Foto: EPA / ROBERT HEGEDUS HUNGARY OUTU Srbiji je sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM) već dugo važna tema, piše mađarski list Nepsava napominjući da je Evropska komisija ranije odlučno zahtevala od srpske vlade da garantuje funkcionalnost REM-a, zbog čega je vlast u Beogradu morala da pokaže da je ovo telo formirano kako bi se ostvario napredak u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji.
Međutim, piše ovaj mađarski list, srpska vlada nije pokazala nikakav znak da je zainteresovana za obezbeđivanje funkcionalnog rada REM-a.
Naprotiv, vladina propaganda je otvoreno napadala nezavisne članove tog tela. Nakon što je u REM-u nastala blokada zbog podela između predstavnika bliskih vlasti i onih koji naginju opoziciji, više članova podneli su ostavke na funkcije.
Međutim, bivši nezavisni članovi REM-a, koji su ranije podneli ostavke, sada su odlučili da ipak zauzmu svoja mesta u novom Savetu.
Odluka Dubravke Valić Nedeljković, Ire Prodanov Krajišnik, Mileve Malešić i Rodoljuba Šabića zasniva se na proceni da je aparat vlasti namerno pokušao da ih predstavi kao sabotere čitavog procesa.
Postavlja se pitanje: ako su već jednom podneli ostavke, kako mogu da se vrate u sastav tog tela?
Prema pravnom tumačenju, to je moguće zato što je njihova ranija ostavka predstavljala samo političku izjavu, koja u pravnom smislu nije proizvela dejstvo, budući da, prema stavu nadležnih organa, njihov mandat formalno još nije ni počeo.
Nezavisni članovi su u svom saopštenju istakli da odluka Narodne skupštine ima obavezujuću snagu i retroaktivno dejstvo, čime je stvorena potpuno nova pravna situacija.
Istovremeno su pozdravili činjenicu da je politička vlast bila prinuđena da odustane od nametanja kandidata koji je ranije bio nezakonito i pristrasno favorizovan, a čija je kandidatura prvobitno izazvala talas ostavki.
Da su stručnjaci u novonastaloj situaciji odbili da preuzmu svoje funkcije, režim predsednika Aleksandra Vučića dobio bi priliku da ih predstavi kao one koji ometaju zakonit rad državnih organa.
Na taj način bi vlast mogla da prebaci odgovornost za višegodišnju nefunkcionalnost regulatornog tela za elektronske medije, institucionalnu blokadu, kao i za ozbiljne posledice po vladavinu prava i proces evropskih integracija Srbije, na organizacije civilnog društva i građane koji su se zalagali za zakonit i nezavisan regulatorni nadzor.
Zbog strogih zahteva Evropske komisije i pritiska iz Brisela, vlast u Beogradu nastojala je da usmeri tok događaja tako da se, u slučaju da nezavisni kandidati odbiju da preuzmu funkcije, pred Zapadom upravo oni okrive za zastoj u sprovođenju reformi.
Rodoljub Šabić, advokat i bivši ministar, ocenjujući situaciju, izjavio je da je stanje na medijskom tržištu u Srbiji katastrofalno i da je značajan deo medija sveden na platforme za brutalne političke i lične obračune.
Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS), javnog medijskog servisa, ne funkcioniše, dok je jedno od domaćih novinarskih udruženja dovelo u pitanje verodostojnost diplome novoimenovane generalne direktorke javnog servisa, Manje Grčić, ukazuje mađarski list.
Regulatorno telo je godinama bilo zapostavljeno, prinuđeno je da funkcioniše na osnovu statuta starog dvadeset godina, a zbog haotičnih unutrašnjih odnosa često nije jasno ni ko je nadležan da sazove narednu redovnu sednicu.
Nezavisni članovi nastoje da obavljaju stručni posao za koji su dobili mandat, očekujući pritom makar minimum konstruktivnosti od strane većine bliske vlasti, uz zadržavanje prava da, u slučaju kršenja dogovorenih uslova, u svakom trenutku ponovo podnesu ostavke.
Prema očekivanjima Brisela, funkcionalnost REM-a predstavlja neophodan uslov za obezbeđivanje uravnoteženog informisanja, a članovi koji su se vratili u Savet nastoje da tu međunarodnu pažnju iskoriste kao oslonac u svojim unutrašnjim borbama unutar regulatornog tela.
U pozadini događaja u Vojvodini i Beogradu nalazi se i mađarska unutrašnjopolitička dimenzija, koja se, naglašava Nepsava, neposredno povezuje sa politikom Viktora Orbana, koji je, dodaje se, vršio pritisak na institucije vojvođanskih Mađara.
Kako bi Peter Mađar mogao da nanese novi poraz Vučiću?
Saša Mirković, predstavnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ukazao je na, kako je naveo, značajnu činjenicu da je upravo raniji odlučan otpor nezavisnih članova sprečio izbor osobe koja bi u Savetu neposredno zastupala političku i ideološku liniju Viktora Orbana u okviru srpskog regulatornog tela.
Reč je o Ištvanu Bodžoniju, bivšem direktoru vojvođanske televizije Panon RTV, čije su imenovanje na deveto, odlučujuće mesto u Savetu REM-a snažno podržavali krugovi tadašnje vlasti u Budimpešti.
Budući izbor devetog člana Saveta REM-a biće od presudnog značaja za funkcionisanje ovog regulatornog tela.
Ukoliko u procesu izbora i dalje odlučujuću ulogu bude imao Mađarski nacionalni savet, kojim upravlja Savez vojvođanskih Mađara, tu funkciju bi ovog puta mogla da dobije osoba koja bi zastupala političku doktrinu i medijsku koncepciju Petra Mađara.
To bi moglo da izazove značajne promene i doprinese demokratizaciji medijskih prilika u Srbiji.
Blisko savezništvo između vlasti u Budimpešti i Beogradu tokom proteklih godina postalo je vidljivo i u oblasti medija, pri čemu se elementi centralizovanog modela informisanja, uspostavljenog po mađarskom uzoru, sistematski pojavljuju u upravljanju medijima u Srbiji.
Za vlast u Budimpešti od posebnog je značaja očuvanje potpune političke kontrole nad medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini.
Redakcije Panon RTV-a i lista Mađar So u finansijskom i ideološkom smislu u velikoj meri zavise od podrške koju obezbeđuje Državni sekretarijat za nacionalnu politiku pri Kabinetu predsednika Vlade Mađarske.
Kandidatura Ištvana Bodžonija za članstvo u srpskom regulatornom telu za elektronske medije predstavljala je jasan pokušaj da se taj uticaj proširi na nivo cele Srbije, čime bi saveznici mađarske vlade stekli neposredan uticaj na raspodelu radio-frekvencija i televizijskih dozvola.
U sadašnjim okolnostima Savet REM-a je duboko podeljen: četiri nezavisna stručnjaka nalaze se nasuprot četvorici članova koje je ranije delegirala vlast.
Ovakva struktura omogućava Savetu da donosi odluke o pitanjima za koja nije potrebna dvotrećinska većina. Tako bi, na primer, ponovo mogle da budu razmatrane pritužbe građana koje se odnose na praćenje rada medija, a koje zbog institucionalne blokade regulatorno telo nije razmatralo već dvadeset meseci.
Iako stručnjaci smatraju da sistemski problemi i namerno narušavanje medijskog prostora neće nestati preko noći, početak doslednog i profesionalnog rada bez političkih kompromisa smatra se neophodnim kako bi međunarodna zajednica i domaći civilni sektor jasno sagledali način na koji regulatorno telo funkcioniše.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) takođe je zvanično podržao nezavisne članove koji su na kraju ipak prihvatili svoje mandate.
Od njih se očekuje da, pored usklađivanja propisa, objave i učine digitalno dostupnim baze podataka o monitoringu medija, kao i da usvoje stroga pravila koja bi efikasno sprečila prikrivene predizborne aktivnosti političara vladajuće stranke u javnom medijskom servisu.
Uloga Mađarskog nacionalnog saveta (MNS)
Mađarski nacionalni savet (MNS) predstavlja zvanični organ personalne autonomije i samouprave mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini, u Srbiji. Zakonom su mu poverene nadležnosti u oblastima obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i javnog informisanja.
Tokom protekle decenije ova institucija našla se pod potpunom političkom kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), koji je održavao blisko strateško partnerstvo sa vladom Fidesa u Mađarskoj.
Kao posledica toga, mediji u Vojvodini koje MNS osniva ili finansijski podržava funkcionišu pod strogim partijskim nadzorom, dok sama institucija služi kao neposredan kanal za prenošenje i sprovođenje modela politike sećanja i medijske politike iz Budimpešte u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
