Ko je Sale Veruda, panker koji nam već 40 godina dokazuje da je glupost neuništiva

Brzinom pank bubnjara odjeknula je vest širom regiona o neprijatnom događaju koji se odigrao u samom centru Pule. Veruda i njegova supruga napadnuti su nakon što su grupu mlađih turista upozorili da prestanu da razbacuju smeće i ambalažu po ulici. Umesto izvinjenja, usledili su udarci, a napadači su potom pobegli.

Vest je odjeknula ne samo zato što je u pitanju poznati muzičar, već i zato što se savršeno uklapa u ono što Sale Veruda predstavlja već više od četiri decenije, čoveka koji nikada nije ćutao kada smatra da nešto nije u redu.

Rođen kao Saša Milovanović 1965. godine, početkom osamdesetih bio je u ekipi ljudi koji su u Puli pokrenuli bend koji će ubrzo postati jedan od najuticajnijih pank sastava na prostoru bivše Jugoslavije. KUD Idijoti nastali su 1981. godine, a od lokalnog benda vrlo brzo su izrasli u simbol jedne generacije koja je kroz pank govorila o politici, nacionalizmu, licemerju, društvenim nepravdama i svakodnevnom životu. Pre nego se upustio u tu avanturu, radio je na brodogradilištu, odnosno bavio se uvođenjem drvenarije u brodove.

Od snimaka živih nastupa, rađenih skromnom tehnikom, sastavljen je materijal za njihov prvi album „Legendarni uživo“ objavljen 1986. godine.  Nakon njega su se ređala kultna izdanja – „Bolje izdati ploču nego prijatelja“,“Lutke na Koncu“, „Mi smo ovde samo zbog para“.

Bend je u decembru 2000. godine imao koncerte u Hali sportova na Novom Beogradu i u Novom Sadu, čime su postali prvi muzičari iz Hrvatske koji su nastupili u SRJ, posle raspada SFRJ.

Za razliku od mnogih bendova koji su s vremenom ublažili stavove, KUD Idijoti ostali su dosledni sebi. Njihove pesme poput „Mi smo ovdje samo zbog para“, „Glupost je neuništiva“, „Minijatura“ ili „Za tebe“ odavno su prerasle pank scenu i postale deo rok istorije ovih prostora.

Posle smrti pevača Branka Črnca Tuste 2012. godine, Veruda je jasno rekao da su KUD Idijoti završena priča. Umesto pokušaja da oživi bend bez njegovog prepoznatljivog glasa, osnovao je novi sastav Saša 21, ostajući veran autorskom radu i koncertima.

Iako ga većina ljudi poznaje kao muzičara, Puljani ga godinama sreću na njegovom štandu sa vinilnim pločama u Ulici Sergijevaca. Taj mali kutak postao je svojevrsno mesto okupljanja ljubitelja muzike.

„Ne bih menjao svoj mali štand za ceo Kaufland“, rekao je u jednom intervjuu, objašnjavajući koliko mu znači neposredan kontakt sa ljudima i muzikom.

Njegovi intervjui oduvek su bili jednako zanimljivi kao i njegove pesme. Bez uvijanja je govorio o politici, društvu, konzumerizmu i muzici, često kroz duhovite, ali vrlo precizne opaske.

Na pitanje da li je pank i dalje živ, jednom je odgovorio:

„Pank ne postoji u izvornom obliku od 1977. godine, ali kroz transformacije svira se i danas. Ako smo mi pank bend, a mislim da jesmo, onda on živi već više od 30 godina.“

Vest o napadu na Saleta Verudu se ne doživljava kao još jedna crtica iz crne hronika. Mnogi su u njoj videli simboličnu priču o čoveku koji je čitav život insistirao na odgovornosti, pristojnosti i tome da se ne okreće glava od problema, pa ni onda kada se radi o nečemu naizgled sitnom, poput razbacivanja smeća na ulici.

Njegov životni put pokazuje da pank nikada nije bio samo muzika. Bio je stav. A Sale Veruda je među retkima koji taj stav, uprkos godinama, očigledno i dalje žive.