EPA/Noemi Bruzak HUNGARY OUTPrema novom reprezentativnom istraživanju Instituta Publicus, sprovedenom na zahtev lista Nepsava, svega 25 odsto svih ispitanih smatra da je Tamaš Šuljok bio dostojan, ili bi u budućnosti mogao biti dostojan funkcije predsednika države.
Još manje ispitanika, svega 20 odsto, smatra da bi on lično mogao da predstavlja jedinstvo nacije.
Nešto više, ali i dalje u izrazitoj manjini (26 odsto), jeste onih koji se sećaju da je tokom vladavine Fidesa Šuljok pridavao važnost zaštiti demokratskog funkcionisanja države.
Dosadašnji rad Šuljoka ocenjen je prosečnom ocenom 2,3 na skali od 1 do 5.
Ukupno 31 odsto Mađara strahuje da bi smena Šuljoka putem izmene Ustava mogla da potkopa vladavinu prava i da predstavlja jedan od ključnih koraka u izgradnji autoritarnog sistema. Nasuprot tome, 60 odsto ukupne populacije ne vidi takvu opasnost.
Prema sažetku Instituta Publicus, 45 odsto ispitanih smatra da je „sve u redu“ sa načinom na koji je Šujok Tamaš smenjen, dok 31 odsto smatra da postoje problemi u pogledu vladavine prava. Istovremeno, 15 odsto smatra da način smene ne predstavlja problem za vladavinu prava, ali im se sam postupak ne dopada.
Ukupno 36 odsto ispitanika ocenjuje da je javna rasprava oko smene Šujoka Tamaša važan deo izgradnje novog, demokratičnijeg sistema, dok dodatnih 17 odsto tome pridaje važan simbolički značaj.
Prema podacima Publicusa, 11 odsto stanovništva nije moglo da formira mišljenje, dok 24 odsto smatra da je postupak pokazao da vlada Tise ne poštuje demokratske institucije.
Još 13 odsto ispitanika zastupa stav da cela ova stvar nema nikakav značaj.
Što se tiče mogućeg naslednika, u glasanju među čitaocima lista Blikk, pobedio je Akoš Hadazi, bivši nezavisni poslanik u parlamentu, ispred Petera Barandija, bivšeg ministra pravde, i Agnes Forštofer, aktuelne predsednice parlamenta. Važno je, međutim, naglasiti da, iako je pristiglo gotovo 10.000 glasova, ovaj rezultat po svojoj prirodi nije zasnovan na reprezentativnom istraživanju.
Reprezentativno istraživanje Instituta Publicus pokazuje drugačiju sliku.
Prema tim podacima, 21 odsto ispitanika, što predstavlja relativnu većinu, volelo bi da na mestu predsednika republike vidi Barandija. Njega bi među pristalicama Tise podržalo 34 odsto ispitanih.
Istina je, međutim, da je u međuvremenu Peter Mađar govoreći očigledno o Barandiju jasno stavio do znanja da kandidat iz redova „stare opozicije“ ne dolazi u obzir. Nije poznato u kojoj meri je stav premijera uticao na mišljenje ispitanika: istraživanje je sprovedeno između 16. i 21. jula, dok je Mađar 19. jula objavio da ne želi Barandija kao kandidata.
Otprilike polovina ispitanika nije znala da kaže koga bi želela da vidi na mestu predsednika republike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
