Petnaest godina bez Ejmi Vajnhaus: Glas koji je obeležio generaciju i život koji je prerano utihnuo

Petnaest godina prošlo je od smrti Ejmi Vajnhaus, jedne od najznačajnijih pevačica i kantautorki 21. veka. Britanska muzičarka preminula je 23. jula 2011. u svom domu u Londonu, a zvaničan uzrok smrti bilo je trovanje alkoholom. Imala je 27 godina.

Iako je karijera trajala svega nekoliko godina, ostavila je neizbrisiv trag u savremenoj muzici. Njena prepoznatljiva interpretacija, spoj soula, džeza, ritam i bluza i popa, kao i autorski rukopis, učinili su je jednom od najuticajnijih umetnica svoje generacije.

Rođena je 14. septembra 1983. godine u Londonu, u porodici koja je negovala ljubav prema džezu. Muzikom je počela da se bavi veoma rano, a već debitantskim albumom Frank iz 2003. godine privukla je pažnju kritike. Naziv albuma bio je omaž Frenku Sinatri, jednom od njenih najvećih uzora.

Pravi svetski proboj usledio je tri godine kasnije sa albumom Back to Black, koji je postao jedan od najuspešnijih albuma 21. veka. Na njemu se nalaze pesme poput Rehab, Back to Black i You Know I’m No Good, a upravo zahvaljujući ovom izdanju Ejmi je 2008. godine osvojila čak pet Gremi nagrada.

Pesma Rehab, koja je postala njen zaštitni znak, nastala je iz ličnog iskustva i otvoreno je govorila o odbijanju lečenja od zavisnosti. Kasnije će upravo borba sa alkoholom i narkoticima postati tema o kojoj se gotovo podjednako govorilo kao i o njenoj muzici.

„Ja sam rođena muzičarka. Rođena pevačica, ali sam nekako dosta stidljiva. Znate li kako je to? Ne bih da delujem sentimentalno, ali to je pomalo kao da ste zaljubljeni, ne možete da jedete, nemate mira. Ali onog trenutka kada se popnem na binu, sve je u redu“, govorila je u jednom intervjuu, a prenosi nova.rs.

Iza uspešne karijere krio se buran privatni život. Odrastanje je obeležio razvod roditelja, o čemu je pevala već na prvom albumu, dok su kasnije usledili problemi sa zavisnošću, anoreksijom i turbulentna veza sa Blejkom Filderom-Sivilom, koja je inspirisala veliki deo pesama sa albuma Back to Black.

„Sve pesme na albumu govore o stanju moje veze s Blejkom. Nikad u životu nisam osećala ono što osećam prema njemu. Htela sam da umrem“, izjavila je 2007. godine.

Kako su privatni problemi postajali sve ozbiljniji, tako je njena karijera počela da trpi. Otkazivani su nastupi, a poslednji koncert održala je 18. juna 2011. godine u Beogradu. Na sceni je delovala dezorijentisano, jedva je pevala, a koncert je ostao upamćen kao jedan od najtužnijih trenutaka njene karijere. Neposredno nakon toga otkazana je čitava evropska turneja.

Samo nešto više od mesec dana kasnije pronađena je mrtva u svom stanu u Kamdenu. Obdukcija je pokazala da je u krvi imala izuzetno visoku koncentraciju alkohola. Veče pre smrti, prema svedočenju ljudi iz njenog okruženja, gledala je televiziju, slušala muziku i govorila o planovima za budućnost.

Smrću u 27. godini pridružila se takozvanom „Klubu 27“, neformalnoj grupi muzičara čiji su životi prekinuti na vrhuncu karijere, među kojima su Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Džim Morison i Kurt Kobejn.

Nakon njene smrti roditelji su osnovali Amy Winehouse Foundation, organizaciju posvećenu pomoći mladima i osobama koje se bore sa problemima zavisnosti.

Petnaest godina kasnije, priča o Ejmi Vajnhaus ostaje opomena o ceni slave i bolesti zavisnosti, ali pre svega podsećanje na izuzetan muzički talenat. Njene pesme i danas se smatraju modernim klasicima, a glas koji je spojio ranjivost i snagu nastavlja da inspiriše nove generacije slušalaca.