Zalaže se za zabranu „LGBT propagande“: Ko je Jana Lantrantova, nova ruska ombudsmanka za ljudska prava?

Lantratova je bila optuživana za umešanost u navodno prisilno premeštanje ukrajinske dece i poznata po zalaganju za zabranu „LGBT propagande“.

Ona je nasledila bivšu policijsku generalku Tatjanu Moskalkovu, koja je bila ombudsmanka od 2016. godine i više nije imala pravo na novi mandat.

Kao i Moskalkova, Lantratovu je nominovala Kremlju lojalna stranka Pravedna Rusija, a podržala je i vladajuća stranka Jedinstvena Rusija, gde je i započela svoju političku karijeru.

Ipak, borci za ljudska prava koji su govorili za Moskovski tajms (The Moscow Times) opisali su Lantratovu kao „drugačiji tip ličnosti“ u odnosu na njenu prethodnicu – mladu karijeristkinju oblikovanu isključivo kroz postojeći politički sistem.

Ko je Jana Lantratova?

Jana Lantratova (37), je ušla u politiku krajem 2000-ih kroz omladinsko krilo stranke Jedinstvena Rusija. Kasnije je radila kao pomoćnica Vitalija Milonova, ultrakonzervativnog poslanika iz Sankt Peterburga poznatog po podršci ruskom antigej zakonodavstvu.

U to vreme, vodila je i centar za praćenje navodnih kršenja prava deteta, dečije pornografije i pedofilije. Organizacija je izazvala kontroverze nakon optužbi da su tinejdžeri iz jednog moskovskog popravnog internata korišćeni u takozvanim operacijama „lova na pedofile“. Lantratova je negirala da su maloletnici direktno učestvovali, tvrdeći da su samo obučeni volonteri sarađivali sa policijom.

Između 2012. i 2018. godine, Lantratova je bila članica predsedničkog Saveta za ljudska prava Rusije, uključujući i radnu grupu koja je pratila ljudska prava u Ukrajini.

Godine 2021. pridružila se stranci Pravedna Rusija i iste godine je izabrana u Državnu dumu. Kasnije je postala prva zamenica predsednika Odbora Dume za obrazovanje, a zatim je preuzela Odbor za socijalne i verske organizacije.

Trenutno se nalazi pod sankcijama SAD i EU, a Ukrajina ju je takođe optužila u odsustvu za navodno organizovanje premeštanja dece iz okupirane oblasti Herson, zajedno sa Inom Varlamovom, suprugom lidera stranke Pravedna Rusija Sergeja Mironova.

Govoreći o svom imenovanju, Jana Lantratova je rekla poslanicima u Državnoj dumi da je „u svom radu kao građanska aktivistkinja, zagovornica ljudskih prava i poslanica uvek pokušavala da ne vidi statistiku, već stvarne ljude“.

„Glavne vrednosti za mene su ljubav prema ljudima, saosećanje, pravda i vladavina prava“, izjavila je.

Prošle godine je rekla da su „religija i vera postali sastavni deo“ i „štit protiv očaja i zla“ u ratu protiv Ukrajine.

Krajem 2025. godine, Lantratova je bila koautorka zakona kojim se predlažu dodatna ograničenja za Ruse osuđene u odsustvu zbog političkih optužbi, uključujući kršenje ratne cenzure u Rusiji.

Pozvala je na zabranu takozvane „LGBT propagande“ u video-igrama, na ograničenja za „kvadrobiku“, omladinsku supkulturu koja uključuje imitiranje životinja, kao i na ograničavanje besplatnog obrazovanja za decu migranata.

Lantratova je takođe upozoravala na širenje subkulture A.U.E. („Zločinačko jedinstvo zatvorenika“) među mladima – koja je kasnije u Rusiji proglašena ekstremističkom i predložila da ruski Savet za ljudska prava sarađuje sa bezbednosnim službama kako bi se rešio taj „problem“.

Stručnjaci navode da A.U.E. ne postoji kao organizacija i da se zabrana koristi za vršenje pritiska na političke zatvorenike i druge.

„To je u velikoj meri bio trenutak kada je počela praksa izmišljanja i fabrikovanja navodno strašnih antidržavnih i antiruskih organizacija koje, po njihovom mišljenju, treba zabraniti“, rekao je advokat Vadim Prohorov za The Moscow Times, dodajući da se Lantratova „uhvatila omiljene teme“ u izgradnji svoje karijere.

U svojoj novoj ulozi, Jana Lantratova se obavezala da će nastaviti da podržava ruske vojnike koji se bore u Ukrajini, kao i ono što naziva pravnom edukacijom mladih, zajedno sa sprečavanjem ekstremizma i „destruktivnog ponašanja“.

„Glavni zadatak ombudsmana je da pomogne svakom pojedinačnom građaninu svoje zemlje“, rekla je ona.

Ipak, stručnjaci su izrazili sumnju da će njeno imenovanje dovesti do bilo kakvog poboljšanja u oblasti ljudskih prava u Rusiji.

Sama Lantratova je prošle nedelje izjavila da je rat u Ukrajini „stavio mnoge stvari u novu perspektivu“.

Osvrćući se na aktiviste i borce za ljudska prava koji su napustili Rusiju kako bi izbegli represiju, rekla je: „Poznati ‘borci za prava’ brzo su završili u inostranstvu i počeli da govore protiv sopstvene zemlje“.

„Rusija je već duboko učvršćen totalitarni sistem pod Putinom“, rekao je Prohorov. „Bilo bi čudno očekivati da kancelarija ombudsmana postane neka vrsta oaze usred spaljene pustinje“.

Amnesti intenešnel, koja je zabranjena u Rusiji, saopštila je da su „ograničenja prava na slobodu izražavanja, mirno okupljanje i udruživanje pojačana“ u zemlji od invazije na Ukrajinu.

Organizacija je ukazala na eskalaciju internet cenzure i „kršenja prava na slobodu religije i veroispovesti“, navodeći da je „zakonodavstvo pretvoreno u oružje za suzbijanje neistomišljenika“.

Neki aktivisti su rekli da je funkcija ombudsmana za ljudska prava poslednjih godina postala „u velikoj meri ceremonijalna“.

„To je jednostavno nominalna funkcija koja postoji kako bi država mogla da kaže da ima instituciju zaduženu za ljudska prava. Dakle, ovo imenovanje neće promeniti ništa“, rekla je Aleksandra Mirošnikova, portparolka krizne grupe NC SOS, koja pomaže LGBTQ+ zajednici u Rusiji.

Oleg Orlov, kopredsedavajući organizacije Memorijal, dobitnice Nobelove nagrade za mir, rekao je da od njenog imenovanja ne očekuje „ništa bolje“.

Advokat Prohorov je rekao da takođe „očekuje samo da se situacija pogorša“.

„Moskalkova je bila formalno pravni zupčanik u sistemu – svakako ne neka svetla figura – ali osoba koja je pokušavala da nešto uradi u određenim granicama“, rekao je on.

Lantratova je proizvod Putinovog režima, rekao je, „koji u nekom smislu ide i ispred njega“ i „doprinosi stvaranju moralne panike kako bi se osigurala homogenost i zatvorenost Putinovog društva i sistema“.

Rođena je 14. decembra 1988 u Lenjingradu današnjem Sankt Peterburgu u porodici vojnika i doktorke. Završila je pedagogiju na Univerzitetu u Moskvi.

Majka je jednog deteta.