U delovima Banata ekstremna suša: Bez dovoljno kiše u junu, ratari nemaju čemu da se nadaju

Poljoprivrednici u Srbiji iz godine u godinu muče muku sa vremenskim prilikama, koje neretko značajno oslabe prinose.

Iako se činilo da je godina počela dobro, čini se da suša sve više uzima maha, što potvrđuje i mapa monitoringa suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), na kojoj se vidi kako se preko Srbije prelivaju različite nijanse žute i crvene boje.

Da pojasnimo, žuta boja nam govori da je područje sušno, narandžasta da je umerena ili jaka suša, dok nam crvena govori gde je u Srbiji ekstremna suša.

Celo područje Srbije na ovoj mapi kreće se u nijansama samo te tri boje.

Klimatolog Vladimir Đurđević za Danas objašnjava da standardizovani indeks padavina (SPI) govori koliko trenutno padavine koje su se desile u nekom prethodnom periodu odstupaju od onoga što je klimatološki prosek.

„SPI 1 odnose se na odstupanje padavina u poslednjih mesec dana u odnosu na prosek. SPI 2 odnosi se na dva meseca i slično. Vrednosti idu od minus 2,5 do plus 2,5 i što je indeks više u minusu to je jača suša, odnosno palo je značajno manje padavina nego što su neke očekivane vrednosti“, navodi on.

Kako je naznačeno da se ova mapa odnosi na uslove vlažnosti u odnosu na osnovu SPI određenog za vremenski period od 60 dana, to znači da su podaci za prethodna dva meseca.

„Ono što se vidi na mapi je da je u najvećem delu naše zemlje palo značajno manje kiše nego što su neke očekivane padavine za april i za maj. Trenutno je deficit padavina kada gledamo te dvomesečne akumulacije. Ako se pogledaju tromesečne, taj deficit padavina nije toliko izražen“, objašnjava Đurđević.

Očigledno je, dodaje, da je april bio kritičan, jer nije bilo puno kiše tokom tog meseca.

Kada je reč o poljoprivredi, nedostatak kiše u određenim mesecima značajno utiče na pojedine kulture.

„Ako su nekoj kulturi kjučne aprilske padavine, ona je u problemu. Ako nekoj više znače padavine u maju, možda nije u tolikom problemu. Ovi podaci pokazuju da je veći deo Vojvodine bio u sušnim uslovima tokom proleća. Već ova tri meseca, mart, april i maj su potencijalno kritični, posebno za ratarske kulture poput kukuruza, pšenice i slično“, upozorava Đurđević.

Zbog toga, dodaje, već na kraju proleća postoji rizik da će opet poljoprivredna proizvodnja da podbaci ove godine.

„Posebno je problematično što je kod nas učestalost pojave suše najviše vezana za tri letnja meseca. Već gotovo po pravilu u ta tri meseca imamo manje kiše nego što su bile neke vrednosti iz sedamdesetih godina prošlog veka“, poredi naš sagovornik.

Ove crvene i narandžaste boje na mapi, Đurđević tumači kao početak alarmantnog stanja, za koje ima relativno velikih šansi da se pretvori u alarmantno stanje.

„Veće su šanse da uđemo u alarmantno stanje nego da ne uđemo. Ako u naredne tri ili četiri nedelje ne bude padavina koje su očekivane za jun mesec, imaćemo najverovatnije još jednu poljoprivrednu proizvodnju koja će podbaciti sa prinosom u odnosu na prosek“, upozorava on.

Đurđević podseća da kukuruz ima udeo od oko 66 odsto u našoj ratarskoj proizvodnji, te da njegov pun potencijal godišnjih prinosa zavisi od te kiše u junu.

„Zbog klimatskih promena, kod nas u zemlji je opšti zaključak da je proizvodnja kukuruza visokorizična ratarska delatnost. Očekivanja u smislu prinosa koja su bazirana na nekim ranijim godinama sa početka dvehiljaditih nisu realna. Nećemo se vraćati u te vrednosti, ako se i desi dobra godina u proizvodnji kukuruza, ta godina će biti izuzetak. Ove godine sa nižim prinosima i problemima će se češće javljati i postati neka vrsta standarda“, napominje on.

Doktorka meteoroloških nauka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mirjam Vujadinović Mandić, takođe, naglašava da je količina padavina u aprilu na većem delu teritorije Srbije bila ispod normale.

„To je uticalo da i vrednosti dvomesečnog SPI budu u sušnim kategorijama. Međutim, u zimskim mesecima padavine su bile u kategoriji klimatološke normale ili više, te je trenutno stanje da i pored manjka padavina u poslednja dva meseca u dubljim slojevima zemljišta za sada ima dovoljna količina produktivne vlage“, objašnjava ona.

Ipak, kako dodaje, zbog prostornog rasporeda padavina, trenutno je najveći deficit vode u Vojvodini.

„Situacija još uvek nije alarmantna i zavisiće od padavina u narednom periodu“, kaže Vujadinović Mandić.

Međutim, ona upozorava da je trenutno od suše najugroženija pšenica u Vojvodini, koja je u fazi formiranja zastavičastog lista, u kojoj su joj potrebne padavine.

Suša već nanela ogromnu štetu: Šta kažu poljoprivrednici?

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović za Danas ističe da bi kiša sada bila idealna, ali da je za neke useve već zakasnila.

„Ima nekih reona gde je žito jako podgorelo. Na jednoj parceli gde mi je predusev bila repa, tu mi je žito baš izgorelo, jer repa izvuče mnogo vode i još kad zafali kiše kao sada zna da bude veliki podbačaj“, ukazuje on.

Prema njegovoj proceni trenutnog stanja, prinos će ove godine biti za 30 ili 40 odsto smanjen.

Kako kaže, moguće je da će već početkom naredne nedelje skidati ječam.

„To je dosta rano, ali nemamo izbora. Žetva će doći sigurno bar dve nedelje ranije nego što je uobičajeno, a to je razlog za brigu, jer znači da će biti smanjen prinos“, upozorava Filipović.

Kako dodaje, vegetacija više nije normalna, već je sve ubrzano zbog nedostatka vode i padavina.

„Biljka se brani, hoće što pre da završi svoju vegetaciju, da istera to što ima vode i da proba da izvuče najviše zrna što može taj klas“, objašnjava on.

U poređenju sa prošlom godinom, Filipović kaže da su tada bar rodile jesenje kulture, poput žita i repice.

„Bilo je dovoljno vlage, pa je rod bio solidan. To je nekih četiri tone po jutru ili šest tona po hektaru. Bojim se da sada neće preći četiri do četiri i po tone po hektaru“, ukazuje Filipović.

Kako naglašava, potrebne su Srbiji monsunske kiše da bi nadoknadile nedostatak vode.

„Prema mojoj evidenciji, mi smo u deficitu 1.500 litara za ovih nekoliko godina. To je jedna i po godina prosečnih padavina“, napominje naš sagovornik.

Kada je reč o prolećnim usevima, Filipović smatra da ni za njih neće biti puno bolja situacija.

„Prolećni usevi su tek u fazi male biljke koja ne traži puno vode. Ali ulazimo u leto i bojim se kad bude trebalo kukuruz da raste ili šećerna repa, soja ili suncokret, pitanje je šta će biti“, zaključuje on.

Poljoprivrednik Branislav Čolić iz Udruženja Banatska crnica ukazuje za naš portal da su srednjebanatski i severnobanatski okrug u najgoroj situaciji u Vojvodini, ali i u celoj Srbiji, kada je reč o suši.

„Kod nas je ekstremna suša i zalihe vlage su na nuli. Živimo na infuziji kad kapne ponešto. Dobili smo najmanje kiše u poslednjih par meseci i stanje useva je prilično loše, posebno pšenica koja najviše vode crpi. Suva je i potpaljena i odozgo i odzdo“, upozorava on.

Kako kaže, ne pamte ovakvu situaciju, da je pšenica još od polovine maja počela da gori.

„Na nekim parcelama ne znamo da li će uopšte biti prinosa ili će biti 500 kilograma do tonu po hektaru, što je smešno. Najbolje parcele možda nešto daju, ali to je jedan ili dva procenta njiva“, navodi Čolić.

Sada i ako bi pala neka veća količina kiše, prema njegovim rečima, za pšenicu nema spasa.

„Kiša bi dobro došla za ove prolećne useve, za kukuruz i suncokret, ali i oni već kasne u razvoju. Pšenica je jednostavno izgorela, kao da treba da se vrši za dva ili tri dana, a zapravo treba krajem juna i početkom jula“, napominje naš sagovornik.

Prema njegovom poređenju, prošla godina iako loša, bila je bolja za useve.

„Prošle godine smo nešto pšenice imali, bilo je po 35 ili 36 metara po katastarskom jutru, a onda je došlo katastrofalno leto i ceo jun bez padavina, ali je srećom maj imao neke kiše i pšenica je nešto prinosa dala. Međutim, kukuruz nije dao skoro ništa ili je dao tri ili četiri do 10 metara po katastarskom jutru, što je komično i ne može da pokrije ni seme. A suncokret je prepolovio rod otprilike“, podseća Čolić.

Ove godine, ako je suditi po trenutnoj situaciji, prinos pšenice će biti daleko lošiji nego prošle, naglašava.

„Mislim da će ove godine mnogi da završavaju proizvodnju. Neki su i jesenas davali zemlju u arendu, ali imao je ko da je uzme, sad više ni to neće biti. Ako se nastavi ovako, očekuje se ključ u bravu i da ljudi idu da traže negde drugi posao“, upozorava Čolić.