EPA/EMANUELE VALERIViše od dve decenije, par impozantnih granitnih lavova stajao je s obe strane ulaza u zgradu crvenkastosmeđe boje, duboko unutar Arktičkog kruga. Sada to više nije slučaj. Prošlog meseca lavovi su uklonjeni, a njihovo odsustvo govori o sve napetijoj geopolitičkoj situaciji na krajnjem severu sveta.
Nestali lavovi nekada su čuvali istraživačku stanicu kojom je upravljala Kina u naselju Nj-Alesund na Svalbardu, arhipelagu smeštenom između kopnenog dela Norveške i Severnog pola. U maju ih je uklonila norveška državna kompanija koja upravlja ovim naseljem, a u junu je skinut i natpis sa zgrade na kojem je pisalo „Stanica Žuta reka“.
Potez Norveške pojedini stručnjaci tumače kao deo nastojanja da učvrsti svoj suverenitet nad ovim delom Arktika, u trenutku kada se region suočava s tektonskim geopolitičkim promenama i promenama izazvanim klimatskim promenama.
Iako je Grenland trenutno u središtu pažnje kada je reč o Arktiku, jer predsednik SAD Donald Tramp uporno nastoji da ga pripoji Sjedinjenim Američkim Državama, pozivajući se na potrebu da se suprotstavi rastućem uticaju Pekinga i Moskve, na Svalbardu se istovremeno odvija još jedan spor koji bi mogao da preraste u ozbiljnu međunarodnu krizu – gde Kina i Rusija već imaju svoje prisustvo.
Pojedini stručnjaci strahuju da međunarodna zajednica ovom pitanju ne posvećuje dovoljno pažnje, piše CNN.
Svalbard je jedinstven skup ostrva. Ima svega oko 3.000 stanovnika, ali nema starosedelačko stanovništvo, a žene tamo ne mogu da se porode jer nema uslova. Na njemu se nalazi najseverniji stalno naseljeni grad na svetu Longjerbijen, a to je ujedno i mesto na planeti koje se najbrže zagreva — temperatura raste približno šest do sedam puta brže od globalnog proseka.
Ugovor star više od jednog veka daje Norveškoj puni suverenitet nad ovim područjem, ali istovremeno omogućava ljudima iz gotovo 50 država potpisnica, uključujući Kinu i Rusiju, da žive i rade na Svalbardu bez viza.
Tokom poslednjih decenija Svalbard je postao vodeće svetsko središte za arktička istraživanja i retko mesto međunarodne saradnje. „Ljudi iz celog sveta, sa ogromnim, ogromnim kulturnim razlikama. Okupljaju se ovde da bi sarađivali“, rekla je Heda Andersen, glaciološkinja koja radi u Istraživačkoj stanici Nju-Olesund.
Ali ta harmonija počinje da se narušava jer se jedinstveno uređenje Svalbarda sudara sa sve podeljenijim međunarodnim odnosima i težnjom država da ostvare uticaj na Arktiku koji se ubrzano zagreva.
„Vidimo kako se širi geopolitički kontekst preliva na ovu teritoriju na način na koji to nije bio slučaj prethodnih decenija“, rekao je Oto Svendsen, pridruženi istraživač u Centru za strateške i međunarodne studije.
Geografski položaj Svalbarda predstavlja veliki deo njegove privlačnosti. Njegovo more obiluje bogatim ribolovnim područjima i važnim mineralima na morskom dnu. Nalazi se na izuzetno pogodnoj lokaciji za kontrolu i preuzimanje podataka sa polarnih satelita koji se koriste za naučna istraživanja, vremenske prognoze i odbranu.
Takođe se nalazi u blizini ruskog poluostrva Kola, jednog od strateški najvažnijih vojnih područja Rusije, gde je smešten veliki deo njenog nuklearnog arsenala na moru.
Arhipelag je lako dostupan. Redovni letovi iz kopnenog dela Norveške omogućavaju ljudima da do visokog Arktika stignu za svega nekoliko sati.
Desetine zemalja imaju svoje prisustvo na Svalbardu, među njima Rusija, Kina, Velika Britanija, Italija, Japan i Poljska. Njihove istraživačke stanice predstavljaju ulaz za ostvarivanje uticaja na Arktiku, „gotovo kao neka vrsta geopolitičke valute“, rekla je Serafima Andrejeva, istraživačica saradnica u organizaciji Arktički institut, istraživačkom centru koji se bavi arktičkim pitanjima.
Decenijama je slogan ovog regiona bio „Visoki sever; niske tenzije“, rekao je Ejvind Vad Peterson, državni sekretar u norveškom ministarstvu spoljnih poslova, ali „to više nije precizan opis stvarnosti“.
Sveobuhvatna ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine ozbiljno je uzdrmala ideju da je Arktik zaštićen od geopolitičkih potresa i skrenula pažnju na nesklad koji proizilazi iz činjenice da Rusija ima svoje naselje na teritoriji države članice NATO-a.
Barencburg, rudarska i istraživačka ispostava na Svalbardu, gotovo u potpunosti je naseljen Rusima, a nad njim „bdije“ ogromna bista Vladimira Lenjina.
Postupci Rusije na Svalbardu dodatno su podgrejali tenzije. Godine 2023. Rusija je u Barencburgu organizovala paradu po vojnom uzoru, sa kolonom kamiona i motornih sanki na kojima su se vijorile ruske zastave, kao i helikopterom koji je leteo na maloj visini. Zbog toga je Rusija kažnjena od strane norveške vazduhoplovne vlasti.
Prošle godine ruski poslanik Sergej Mironov predložio je da se Svalbard preimenuje u Pomorska ostrva, po grupi ruskih lovaca i hvatača krzna koji su pre više vekova bili prisutni na ovom arhipelagu.
Rusija je takođe koristila istu vrstu retorike kakvu primenjuje kada opravdava svoje postupke u Ukrajini, tvrdeći da mora da zaštiti govornike ruskog jezika na Svalbardu, rekao je Svendsen iz Centra za strateške i međunarodne studije. Takođe je više puta optuživala Norvešku da pokušava da militarizuje ostrva.
Nikolaj Korčunov, ruski ambasador u Norveškoj, rekao je da Norveška „zamagljuje granice“ odredbe Sporazuma o Svalbardu prema kojoj se ostrva ne smeju koristiti u „ratne svrhe“. Rusija nikada nije dovodila u pitanje norveški suverenitet, dodao je Korčunov, već samo „pokušava da unese jasnoću“ u način na koji Norveška taj suverenitet sprovodi.
Norveški državni sekretar Peterson odbacio je tvrdnje o militarizaciji, rekavši za CNN da Sporazum o Svalbardu sprečava uspostavljanje baze NATO-a na ostrvima ili njihovo korišćenje u ratne svrhe, ali da je to „mnogo uža odredba i nešto sasvim drugačije od demilitarizovane zone“.
„Svalbard je deo Norveške; Svalbard je deo NATO-a; Svalbard je deo norveških odbrambenih planova“, rekao je on.
Malo ko veruje da Rusija priprema put ka direktnoj vojnoj akciji. Ona već ima gotovo sve što želi na Svalbardu, a istovremeno je iscrpljena ratom u Ukrajini, rekao je Andreas Esthagen, viši istraživač u Institutu Fridtjof Nansen u Oslu.
Umesto toga, čini se da Rusija želi da koristi Svalbard kao mesto „kako bi pokazala da je Norveška, ili NATO u celini, neće potisnuti“, rekao je on.
Ali nisu samo postupci Rusije na Svalbardu ono što izaziva zabrinutost. Tu je i Kina.
Za razliku od Rusije, Kina nije arktička sila, ali ima svoje ambicije. U svom strateškom dokumentu o Arktiku iz 2018. godine nazvala je sebe „državom bliskom Arktiku“ i više puta se osvrnula na Svalbard. Takođe ima planove za „polarni put svile“, infrastrukturni i pomorski koridor preko vrha sveta.
Godine 2024, dok je Kina obeležavala dvadeset godina od osnivanja svoje istraživačke stanice u Nju-Olesundu, jedna kineska turistička kompanija dovela je na Svalbard više od sto turista. Neki su nosili zastave dok je jedan od njih imao maskirnu odeću sa oznakom koja je izgledala kao amblem kineske vojske.
Taj događaj izazvao je uzbunu u Norveškoj, gde raste zabrinutost zbog toga šta Kina želi na Svalbardu. „Postojala su upozorenja policijske bezbednosne službe i vojne obaveštajne službe o kineskim namerama“, rekao je Esthagen.
Portparol Ambasade Kine u Norveškoj rekao je da Kina učestvuje u poslovima vezanim za Arktik „u skladu sa međunarodnim pravom“ i da su njene namere u regionu „zaštita zajedničkih interesa svih zemalja“.
Postoji još jedan važan činilac u rastućim tenzijam – klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem.
Tokom leta 2024. godine Svalbard je oborio prethodne rekorde u topljenju leda, izgubivši više od 60 gigatona leda – oko jedan odsto svog ukupnog ledenog pokrivača – dok su temperature dostigle 7 stepeni Farenhajta (oko 3,9 stepeni Celzijusa) iznad proseka. Četiri od poslednjih pet godina oborile su nove rekorde po gubitku leda.
Klimatske promene su „na mnogo načina ono što pokreće veliki deo opšteg interesovanja za Arktik“, rekao je Esthagen. Postoji narativ prema kojem će otapanje leda otvoriti ekonomske i strateške mogućnosti.
Stvarnost je, međutim, složenija; ljudi već decenijama očekuju prolazak brodova preko Arktičkog okeana i eksploatacionu trku za naftom, gasom i mineralima ispod njegovih ledenih voda – ali to se još nije dogodilo. Region i dalje ostaje surov i negostoljubiv.
Svalbard je mesto koje se najbrže zagreva na planeti, a njegovi glečeri se dramatično povlače.
Bilo da topljenje leda na kraju zaista otvori region ili ne, to „nije važno“, rekao je Torbjern Pedersen, profesor na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta Nord. Strah zemalja da će „propustiti priliku“ podstiče ih da budu prisutne na Arktiku i da tamo ostvaruju politički uticaj, dodao je on.
Dok to čine, čini se da Norveška dodatno učvršćuje svoju kontrolu nad Svalbardom.
Godine 2022. vlada je promenila izborna pravila kako bi sprečila državljane koji nisu Norvežani da glasaju na izborima u Longjerbijenu, osim ako su prethodno tri godine živeli na kopnenom delu Norveške. „To je bilo deo neophodnog razjašnjavanja; Svalbard nije međunarodna zona“, rekao je državni sekretar Peterson.
Norveška je takođe jasno stavila do znanja svoju nameru da eksploatiše veliki deo arktičkog morskog dna oko Svalbarda i šire, u potrazi za kritičnim mineralima. Rusija se tome usprotivila – „želeli bismo još jednom da podsetimo norvešku stranu da ona ne uživa bezuslovni suverenitet“ nad Svalbardom, naveli su ruski zvaničnici u saopštenju iz 2023. godine.
Zatim je usledilo uklanjanje kineskih lavova, zajedno sa nacionalnim simbolima sa zgrada drugih zemalja širom Nju-Olesunda.
„Na Svalbardu ne postoji kineska istraživačka stanica“, rekao je Peterson. „Postoji norveška istraživačka stanica sa kineskim korisnicima“, rekao je. „To je razlika koja mnogo znači.“
Za sada je Norveška uverena da će moći da „održi određeni nivo stabilnosti u ovom regionu“, rekao je Peterson.
Ali svet se brzo menja. Dok Tramp ponavlja svoje tvrdnje da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da poseduju Grenland, dok se NATO suočava sa sve većim pritiscima i dok države sve više nastoje da se pozicioniraju kao snažne arktičke sile u regionu koji se brzo menja, budućnost deluje sve manje izvesno.
Zemlje bi mogle početi da razmišljaju da „ono što je sada važno jeste moć i sposobnost da tu moć nametnete“, rekao je Esthagen, „a ne nužno norme i zakoni koje smo uspostavili tokom poslednjeg veka.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
