EPA/HAYK BAGHDASARYAN /PHOTOLUREU Kremlju vlada nezadovoljstvo jer im nije pošlo za rukom da odvrate Jermeniju, svoju nekadašnju saveznicu, od prozapadnih težnji.
To su jasno pokazali nedeljni parlamentarni izbori na kojima je stranka Građanski ugovor premijera Nikole Pašinjana osvojila ubedljivu pobedu dovoljnu i za samostalno formiranje vlade.
Tokom glasanja u nedelju, Pašinjan je rekao da će zemlja nastaviti da jača svoju nezavisnost, državnost, demokratiju i vladavinu prava.
„Evropska unija je naš glavni partner u sprovođenju demokratskih reformi i nastavićemo tim putem“, rekao je on, prenosi AP.
Centralna izborna komisija objavila je preliminarne rezultate izbora prema kojima je Pašinjanova stranka Građanski ugovor osvojila 64 mandata, blok Snažna Jermenija 29 mandata, blok „Jermenija“ 12 mandata.
Time stranka Građanski ugovor samostalno formira novu vladu i bira sledećeg premijera, prenosi News Armenia. Istovremeno, obezbeđuje tropetinsku većinu (3/5) ukupnog broja poslanika Narodne skupštine, što omogućava usvajanje ustavnih zakona i izbor određenog broja važnih funkcionera.
Međutim, ne obezbeđuje podršku od 2/3 ukupnog broja poslanika, te nema ustavnu većinu potrebnu za izmene Ustava. Nedostaje joj 6 glasova“.
Moskva je oštro reagovala na mogućnost gubitka još jednog saveznika u onome što smatra svojom sferom uticaja preteći ukrajinskim scenarijom.
U upozoravajućoj poruci, ruski predsednik Vladimir Putin je u maju rekao: „Svi vidimo šta se sada dešava sa Ukrajinom… Kako je sve počelo? Pokušajem Ukrajine da se pridruži EU“.
Kremlj je bio široko optužen za pokušaje uticaja na izborni proces.
Analitičari su ukazali na onlajn dezinformacije, hakerske aktivnosti i narative bliske Kremlju koji predstavljaju saradnju sa Zapadom kao opasnu.
U nedeljama pre izbora, Rusija je pokrenula trgovinski rat protiv Jerevana, zabranivši uvoz više proizvoda iz Jermenije.
Jermenski zvaničnici su takođe upozorili da „neprijatelji slobode“ finansiraju propagandne kampanje.
Za mnoge Jermene, opozicija je i dalje povezana sa ruskim uticajem i oligarhima.
Ko je Nikola Pašinjan?
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan izgradio je svoj politički identitet na mirnim protestima i otporu policijskom nasilju, pisala je RFE.
Iapk pre dve godine nadgledao je nasilnu represiju nad antivladinim demonstracijama.
Video-snimci eksplozija šok-bombi među gomilom demonstranata šokirali su Jermene, ne samo zbog toga što policija to radi pod Pašinjanovom vlašću, već i zbog gorke ironije cele situacije.
Pašinjan je prvi put postao poznat u jermenskoj politici 2008. godine, kada je pomagao u vođenju protesta protiv osporavanih izbora. Ti protesti su nasilno razbijeni od strane policije, uz, prema oceni organizacija za ljudska prava, nesrazmernu upotrebu sile, a 10 ljudi je poginulo. Pašinjan je proveo godinu dana u zatvoru.
Deset godina kasnije, došao je na vlast na talasu novih uličnih protesta nazvanih „Baršunasta revolucija“ zbog njihovog nenasilnog karaktera.
„Shvatio sam da je najbolji način da se spreči nasilje – nenasilje“, rekao je tada za Njujork tajms.
Juna 2024. Pašinjan se suočio sa sve jačim pozivima na ostavku zbog javnog besa izazvanog nizom katastrofalnih vojnih poraza Jermenije i ustupaka njenom protivniku, Azerbejdžanu.
Azerbejdžan je uspešno povratio kontrolu nad Nagorno-Karabahom, koji je decenijama bio pod kontrolom etničkih Jermena uz podršku Jerevana. Vojna ofanziva Azerbejdžana u septembru 2023. godine dovela je do kapitulacije lokalnog jermenskog rukovodstva i egzodusa više od 100.000 etničkih Jermena.
Mnogi detalji sukoba od 12. juna su i dalje sporni. Predsednik parlamenta Alen Simonjan izjavio je da je vođa protesta, arhiepiskop Bagrat Galstanjan, koji je okupio veliki broj ljudi u glavnom gradu, „naredio ljudima da napadnu policiju“. Simonjan je takođe rekao da je reakcija policije bila opravdana.
Nikol Pašinjan je takođe branio postupke policije, ali je rekao da će biti sprovedena istraga o nasilju.
Nerses Kopalijan, profesor političkih nauka, napisao je na mreži X nakon događaja od 12. juna: „Ovde u Jerevanu društvo ovo vidi kao provokativne akcije nekoliko stotina aktivista. Uhapšeni zbog nasilja uglavnom dolaze iz političkih partija/organizacija povezanih sa proruskim, bivšim režimom“.
Govoreći u parlamentu 13. juna, dan nakon nasilja, Pašinjan je optužio demonstrante da ih je organizovao bivši predsednik Robert Kočarjan i poglavar Jermenske apostolske crkve. Takođe je rekao da su demonstranti pokušali da napadnu zgradu parlamenta.
„Policija je branila državnost Jermenije“, rekao je on.
Kada je Nikola Pašinjan predvodio proteste 2018. godine protiv autokratske vlade Serž Sargsjana, postojali su široko rasprostranjeni strahovi da će policija reagovati nasilno, kao što je to učinila 2008. godine. Međutim, iako je tokom tih događaja uhapšeno na stotine demonstranata, protesti nikada nisu dosegli nivo policijskog nasilja koji je viđen 12. juna 2024, ukazuje RFE.
Nakon što je Sargsjan podneo ostavku, tadašnji američki ambasador pohvalio je „profesionalizam“ bezbednosnih snaga.
Pašinjanova vlada je potom pokrenula ambiciozan program reformi, uključujući održavanje slobodnih i poštenih izbora i značajno smanjenje korupcije u zemlji. Ipak, njegov pristup političkim kritičarima dosledno je bio oštar.
Nikola Pašinjan je rođen 1. juna 1975. u Ijevanu.
Od 1991. do 1995. godine studirao je na Jerevanskom državnom univerzitetu. U petoj godini studija bio je isključen sa univerziteta iz političkih razloga.
Od 1992. godine aktivno se bavio novinarstvom. Bio je član redakcija listova Dprutyun, Hayastan, Lragir, Lragir-Or i Molorak. Godine 1998. osnovao je dnevni list Oragir, koji je 1999. sudskom odlukom zatvoren iz političkih razloga.
Godine 1999. imenovan je za glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Haykakan Zhamanak i na toj funkciji ostao do 2012. godine, piše u zvaničnoj biografiji.
U avgustu 1999. godine osuđen je na jednu godinu zatvora iz političkih razloga. Kasnije je, na zahtev međunarodnih i jermenskih novinara, Apelacioni sud odložio izvršenje kazne za godinu dana, pa kazna na kraju nije sprovedena.
Godine 2006. bio je jedan od osnivača društveno-političke inicijative „Alternativa“. Na parlamentarnim izborima 2007. godine predvodio je proporcionalnu listu koalicije „Impeachment“.
Tokom predsedničkih izbora 2008. godine bio je član izbornog štaba predsedničkog kandidata Levon Ter-Petrosjan.
Nakon događaja od 1. marta 2008. bio je godinu dana u bekstvu a 1. jula naredne godine se predao se kancelariji državnog tužioca, kada je uhapšen i osuđen na sedam godina zatvora zbog optužbi za organizovanje masovnih nereda 1. marta 2008.
U Jermeniji i međunarodnoj javnosti široko je prepoznat kao politički zatvorenik. Nakon godinu i 11 meseci zatvora, oslobođen je 27. maja 2011. na osnovu opšte amnestije jermenskih vlasti.
Na parlamentarnim izborima 2012. godine izabran je u Narodnu skupštinu sa proporcionalne liste koalicije Jermenski nacionalni kongres. Tokom 2012–2013. bio je predsednik Etičkog komiteta Narodne skupštine.
Godine 2013. osnovao je javno-političko udruženje „Građanski ugovor“. Od 2013. do 2015. bio je član upravnog odbora tog udruženja, a od 2015. član upravnog odbora stranke.
Na parlamentarnim izborima 2. aprila 2017. izabran je u Narodnu skupštinu sa liste koalicije „Jelk“ iz izborne jedinice broj 4, koja je obuhvatala distrikte Kentron, Erebuni, Nork-Marash i Nubarashen u Jerevanu.
Od maja 2017. predvodio je poslanički klub „Jelk“ u Narodnoj skupštini.
Marta 2018. pokrenuo je pokret „Moj korak“ u gradu Gyumri na trgu Vardananc, što je dovelo do nenasilne „Baršunaste“ revolucije u aprilu i maju iste godine.
Dva meseca kasnije, na zahtev narodnog pokreta, izabran je za premijera Jermenije. Na jesen te 2018.
podneo je ostavku u skladu sa predizbornim obećanjem da će održati vanredne izbore, i obavljao dužnost vršioca dužnosti premijera.
Na vanrednim izborima u decembru predvodio je proporcionalnu listu saveza „Moj korak“ i bio kandidat za premijera. Savez je osvojio oko 70 odsto glasova.
U skladu sa Ustavom, 14. januara 2019. imenovan je za premijera Republike Jermenije.
Podneo je ostavku 25. aprila 2021. radi rešavanja unutrašnje političke situacije kroz parlamentarne izbore, ali je nastavio da obavlja funkciju vršioca dužnosti premijera.
Predvodio je listu stranke „Građanski ugovor“ i bio kandidat za premijera na vanrednim parlamentarnim izborima 20. juna 2021. godine.
Stranka je osvojila 53,91 odsto glasova. Na osnovu toga, imenovan je za premijera Republike Jermenije 2. avgusta 2021. godine.
Iz partnerske veze sa Anom Hakobjan, novinarkom koju je upoznao na Jerevanskom državnom univerzitetu imaju tri ćerke i sina. Ana Hakobjan postala je zvanična supruga premijera 8. maja 2018. godine, nakon što je njen partner izabran za premijera. U februaru 2026. godine su se razdvojili.
Pašinjan je napomenuo da njihov brak nije bio registrovan u Jermenskoj apostolskoj crkvi i napisao:
„U svim mojim teškim danima tokom poslednjih 30 godina, ona je bila uz mene i bila moje utočište i podrška. Nisam siguran da sam ja bio takav za nju. Možda sam joj prouzrokovao više gorčine, zbog čega se izvinjavam“.
Njihov sin Ašot Pašinjan dobrovoljno je služio u Artsahu (Nagorno-Karabahu) 2018. godine, kao i ponovo u oktobru 2020. tokom Drugog rata u Nagorno-Karabahu.
Pored maternjeg jermenskog jezika, Pašinjan govori ruski, engleski i francuski, ali u intervjuima najčešće koristi jermenski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
