Projekat važan za predsednika Rusije, ali Kina ima svoje uslove: Zašto bi Si Đinping opet mogao reći „njet“ Putinu?

Pošto je glavna prepreka i dalje pitanje cene isporuka, Gasprom je dao veoma povoljnu ponudu za cenu gasa, rekao je izvor za Blumberg. Ipak, kineska strana nije pokazala spremnost da unapredi projekat.

Prema rečima izvora agencije, cilj Moskve je da do septembra usaglasi cenu gasa. Napredak u pregovorima zavisi isključivo od Sija, i za sada nema gotovo nikakvih znakova da će Rusija lako postići dogovor, navodi Blumberg.

Osoba upoznata sa situacijom rekla je za Fajnenšel tajms da sumnja da će Kina i Rusija moći da se dogovore, jer Peking i dalje želi da kupuje gas po ceni uporedivoj sa nivoom na ruskom domaćem tržištu.

Ta cena je snažno subvencionisana i iznosi oko 50 dolara za hiljadu kubnih metara. To je oko 12 puta niže od trenutnih evropskih cena i pet puta niže od cene koju Kina trenutno plaća – 258 dolara.

Prema izvoru FT, u Kini takođe smatraju da je potrošnja gasa verovatno dostigla vrhunac i ne žele da preuzimaju tako dugoročne obaveze.

Kina brzo razvija obnovljive izvore energije i raspolaže velikim zalihama uglja. Ova dva glavna izvora energije trebalo bi da budu dovoljna za regulisanje snabdevanja ekonomije, čiji rast postepeno usporava.

Prošlog septembra, nakon posete ruske delegacije Pekingu, predsednik uprave Gasproma Aleksej Miler saopštio je i to samo ruskim medijima da su strane „potpisale pravno obavezujući memorandum o izgradnji gasovoda ‘Snaga Sibira 2’ i tranzitnog gasovoda preko teritorije Mongolije ‘Savez Istok'“.

Kina to zvanično nije potvrdila. Takođe nije bilo objave o cenovnom dogovoru, niti je Miler izneo takve informacije.

Nakon toga, inženjeri Gasproma počeli su izradu tehničke dokumentacije. U martu je postalo poznato da je Peking u svoj plan tekuće petogodišnjice (do 2030. godine) uključio „pripremne radove za centralni pravac rusko-kineskog gasovoda“, iako „Snaga Sibira 2“ nije direktno pomenuta u dokumentu. Strane i dalje ne mogu da postignu saglasnost o ceni i količinama, navodi FT.

Pomoćnik Putina Jurij Ušakov izjavio je u ponedeljak da će pitanje „Snage Sibira 2“ „biti detaljno razmatrano“. Prema njegovim rečima, Rusija „ostaje pouzdan snabdevač“ energetskih resursa Kini, a u prvom kvartalu je isporučila 31 milion tona nafte – trećinu više nego prošle godine.

Putin će peti put za četiri godine pokušati da ubedi Si Đinpinga da pokrene novi gasovod iz Rusije.

Rusija sada preko Kine uvozi više od 90 odsto tehnologija čiji je uvoz zabranjen zapadnim sankcijama, dok je prošle godine taj udeo iznosio oko 80 odsto, rekli su evropski zvaničnici za Blumberg.

Prošle godine trgovina između dve zemlje pala je za 6,9 odsto na 228 milijardi dolara. Međutim, početkom ove godine porasla je skoro 20 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine, na više od 85 milijardi dolara.

Značajan deo ovog rasta verovatno se objašnjava ruskom zavisnošću od uvoza komponenti za vojne potrebe, smatra Aleksandar Gabujev, direktor Berlinskog centra Karnegi za proučavanje Rusije i Evroazije.

„Kina je u veoma povlašćenom položaju, jer se Rusija stalno mora obraćati njoj. Ona je jednostavno nezamenljiv dobavljač“.

Prema Ušakovu, u Putinovoj delegaciji se, pored čelnika Gasproma i Rosnjefta, nalazi pet potpredsednika vlade i osam ministara, koji će potpisati „oko 40 dokumenata“. U Peking putuje i guvernerka centralne banke Elvira Nabiulina.

Rat na Bliskom istoku, zbog kojeg je globalno tržište izgubilo oko 20 odsto nafte i tečnog gasa (iako je oko polovine isporuka kasnije obnovljeno), povećava šanse za postizanje dogovora, smatraju analitičari. Kina bi mogla da zaključi da joj je dodatni kopneni izvor gasa iz Rusije važan za energetsku bezbednost.

„Sada je pravi trenutak, Kina to treba više nego ikad, a Rusija je u očajnom položaju i traži nove izvore prihoda“, kaže Gabujev.

Čak i ako Putin uspe da se dogovori oko „Snage Sibira 2“, nakon izgradnje i dostizanja punog kapaciteta, Rusija bi, zajedno sa postojećim isporukama, mogla da izvozi u Kinu oko 100 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To je oko dve trećine onoga što je ranije prodavala Evropi pre nego što je Putin započeo rat u Ukrajini.

A to je bez obzira na činjenicu da su cene isporuka Kini višestruko niže nego na evropskom tržištu.

Vita Spivak iz britanske kompanije Gatehouse, specijalizovane za geostrateško savetovanje, smatra da „interes Kine za Rusiju proizlazi iz strateških prednosti koje Moskva nudi, obezbeđujući energetsku bezbednost, pristup ključnim resursima i izlaz u Arktik. Ali, naravno, Rusija više treba Kinu nego Kina nju“.