Kukuruz podgoreva, a kanali zapušteni: Ako ne padne „odlučujuća“ kiša, rod na nekim parcelama će biti prepolovljen

Nedostatak padavina tokom ključnih faza razvoja useva, visoke temperature i sve izraženiji efekti klimatskih promena ostavili su ozbiljne posledice na pšenicu, dok je sudbina kukuruza, šećerne repe i drugih prolećnih kultura i dalje neizvesna.

Istovremeno, poljoprivrednici upozoravaju da, osim vremenskih prilika, njihov opstanak ugrožavaju i visoki troškovi proizvodnje, niske otkupne cene, kao i zapušten sistem za navodnjavanje koji bi trebalo da ublaži posledice suše.

Poljoprivrednik iz Banatskog Karađorđeva Milan Bogunović za Danas podseća da su prošle godine imali katastrofalnu situaciju sa kukuruzom.

„Od nula do dve tone po jutru smo imali prinos, što je ispod cene koštanja. Cena koštanja je negde na tri do tri i po tone. Iz te godine smo ušli u ovu, gde nas je dočekala prolećna suša u pšenici – od 15. februara nije pala ni kap kiše 44 dana, pa je bila neka kiša oko 1. aprila i onda još 33 dana bez kiše“, ukazuje on.

Pšenica je zato dala svega od 700 kilograma do tri i nešto tone po jutru, dodaje.

„Kada imate tri tone prinosa, to vam je oko nule, ako ne uračunamo amortizaciju i sopstveni rad u to“, napominje Bogunović.

Prema njegovim rečima, sever Banata je prošao još lošije i oni su imali manje od 500 kilograma po jutru, jer su njih zahvatile još veće suše i promašila ih kiša oko 1. aprila.

Naš sagovornik navodi da poljoprivrednici u ovom kraju imaju i zalivani kukuruz, koji će biti bolji.

„Zalivamo ono što je na kanalima, s tim što su nam kanali trenutno presušili. Kanal koji ima dva do tri metra vode, sad je na pola metra. Sistem Dunav-Tisa-Dunav (DTD) je u katastrofalnom stanju zbog zapuštenosti mreže i zbog neulaganja. Vegetacija je zagušila kanale jer smo izbacili poribljavanje amorom zbog nekih ekoloških standarda, a ta riba je dole rešavala podvodnu vegetaciju i kanali su imali svoj projektovani protok“, pojašnjava Bogunović.

Kada je to ukinuto, ukazuje on, kada kanali treba da pokažu kapacitet za koji su projektovani, recimo pet kubika po sekundi, oni ne pokažu ni dva.

„Kad nama najviše treba vode, Dunav i Tisa su najniži“, naglašava naš sagovornik.

Na Tisi su, podseća, u ovom trenutku otvorene četiri kapije.

„Kod Bečeja Tisa ima veliku branu i tu se reguliše nivo DTD kanala sve do Begeja. Oni to otvaraju da bi dodali malo vode Dunavu, kako bi pravili struju, a pravljenje hrane je sekundarno“, poručuje Bogunović.

Zbog toga je, navodi, priča o navodnjavanju bespredmetna.

„Mi navodnjavamo sa naftom koja je 220 dinara, a usev koji proizvodimo košta 20 dinara, mnogo je to neisplativo. Savremeni svet i neki veliki sistemi navodnjavaju na struju, koja je osam puta jeftinija od dizela. A sektor malih poljoprivrednika ima jedino šansu na dizel da navodnjava, što nije ekonomično“, ukazuje.

Kada je reč o prinosu, on procenjuje najviše do tri tone kukuruza po jutru na nezalivanim usevima, dok će na zalivanim biti oko pet do šest tona po jutru.

„Što se tiče suncokreta, on se kreće od pristojnog do malo slabijeg, on bolje trpi suše i biće možda jedina kultura na kojoj ćemo imati neku računicu“, kaže Bogunović.

Situacija je nešto bolja u Bačkoj, ali ne sjajna.

Poljoprivrednik iz Kisača Goran Filipović za naš portal podseća da je pšenica odmah posle zime, u februaru i martu, izgledala odlično i obećavala, ali se na kraju ispostavilo da je sušni period u aprilu uzeo danak.

„Prosek prinosa pšenice u Bačkoj je negde između pet i po do šest tona, a na nekim parcelama i do sedam tona po hektaru. Ali ona lošija zemljišta su ove godine dala više, što se inače ne dešava, a nije ga bilo na najboljim zemljištima i tu je pšenica podbacila. Što je verovatno isto posledica te suše“, smatra on.

Problem su, naglašava, i prinos i cena.

„Sveukupno sa ovom cenom i tim rodom od tri pa do najviše četiri tone po jutru, ništa ne ostaje nama, to su samo gubici“, upozorava Filipović.

Kako podseća, reporamaterijal je već nekoliko godina jako skup, a cena pšenice stoji na nivou još iz 2010. godine, na 20 dinara.

„Sada se spekuliše da li će biti 19 ili 21 dinar, nama to ne znači puno, svakako će biti loše i neće nas to izvaditi. Da je 30 dinara moglo bi sa tim da se živi, jer je i Zadružni savez izneo procenu da je proizvodna cena žita ove godine 27 dinara, što znači da je samo preko toga neka zarada“, objašnjava naš sagovornik.

Kako dodaje, situacija sa uljanom repicom je kao i kod žita – od tone i po do dve tone po jutru.

Međutim, Filipović naglašava da je ono što je posejano u proleće pod znakom pitanja.

„Imamo parcele gde kukuruz već podgoreva, jer su i kiše padale reonski. Na razdaljini od dva do tri kilometra u našem ataru se vidi razlika gde je palo 20, a gde pet litara kiše. To su velike oscilacije i ti letnji pljuskovi će odrediti rod kukuruza, šećerne repe i suncokreta“, navodi on.

Na nekim atarima je, dodaje, situacija već problematična ako kiša ne padne u narednih nedelju dana.

„Na nekim delovima, gde je bilo više kiše, kukuruz se drži i lepi su klipovi, i sve je kako treba za sada. Strah nas je sad od toga gde će preskočiti ova naredna, odlučujuća kiša. Gde ne padne tu će rod biti značajno umanjen, a na nekim parcelama i do 50 odsto“, ukazuje Filipović.

Što se tiče suncokreta, kako kaže, on za sada izgleda najbolje od svih kultura.

„Obećava da će biti dobra godina za njega, on je sad u fazi nalivanja zrna i njemu bi sada dobro došla jedna kiša. Tada bi od njega bio pristojan rod, da se bar na nekoj kulturi nešto zaradi“, poručuje Filipović.