porodice i verovatno dovesti do uzvratnih mera koje će pogoditi upravo industrije za koje Tramp tvrdi da želi da ih zaštiti“, rekla je poslanica Suzan DelBene iz Vašingtona, predsedavajuća Demokratskog kongresnog izbornog komiteta.
Najnovije uvozne dažbine mogle bi dodatno pogoršati Trampove već slabe ocene kada je reč o ekonomiji. Tokom predsedničke kampanje obećavao je biračima da će sniziti cene, ali je godišnja stopa inflacije porasla otkako je stupio na dužnost, jer carine i rat u Iranu podižu cene nafte.
Tramp više puta napadao Kanadu zbog trgovinskih pitanja
Zvaničnik Trampove administracije rekao je da je predsednik takođe zatražio od svojih savetnika da razmotre dodatne carine prema Kanadi zbog kanadskih šumskih požara koji su pogoršali kvalitet vazduha u SAD. Tramp je ranije javno pretio takvom merom u objavama na društvenim mrežama.
Na finalu Svetskog prvenstva u fudbalu u nedelju, Tramp je utakmicu gledao zajedno sa Karnijem. Zvaničnik Trampove administracije rekao je da njihov zajednički boravak na utakmici nije bio radna poseta posvećena razgovorima o trgovini i carinama.
U proglasima o uvođenju carina Tramp tvrdi da Kanada diskriminiše američke automobile, alkoholna pića i sir u odnosu na druge zemlje, ali se njegov argument velikim delom zasniva na uzvratnim merama koje je Kanada preduzela nakon što je američki predsednik uveo carine Kanadi pod izgovorom da ta zemlja mora više da učini na sprečavanju krijumčarenja fentanila.
Tramp je u proglasu o automobilima naveo da je Kanada od aprila 2025. zadržala carinu od 25 odsto na uvoz američkih motornih vozila koja nisu ispunjavala uslove za povlašćeni tretman prema sporazumu USMCA.
Bela kuća je navela da su, kada je reč o alkoholu, sve osim dve kanadske provincije i teritorije prošle godine obustavile kupovinu i prodaju američkih alkoholnih pića, što je takođe bila reakcija na Trampove carine i njegove provokacije da bi Kanada mogla postati 51. američka savezna država.
Međutim, Tramp se već dugo protivi načinu na koji Kanada tretira američki sir, tvrdeći u svom proglasu da Kanada, kada je reč o mlečnim proizvodima, diskriminiše SAD u odnosu na Evropu.
Odnos između Trampa i Karnija je zategnut, pri čemu je Karni, bivši guverner centralne banke, tokom prošlogodišnje predizborne kampanje obećavao da će se za Kanadu boriti „podignutih laktova“ (elbows up).
Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj u januaru, Karni je kritikovao Trampa – iako ga nije imenovao – rekavši da „najmoćnije“ zemlje koriste ekonomiju kao sredstvo pritiska nad slabijim državama.
Tramp je tada odgovorio rečima: „Kanada postoji zahvaljujući Sjedinjenim Državama“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
