Da li je Tramp uvukao SAD u beskrajni rat u Iranu?

Tramp i njegovi savetnici odbacivali su tvrdnje da time krše ponovljena predizborna obećanja da neće započinjati nove sukobe i da će okončati američke „beskrajne ratove“, misleći prvenstveno na Avganistan i Irak.

Početkom marta, nedelju dana nakon početka rata, Tramp je izjavio da će prihvatiti samo „bezuslovnu predaju“ iranske teokratske vlade. Zapretio je da će uništiti veliki deo iranskih vojnih kapaciteta, pozvao na narodni ustanak i govorio o svrgavanju režima koji je došao na vlast nakon Islamske revolucije u Iranu 1979. godine.

Naravno, Trampova grandiozna obećanja pokazala su se, ocenjuje Mohamad Bazi, kolumnista Gardijana, direktor Centra za bliskoistočne studije i profesor novinarstva na Univerzitetu Njujork, kao još jedno poglavlje u dugoj istoriji američke imperijalne oholosti.

Tramp je time prekršio više obećanja koja je dao umornoj američkoj javnosti da tokom svog drugog mandata neće započinjati nove ratove.

U novembru 2024. godine, u pobedničkom govoru nakon izbora na Floridi, Tramp je samouvereno poručio Amerikancima: „Neću započinjati ratove. Zaustavljaću ratove“.

Sada se prekid vatre koji je postigao sa Teheranom raspao, a Tramp rizikuje da uvuče SAD u još jedan beskrajni rat – ovog puta u Iranu.

Sredinom juna, SAD i Iran postigli su memorandum o razumevanju koji je uključivao i ponovno otvaranje Ormuškog moreuza, kroz koji je pre nego što ga je Iran zatvorio tokom rata prolazila petina svetskih isporuka nafte i tečnog gasa.

Taj sporazum je u suštini predstavljao 60-dnevno produženje prekida vatre postignutog početkom aprila, ali nije doveo do ponovnog otvaranja tog ključnog plovnog puta, jer je Tramp u međuvremenu uveo pomorsku blokadu iranskih brodova u regionu.

Tramp je izjavio da memorandum „postiže sve što smo nameravali da postignemo“, iako je njime odloženo rešavanje najtežih pitanja uključujući ograničenja iranskog nuklearnog programa i mogućnost da Teheran kontroliše Ormuški moreuz za buduće pregovore.

„Brodovi sveta, pokrenite motore“, napisao je Tramp na društvenim mrežama kada je prošlog meseca objavio privremeni sporazum. „Neka nafta poteče!“

Ali obe strane su imale različita tumačenja tog dogovora, pa se sporazum raspao za manje od mesec dana. Tokom poslednjih deset dana, napadi „oko za oko zub za zub“ ponovo su gurnuli region ka potpunom ratu.

Iran je napao naftne tankere koji su prolazili kroz moreuz u blizini obale Omana, u južnom delu plovnog puta koji je američka vojska preporučila brodovima kako bi izbegli iransku kontrolu.

Pentagon je pokrenuo svakodnevne talase vazdušnih napada na ono što je opisao kao iranske komandne centre, lansirne položaje raketa i dronova, sisteme protivvazdušne odbrane i komunikacione mreže.

Poslednjih dana SAD su takođe bombardovale mostove širom južnog Irana, a Tramp je zapretio uništavanjem iranskih elektrana i druge civilne infrastrukture, što bi verovatno predstavljalo ratni zločin.

Teheran je uzvratio raketnim i dron napadima na američke vojne baze širom Bliskog istoka i zapretio da će obnoviti napade na energetsku infrastrukturu svojih zalivskih suseda. Tramp je ponovo uveo blokadu iranskog pomorskog saobraćaja, a promet kroz Ormuski moreuz usporio je gotovo do potpunog zastoja.

Cena nafte dostigla je najviši nivo u poslednjih mesec dana, premašivši 90 dolara po barelu, i ponovo poremetila globalnu ekonomiju.

U petak su iranske balističke rakete pogodile vazdušnu bazu u Jordanu, kada su poginula dva američka vojnika, dok se treći vodi kao nestao u akciji.

Pentagon je saopštio da je još jedan pripadnik američkih snaga poginuo u subotu na severu Iraka, gde SAD imaju baze. Od početka rata poginulo je 17 američkih vojnika, a oko 430 je ranjeno.

Tramp je ranije izjavio da bi pogibija američkih vojnika izazvala veliku američku odmazdu protiv Irana. To je još jedan način na koji je Tramp doveo sebe u situaciju beskrajnog ciklusa bombardovanja i vojne eskalacije.

On nema strategiju kojom bi američku vojnu nadmoć pretvorio u trajni politički sporazum sa Teheranom, a mesecima se koleba između pokušaja da postigne veliki dogovor i pretnji da će obnoviti rat punih razmera.

Tokom većeg dela sukoba, obim pregovora kao i ukupna američka politika prema Iranu delovali su kao da zavise od Trampovog promenljivog raspoloženja.

Sa svoje strane, iranski režim je preživeo atentat na svoje najviše lidere i izdržao nedelje intenzivnog bombardovanja SAD i Izraela, dve najmoćnije vojske sveta. U ranim satima sukoba, 28. februara, zajednički američko-izraelski vazdušni napadi ubili su vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija, i više od 30 drugih visokih iranskih zvaničnika.

Preživelo rukovodstvo režima brzo je postavilo Hamneijevog sina, Modžtabu Hamneija, za novog vrhovnog vođu. On ima podršku tvrdokornih generala Korpusa čuvara Islamske revolucije (IRGC), najmoćnije vojne i ekonomske sile u zemlji.

Iranski lideri izašli su iz sukoba osnaženiji i sa većim uticajem nego pre Trampovog neuspešnog rata. Shvatili su da Teheran može da drži svetsku ekonomiju kao taoca koristeći oružje koje je mnogo efikasnije od njegovih raketa i dronova: kontrolu nad Ormuškim moreuzom, koja Iranu omogućava da poremeti ne samo isporuke nafte i tečnog gasa, već i ključne poljoprivredne proizvode poput đubriva.

Iran ima i druge oblike ekonomskog uticaja koje bi mogao da iskoristi ako Tramp odluči da obnovi rat punih razmera.

Teheran bi mogao da izvrši pritisak na Hute, svoju savezničku miliciju koja kontroliše velike delove Jemena, da poremeti međunarodni pomorski saobraćaj kroz Crveno more, što bi dodatno destabilizovalo globalno snabdevanje energentima.

Nakon izraelske invazije na Gazu 2023. Huti su počeli da ispaljuju rakete i dronove na brodove koji prolaze oko moreuza Bab el Mandeb, mesta gde se Crveno more najviše približava područjima Jemena pod kontrolom Huta.

Brodarske kompanije preusmerile su stotine plovila oko južne Afrike, što je povećalo troškove osiguranja i dodalo hiljade kilometara putovanju teretnih brodova između Azije i Evrope.

Za sada Huti nisu u potpunosti ušli u sukob, ali je milicija u ponedeljak objavila blokadu saudijskih luka i brodova. To bi moglo dodatno da izvrši pritisak na cene energije, jer je Saudijska Arabija poslednjih meseci izvozila milione barela svoje nafte preko rute Crvenog mora kako bi zaobišla zatvaranje Ormuškog moreuza od strane Irana.

Teheran može da poremeti energetska tržišta i na druge načine: mogao bi da proširi napade na infrastrukturu za proizvodnju i izvoz nafte i gasa u svojim susedima u Persijskom zalivu, uključujući Kuvajt, Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Svi ovi scenariji verovatno bi doveli do naglog rasta cena energenata i mogli bi da izazovu globalnu recesiju. Ipak, Tramp za sada pokazuje malo naznaka da želi da se povuče sa ivice šireg rata sa Iranom, koji bi mogao uključiti raspoređivanje američkih kopnenih snaga i proširiti se na susedne zemlje.

Tramp, zaključuje Bazi, ulazi u potencijalni beskrajni rat koji je sam stvorio.