Ko je Boris Nadeždin, koga je policija optužila za prikazivanje „ekstremističkih“ simbola, odnosno slike pokojnog Alekseja Navaljnog?

To se desilo, podseća Moskovski tajms, samo nekoliko dana nakon što ga je rusko Ministarstvo pravde označilo kao „stranog agenta“.

U kratkoj poruci na svom Telegram kanalu, Nadeždin je napisao da je odveden u policijsku stanicu u gradu Dolgoprudni, koji se nalazi oko 20 kilometara od ruske prestonice.

Nakon što je kasnije te večeri pušten na slobodu, Nadeždin je otkrio da ga je policija optužila za administrativni prekršaj prikazivanja „ekstremističkih“ simbola zbog deljenja linka do videa koji je sadržao sliku pokojnog opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog.

On bi trebalo da se pojavi na sudu u petak kako bi sudija formalno pročitao optužnicu.

Nadeždin trenutno pokušava da se kandiduje za funkciju na izborima za Državnu dumu ovog septembra.

Dolgoprudni, njegov rodni grad, je među mestima gde je njegov kampanjački tim prikupljao potpise kako bi mu pomogao da se kvalifikuje za glasanje.

Uprkos tome što je u petak proglašen „stranim agentom“, statusom koji zakonski zabranjuje pojedincima da se kandiduju za bilo koju izabranu funkciju u Rusiji, Nadeždin se zakleo da će nastaviti sa svojom kampanjom prikupljanja potpisa.

Nadeždin, koji je ranije bio poslanik Državne dume od 1999. do 2003. godine, video je svoj politički uspon početkom 2024. godine kada je pokušao da se kandiduje na predsedničkim izborima u Rusiji 2024. godine na pro-mirovnoj platformi. Izborne vlasti su mu na kraju zabranile da se kandiduje iz tehničkih razloga.

Za izbore za Državnu dumu ovog septembra, Nadeždin je rekao da planira da vodi kampanju na platformi koja se zalaže za „povratak normalnom životu“, iako je priznao da bi vlasti mogle ponovo da ga diskvalifikuju.

Nadeždin (62) se zalaže za prestanak rata protiv Ukrajine i okončanje mobilizacije, kao i za dijalog sa Zapadom.

Tokom kampanje za predsedničke izbore 2024. tvrdio je da će poništiti zakone protiv LGBTQ+ i vojne cenzure.

Neki su ga tada kritikovali zbog dvosmislenosti u vezi sa statusom Krima, koji je Rusija nelegalno pripojila 2014 kao i nedavno okupiranih teritorija u istočnoj Ukrajini, rekavši da bi trebalo prepustiti njihovim stanovnicima da odluče kojoj zemlji žele da budu deo.