Kuda (bre) idu divlje svinje?

Afrička kuga svinja ponovo je zahvatila Srbiju i udarila na Mačvu i Srem, glavne svinjarske krajeve naše zemlje.

Virus je ušao i na velike farme, proširio se brzo čitavom zemljom i odneo preko 30.000 svinja. Neke su uginule, a neke su morale da budu eutanazirane.

Dakle, situacija je izuzetno ozbiljna jer bolest, za koju nema leka, pustoši naš već ojađeni stočni fond, što znači samo jedno – novi razlog za podele.

Kao i obično u nas Srba kada izbije neki problem, to iskoristimo da se prvo posvađamo, da se međusobno okrivimo i da upiremo prstom.

Imamo one koji krive državu za mlaku reakciju, s druge strane Ministarstvo poljoprivrede krivi svinjare i preti im strožim kaznama, a čini se da su za sve krive divlje svinje.

Dok bande divljih svinja haraju slobodno Srbijom i šire virus, država nema snage da se s njima obračuna, iako brojni stručnjaci savetuju da ih sve treba zatvoriti ili pobiti.

Divlje svinje preko noći postale su arhineprijatelj našeg naroda i treba ih uništiti da bismo sačuvali domaće svinje.

“Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih.”

Ponovo imamo svinje koje su “jednakije”, a možda vlast, zapravo, i treba dati svinjama, one bi se sigurno lakše dogovorile i našle rešenje za problem nego ljudi.

Niko ne osporava da problem postoji, niti da nekontrolisano razmnožavanje i kretanje divljih svinja utiče na to da se taj problem širi, ali to nije jedino problematično. Ovo pitanje mora da se razmatra hladne glave, kako bi se pronašlo što brže i bezbolnije rešenje.

Dakle, neophodno je da stočari, država i struka sednu za isti sto, a kad kriza prođe, da se traži krivac.

Potrebno je edukovati stočare o tome na koji način se svinje drže, kako se farma održava, koje biosigurnosne mere je potrebno ispoštovati i šta raditi u slučaju pojave bolesti.

Nije baš patriotski zaraženu svinju baciti u jarak pored puta ili je zaklati što pre da niko ne primeti da je imala virus, ali to je već stvar morala.

Potrebno je raširiti svest da problem možemo da rešimo samo zajedno, ako se svi držimo pravila i radimo po procedurama. Što pre to shvatimo, pre će se virus obuzdati, a onda treba raditi na tome da nikad više ne buknu ovakva žarišta.

Na državi je da nađe adekvatno rešenje za divlje svinje i da što pre stočarima isplati novac i pravično nadoknadi štetu. Na stočarima je da budu savesni i primenjuju mere, a ako do virusa dođe, da to ne kriju.

Kad već nema sloge među nama, neka nam moto bar bude: “Samo svinja Srbina spasava”, jer kad je svinja u oboru, nema zime u domu.